Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 14.Apr.2011, 18:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Poslanici drugi dan o pravosuđu

BEOGRAD -

Poslanici Skupštine Srbije završili su danas pretres amandmana na set pravosudnih zakona, a rad će nastaviti u utorak, 19. aprila, kada će razmatrati amandmane na zakonska rešenja iz seta finansijskih zakona.

Potpredsednik DS Jelena Trivan rekla je novinarima u parlamentu da poštuje opoziciju i njene napore da izdejstvuje svoje ciljeve, ali da trenutno ima važnijih tema od "nagađanja" koja su to iznenađenja lidera >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << SNS Tomislava Nikolića.

U parlamentu su danas predsednica skupštine Slavica Đukić-Dejanović i predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin potpisali Sporazum o saradnji dve institucije u organizaciji Srpskog parlamenta preduzeća, čija sednica će biti održana 3. juna.

Tog dana će, kako je rekla Dejanovićeva, Srpski parlament preduzeća razgovarati sa poslanicima i predstavnicima Vlade Srbije o najbitnijim programima ekonomskog razvoja države do 2013. godine. Prema Bugarinu, Srpski parlament preduzeća je nastao po ugledu na Evropski parlament preduzeća i predstavlja dvosmerni dijalog privrede i poslovne zajednice sa predstavnicima izvršne i zakonodavne vlasti.

On je naglasio da je to neophodan uslov da privreda jedne zemlje bude uspešna i konkurentna.

Dejanovićeva je prethodno otvorila Javno slušanje "Saradnja Odbora za predstavke i predloga sa radnim telima lokalne samouprave", koje je organizovao Odbor za predstavke i predloge, poručivši da su vrata parlamenta uvek otvorena za građane.

Ona je kazala da njihovi predlozi i inicijative predstavljaju dragocenu informaciju o slabostima i problemima u pojedinim segmentima društva, istakavši da je u prošloj godini parlament posetilo 9.000 građana.

Raprava Kolundžije i Radete

Prepodnevnu skupštinsku raspravu o amandmanima na set pravosudnih zakona obeležila je kraća polemika šefa poslanika ZES Nade Kolundžije i poslanika SRS Vjerice Radete o tome da li je u Srbiji, posle oktobarskih promena 2000. godine, uspostavljena demokratija.

Posle tvrdnji Radete da vlast u Srbiji samo ispunjava naloge Brisela i da je ona nedemokratska, Kolundžija je rekla da Srbija želi da primeni standarde koji važe u razvijenim društvima i da pri tom ne radi po nalozima.

"Mi ne radimo ni po kakvom nalogu. Potpuna je besmislica da je ovo nedemokratski režim. Srbija je u potpunosti demokratska zemlja, ne kažem da su institucije dovoljno stabilne i čvrste, ali niko ne može da nam spočitava čvrstu rešenost da to i postignemo", kazala je Kolundžija.

Radeta joj je replicirala da SRS, kada "bude temeljno menjala društvo", neće "kao Tadić SMS porukama poručiti ministru pet minuta pred sednicu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da menja rezoluciju o Kosovu i Metohiji koja je doneta u parlamentu".

"Nećemo sebi dozvoliti da narod proglašavamo genocidnim, donošenjem rezolucije kao što je ona o Srebrenici i nećemo sarađivati sa ustaškim hrvatskim režimom", kazala je Radeta, a Kolundžija joj je odgovorila da je "sreća što građani Srbije razumeju kakva je politika SRS i što neće imati priliku da menjaju društvo".

Radeta joj je replicirala da građanima prepusti da odluče o tome kada bude vreme za izbore, koji će, kako tvrdi, biti raspisani onda kada to naloži EU.

"Nemojte da brinete šta će građani da kažu za SRS, mi ne brinemo šta će da kažu za vas. Ne znam kako ćete im objasniti korupciju i kriminal u vrhu države", kazala je Radeta i dodala da vlade od 2000. godine formiraju tajkuni i kriminalci, poput Darka Šarića i Stanka Subotića.

U debatu se na kratko uključila i ministarka pravde Snežana Malović, koja je rekla da su Šarić i Subotić raspolagali velikom finansijskom moći, ali da nije tačno da su, kako je Radeta rekla, uticali na vladu.

Konvencija o ekstradiciji

U okviru vremena za postavljanje poslaničkih pitanja poslanik Srpske radikalne stranke Zoran Krasić pitao je premijera Mirka Cvetkovića zašto se ne poštuje Evropska konvencija o ekstradiciji u slučaju kada pravosudni organi Srbije raspišu poternicu ili podignu optužnicu protiv nekog ko nije Srbin.

Krasić je kritkovao ponašanje srpskog pravosuđa i upitao da li će biti "prekinuto ponižavanje naroda i rušenje ugleda Srbije zbog primene dvostrukih aršina".

"Kada organi Srbije pokrenu potrernicu protiv nekog ko nije Srbin, na scenu stupaju neki drugi kriterijumi i primenjuju se dvostruki aršini. Kada neko ustane na levu nogu u Zagrebu, inače prestonici hrvatske ustaške države, sastavi neki papir protiv nekoga ko je Srbin i ako je taj u Srbiji odmah biva uhapšen i jedva čekaju da ga izruče", naveo je Krasić.

"Koliko će Srbiji biti bolje ukoliko sud u Šapcu odluči da se Božidar Vučurević izruči Hrvatskoj", upitao je Krasić i zatražio odgovor na pitanje da li će neko iz tužilaštva Srbije odgovarati zbog slučaja Purda.

Zloupotreba prava na postavljanje pitanja

Na njegovo izlaganje reagovala je šefica poslaničke grupe Za evropsku Srbiju Nada Kolundžija koja je optužila Krasića za zloupotrebu prava na postavljanje pitanja.

"Da li je korišćenje prava iz poslovnika pravo i mogućnost da se vređa i da se iznose uvrede na račun drugih država, državnih institucija i na račun same Srbije", upitala je Kolundžija predsedavajuću Gordanu Čomić.

Kolundžija je kazala da je Srbija teškom mukom nakon 2000. godine povratila međunarodni ugled i da je uspela da se predstavi kao demokratska zemlja.

To što neko misli, navela je Kolundžija, da su haos, rat, bezakonje, autokratski sistem bolji - to je njegovo pravo, ali nema pravo da vređa sve one koji se na izborima izjašnjavaju za demokratsku Srbiju i nema pravo da vređa i Srbiju i građane.

"Možda ne vređa tri odsto onih koji stoje iza ovog stava (SRS) i uvredljivih poruka", kazala je Kolundžija i pozvala Čomićevu da reaguje.

Čomićeva je kazala da svaka intervencija predsedavajućeg može da bude protumačena kao kršenje prava na slobodu govora i da je zato reč "o tankoj liniji".

Zamenik šefa poslaničke grupe Nove Srbije Miroslav Markićević zatražio je od ministra kulture, telekomunikacija i informacionog društva Predraga Markovića i direktora RTS-a Aleksandra Tijanića da odgovore koliko Upravni odbor javnog servisa ima članova, kolika je njihova mesečna nadokanada i koliko su primili ukupno prošle godine.

Poslanik Demokratske stranke Srbije Vladimir Milentijević negodovao je što se uredba Vlade Srbije o privremenom ograničenju izvoza pšenice i brašna u druge države odnosi i na Kosovo.

Poslanik Partije ujedinjenih penzionera Srbije Nikola Krpić pitao je ministra zdravlja Zorana Stankovića kada će biti gotova dokumentacija za projekte obnove zdravstvenih ustanova u Kraljevu koje su, naveo je, razrušene u zemljotresu 3. novembra prošle godine.

Rasprava o amandmanima

Poslanici opozicije su tokom rasprave o amandmanima na Predlog zakona o izvršenju i obezbeđenju ocenili da donošenje tog akta neće rešiti sporost u izvršenju pravosnažnih odluka, što su iz vladajuće koalicije negirali.

Na primedbu opozicije da je rok za izvršenje od pet radnih dana neopravdano dug i da ga treba skratiti na tri dana, iz poslaničkog kluba ZES su poručili bi voleli da za taj proces bude dovoljan i samo jedan dan, ali da je tako nešto nemoguće.

Malovićeva je poslanicima predočila da su analize pokazale da je trajanje postupaka oko 260 dana, a prosek u zemljama EU iznosi 60 dana i izrazila uverenje da će usvajanje predloženog zakona obezbediti efikasniji sudski postupak.

Poslanici su u dosadašnjem radu razmotrili polovinu od oko 280 amandmana koliko ih je podneto na zakonski predlog o izvršenju i obezbeđenju.
Pogledaj vesti o: Jelena Trivan

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...