Izvor: Blic, 12.Sep.2013, 20:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oštro progresivno oporezivanje nije primereno za Srbiju
Oštro progresivno oporezivanje nije primereno za zemlju kao što je Srbija. Sve zemlje centralne i istočne Evrope su na početku tranzicije uvele takav sistem, po uzoru na Zapadnu Evropu, da bi ga kasnije napustile, kaže za “Blic” prof. Milojko Arsić, sa Ekonomskog fakutleta u Beogradu.
Ipak, dodaje prof. Arsić, određeno povećanje progresivnosti moglo bi da se ostvari na taj način što bi se postojeća stopa poreza na dohodak povećala npr. na 20 odsto, uz određeno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << povećanje neoporezivog dela zarada.
Hoće li ovakva mera najviše uticati na srednju klasu?
Pročitajte još 9 problema i dilema oko novog ekstraporeza kroz komentare posetilaca sajta "Blica" Krstić: Razmatraju se različite opcije za poresku reformu Ekstraporez: Od 5 do 20 odsto od plate svakog meseca Novi namet: Ekstraporez na plate veće od 100.000 dinara, stanove, kuće i zemljišta
- Svi sistemi progresivnog oporezivanja, koji funkcinišu u Zapadnoj Evropi i SAD, u znatnoj meri opterećuju srednju klasu, ali tamo je srednja klasa dosta imućnija nego u Srbiji. Progresivno oporezivanje se efikasnije primenjuje na dohotke od rada, nego na dohotke od kapitala, pa i u uređenim zemljama najbogatiji građani nalaze legalne načine da izbegnu plaćanje poreza. Ocenjujem da je i u Srbiji opravdano da srednja klasa plaća procentualno nešto veće poreze, a bogati još veće, ali da progresivnost treba da bude umerenija nego u Zapadnoj Evropi. Raspodela poreskog tereta je mnogo složenija nego što na prvi pogled izgleda. Kao rezultat toga često teret poreza, koji je imao za cilj da optereti bogate, snose siromašni - na primer povećanje poreza na stanove, može da poveća stanarine, a podstanari su uglavnom siromašniji građani. Oporezivanje zemlje može da dovede po rasta cene poljoprivrednih proizvoda, pa se tada deo tereta prevaljuje i na siromašne građane u čijoj potrošnji više učestvuju prehrambeni proizvodi.
Kako u Srbiji uvesti pravično oporezivanje imovine... Činjenica da neko ima stan ne znači da živi pristojno. Stanove smo nasleđivali, kupovali na kredit...
- Kod nas ne postoji snažna pozitivna korelacija između imovine domaćinstva i njihovih dohodaka. To je posledica činjenice da je veliki procenat stanova otkupljen po niskim cenama i da je veliki procenat kuća izgrađen pomoću kredita koje je inflacija obezvredila. Mnoga domaćinstva poseduju imovinu koja znatno prevazilazi njihove dohotke, zbog čega ne bi mogli da plaćaju visoke poreze na imovinu. Ako se porezi na imovinu i povećaju, to u toku jedne godine ne bi trebalo da bude više od 20 ili 30 odsto, a konačna vrednost poreza ne bi trebalo da premaši 10 odsto prihoda od zakupnine koja bi se dobila u slučaju izdavanja nekretnine.
Rešenje u većem PDV?
- Po mom mišljenju, ako se značajnije smanjuju porezi na zarade, tada najveći deo izgubljenih prihoda treba nadomestiti povećanjem poreza na potrošnju, odnosno PDV-a. Manji deo izgubljenih prihoda može se nadomestiti povećanjem poreza na imovinu i poreza na dohotke od kapitala. Poreska reforma, u okviru koje bi se preterano opterećenje rada zamenilo preteranim opterećenjem kapitala, ne bi doprinela povećanju investicija i zaposlenosti. Visoki porezi na rad su loši za privredni rast, ali su visoki porezi na kapital još štetniji jer kapital lako napušta zemlju sa visokim porezima.
Najčitanije SADA:
