Izvor: RTS, 08.Jul.2011, 16:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pada podrška građana Uniji
Broj građana Srbije koji su za ulazak zemlje u Evropsku uniju se smanjuje, ali raste podrška reformama koje zahteva EU, pokazuje istraživanje Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije.
Najnovije istraživanje vladine Kancelarije za evropske integracije pokazalo je da se smanjuje broj građana Srbije koji su za ulazak zemlje u Evropsku uniju, ali istovremeno raste podrška reformama koje zahteva Evropska >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << unija.
Prema tom istraživanju čiji je rezultat objavljen danas, ako bi sutra bio referendum o ulasku Srbije u EU, 53 odsto građana bi se izjasnilo "Za", 24 odsto bi bilo "Protiv", 19 odsto ne bi glasalo, a četiri odsto nije želelo da odgovori na to pitanje.
Istraživanje, obavljeno krajem juna među 1.017 ispitanika starijih od 18 godina, pokazalo je da 85 odsto smatra da bi reforme koje od Srbije zahteva Evropska unija trebalo sprovesti ne zbog u EU, već radi stvaranja boljih uslova za život u Srbiji.
Najveći broj građana - 38 odsto, smatra da je korupcija najveći problem Srbije i da su reforme koje bi vodile njenom suzbijanju najznačajnije.
Direktorka Kancelarije za evropske integracije Milica Delević rekla je da su stavovi građana o evro-integraciji "mnogo zreliji i racionalniji" nego ranije.
"Procenat podrške za učlanjenje Srbije u EU se smanjuje, ali raste procenat podrške reformama", istakla je Delevićeva na konferenciji za novinare u Vladi.
Upitana o smanjenju podrške za ulazak Srbije u EU, koja je u decembru 2010. godine iznosila 57 odsto, a u decembru 2003. godine bila 72 odsto, Delević je rekla da je uobičajeno da se podrška za članstvo ulazak u EU smanjuje tokom procesa pristupanja.
Delević je izrazila uverenje da će Srbija do kraja godine postati kandidat za prijem u EU. Ona očekuje da uskoro bude objavljeno koliko je do sada ispunjeno obaveza iz Akcionog plana Srbije za ostvarenje tog cilja.
Promena radnih navika
Istraživanje je pokazalo da raste broj građana spremnih da zarad ulaska u EU promene radne i životne navike, rekla je Milica Delević.
Spremnost za promenu radnih navika je iskazalo 42 odsto ispitanika, a pre šest meseci je taj broj iznosio 39 odsto. Životne navike bi promenilo 38 odsto ispitanika, dva odsto više nego pre šest meseci.
Najnovije istraživanje o stavovima građana Srbije o evrointegraciji je pokazalo da 45 odsto ne zna u kojim oblastima je Srbija postigla najveći napredak sprovođenjem reformi. Na to pitanje je 14 odsto odgovorilo da je to zaštita životne sredine, a 11 odsto da je najveći napredak postignut u borbi protiv korupcije.
Većina ispitanika - 60 odsto, zainteresovana je da sazna iskustva građana Evropske unije o tome kako je na njihov život uticao ulazak zemlje u EU, dok 43 odsto smatra da nije informisano o evro-integraciji.
Istraživanje je pokazalo i da 45 odsto sebe smatra pre svega građaninom Srbije, a samo sedam odsto sebe najpre smatra građanima Evrope.
Većina ispitanika - 66 odsto, smatra da predstojeći ulazak Hrvatske u EU neće imati nikakvog uticaja na Srbiju, 14 odsto misli da je to dobra vest, a 11 odsto da je loša.
Na pitanje šta će Srbiji doneti status kandidata za prijem u EU, 38 odsto smatra da će to značiti bolji život i nova radna mesta, a 21 odsto smatra da neće doneti ništa dobro.
