Izvor: Politika, 20.Dec.2013, 16:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ni zapad, ni istok, nego jug
Povodom teksta ,,Geostrateški i geopolitički” (,,Politika”, 18. decembra): O našim i tuđim zabludama gde se nalazimo na mapi Evrope
Ne tako davno imao sam priliku da kolegama sa jednog veoma cenjenog fakulteta Beogradskog univerziteta skrenem pažnju da međunarodno takmičenje koje organizuju ne treba da promovišu kao„prvo tog tipa u istočnoj Evropi”. Ne zbog toga što to nije prvo takvo takmičenje u ovom delu sveta, nego zato što ovaj deo sveta nije istočna Evropa. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Razumem mlade kolege koje njihovi vršnjaci iz inostranstva prilikom upoznavanja tapšu po leđima kada se u nekoj evropskoj prestonici upoznaju i kada kažu da dolaze iz Srbije. Tada uglavnom možete da čujete: „Da, Srbija, znam, istočna Evropa!” No bez obzira na to koliko studenti po Evropi (i Severnoj Americi) malo znaju o geografiji ovog kontinenta, bar mi bi trebalo da znamo gde smo geografski,politički,ali i kulturološki.
Srbija nije istočna Evropa. Evropa se, kao i ostali kontinenti, deli na četiri glavne strane sveta:zapadnu, severnu, istočnu i južnu.Ili ako hoćete još preciznije, možete da uključite i centralnu Evropu. Srbija je zemlja južne Evrope. Bivša zemlja, sa Srbijom kao najvećom republikom, zvala se Jugoslavija (valjda prvi deo kovanice nešto govori), a Srbi kao i ostali slovenski narodi naših prostora su po svim klasifikacijama– Južni Sloveni. Inače, sve zemlje na Balkanu, izuzev Bugarske i Rumunije, deo su južne Evrope. Kom delu Evrope Srbija pripada najlakše možete proveriti i na Guglu koji je danas postao mogul-servis s najkvalitetnijim informacijama o geografiji sveta.
Teza o Srbiji kao delu istočne Evrope, zbog Istočnog bloka, takođe je pogrešna. Jugoslavija je bila deo Istočnog bloka vrlo kratko, od 1945. do 1948. godine, kada je posle čuvenog Titovog „njet” sovjetima, krenula sopstvenim putem koji je kulminirao osnivanjem Pokreta nesvrstanih 1961. godine. Imajući u vidu dužinu članstva u Pokretu nesvrstanih,kao i svega tri godine boravka u Istočnom bloku, Jugoslavija (Srbija) se nikako ne može definisati kao zemlja Istoka.
Srbija nije ni jugoistočna Evropa.Moje kolege sa Beogradskog univerziteta, međutim, kažu da ne vide u čemu jegreška ako kažu da je Srbija u jugoistočnoj Evropi. Argument kojim se odbacuje ovakva teza je prost – nijedna sporedna strana sveta ne može ekskluzivno da pripada nekoj glavnoj strani sveta. Naime, etiketiranje regiona plod je političkih, ali i korporativnih debata koje rezultiraju konvencijama koje se usvajaju konsenzusom ili se primaju kao nametnute.Što se nas tiče, u poslednjih desetak godina termin jugoistočna Evropa, kao opis našeg regiona ponovljen je nebrojeno puta. Ovu etiketu smo toliko pomirljivo prihvatili da ona postaje metafora koliko se tiho mirimo s nepravdom. Termin je mahom uveden kao eufemizam, da bi se izbeglo korišćenje naziva Balkan, za koji se naročito vezuju događaji iz devedesetih. Međutim, problem je u tome što ne postoji nijedan drugi deo Evrope koji se naziva po sporednoj strani sveta.Zato ni mi ne bi trebalo da prihvatamo ovakvo etiketiranje. Na primer, Španiju ili Portugaliju niko ne naziva jugozapadnom Evropom, kao što ni Finsku niko ne naziva severoistočnom Evropom itd.
Srbija je južna Evropa.U Beograd su na pomenuto međunarodno takmičenje stigli studenti iz svih krajeva sveta. Događaj koji je inače bio vrhunski organizovan, privukao je značajnu medijsku pažnju. Za nacionalni servis takmičar iz Danske rekao je: „Beograd je fenomenalan. Prvi put sam u istočnoj Evropi i stvari su mnogo bolje nego što sam očekivao.” Nisam bio lenj, bacio sam pogled na mapu;šteta što i taj momak nije. Shvatio bi da je avionom putovao na jug, a ne na istok.
Doktorand na univerzitetu u Notingemu, Engleska
Mihalo Popesku Šmadl
objavljeno: 20.12.2013.
