Izvor: B92, 12.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemačka-važan faktor u pregovorima
U očekivanju opštih izbora na Kosovu pregovori o budućem statusu Kosova su u fazi mirovanja, sledeći krug predviđen je za 20. novembar u Briselu. Pregovarački tim Prištine se možda neće menjati i nakon izbora na Kosovu, ali kosovska Vlada po svemu sudeći hoće. Tema koja je obeležila vreme između dva kruga razgovora je predlog srpske strane da se odnosi između Beograda i Prištine reše po uzoru na primer Kine i Hongkonga, odnosno na političku filozofiju jedna zemlja dva sistema. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << O tome govorimo večeras, gost Poligrafa je politički analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić, gospodine Kesiću, dobro veče. Bili ste pre nekoliko meseci gost Poligrafa, šta je kada je Kosovo u pitanju najkrupnija promena u odnosu na to vreme, kako vidite ove razgovore i predlog srpske strane o korišćenju iskustava Kine i Hongkonga koji je iznesen na poslednjoj rundi pregovora u Beču?
Kesić: Mislim, da krenem od toga, jer to jeste nešto što je novo i što se sad skoro desilo, to jeste da je sa srpske strane iznešena jedna ideja koja je vrlo supstantivna, koja je konkretna, a to je novost i mislim da je to nešto dobro zato što to jasno pokazuje ne samo stav od strane Srbije da hoće da bude konstruktivna u tim razgovorima, nego pokazuje i mnogo jasnije i albanski stav, a to jeste da...
B92: Na koji način?
Kesić: To pokazuje da oni nemaju nimalo fleksibilnost oko pitanja da li im je važnija simbolika oko nezavisnosti ili supstanca oko nezavisnosti, tako da oni govore da im je mnogo važnija u stvari simbolika, stolica u Ujedinjenim nacijama, priznanje međunarodno. Jednostavno da kad im se nudi nešto što maltene rešava sva druga pitanja, da oni odlučuju sve, od ekonomije pa do svakodnevne politike na Kosovu i Metohiji, oni ipak ne žele to, oni žele potpuno da dobiju onu simboliku koja ide uz tu nezavisnost.
B92: A da li je to jedina vrednost ovog predloga? To Vas pitam u kontekstu Vaše izjave, odnosno stava u jednom od analitičkih tekstova koje često objavljujete, da Srbija mora imati konkretan plan koji zadovoljava i albansku želju za samovlašću, ali i koja će čuvati teritorijalni integritet Srbije. Je li to predlog koji to obezbeđuje ili vrednost tog predloga vidite pre svega u onome o čemu ste sad govorili, u tome što je albansku stranu izveo na čistinu, kako Vi to vidite?
Kesić: Ja mislim da je ovaj plan ili ovo što je ponuđeno ostvaruje oba cilja. Znači, ovo je konkretni plan koji proba da dovede situaciju do tog pitanja, ali Albanci mogu da imaju nešto što je manje od nezavisnosti ali odlučuje i rešava sva ona bitna pitanja koja treba da budu od značaja za njih, a to je da mogu da se učlane u međunarodne finansijske institucije, da mogu da odlučuju dnevno politiku, ekonomiju. Da mogu maltene sve da rade bez bilo kakvih mešanja od strane Beograda i da se poštuje istovremeno suverenitet i teritorijalni integritet Srbije. Mislim da je ovaj plan, ne znam, ima tu više opcija, ovaj plan je za mene uspeh u tome što je prvi put iznešena jedna ideja od strane srpske delegacije koja podrazumeva da sva ta ostala pitanja mogu potpuno da se vežu za Prištinu i da se odlučuju u Prištini i da Beograd nema nikakve pretenzije da ponovo postavlja takvu vrstu kontrole nad Kosovom.
B92: U ovim razgovorima u igri, da tako kažem kolokvijalno, je još jedna ideja, to je ideja evropskog predstavnika u trojci, gospodina Išingera o tome da se odnosi Kosova i Srbije reše po uzoru na ugovor između dve Nemačke iz 1972. godine, a to je tema kojoj ćemo se vratiti nešto malo kasnije. Hteo bih sada da se zadržimo na stavu Amerike iz koje dolazite u ovom trenutku. Više puta ste izjavili da su Sjedinjene američke države nedvosmisleno obećale ili garantovale, da tako kažem, nezavisnost Albancima na Kosovu, kakav je stav u ovom trenutku preovlađujući u američkoj Vladi, da li se razlikuju stavovi Vlade i Kongresa?
Kesić: Prvo, oni su obećali, nisu garantovali i to je velika razlika, obećanje je dato više puta i za vreme Klintonove administracije i sad za vreme ove administracije. Da li će se ostvariti to je drugo pitanje i to je jedna vrsta odgovora na vaše ovo drugo pitanje, nije jasno potpuno do kraja koji je zvaničan stav Amerike sad u ovom momentu. Postoje neke nejasnoće oko direkcije, postoji ono što Amerika želi, ali nije jasno da li je Amerika spremna da ipak ide u tom pravcu po svaku cenu. Znači, ako se uzme u obzir da priznavanje nezavisnosti bez rezolucije Saveta bezbednosti direktno ugrožava druge američke interese koji su mnogo krupniji, mnogo značajniji za Ameriku sad u ovom momentu. Da li će ipak Amerika da odluči, ova administracija da odluči da priznaju nezavisnost i da trpe te posledice koje će da budu dosta negativne po njihovim drugim interesima.
B92: Vi pišete da Amerikanci nemaju čvrsto zasnovan stav o koristi od nezavisnog Kosova i da je taj stav dosta plitak, ustvari pretpostavljate da se on u jednom trenutku može potpuno okrenuti ako oni budu mislili da imaju interes... ako se situacija na taj način rasplete. Ali zbog čega se onda Vašington služi tako tvrdom retorikom, koliko god te, kako Vi kažete, nesigurnosti postoje u stavu američke Vlade? Ali kad slušate predsednika Sjedinjenih američkih država, kad slušate državnog sekretara, kad slušate ambasadore Sjedinjenih država i ambasadora koji je boravio u našoj zemlji, u Srbiji, stičete potpuno nedvosmislen stav da tu postoje vrlo tvrdi, vrlo čvrsti interesi Amerike da to Kosovo bude nezavisno.
Kesić: Da, ali problem je u tome što oni ne mogu da definišu koji su to interesi i to što oni govore, uvek govore o tome šta je jedino moguće prihvatljivo rešenje koje garantuje stabilnost. Problem je u tome što oni traže ako Srbija ne prihvati to vodi u potpuno suprotnom pravcu, znači, ako Srbija nije saglasna oko nezavisnosti onda oni baš idu u onom pravcu koji hoće da izbegnu sa ovim rešenjem. Amerikanci su vrlo pragmatično gledali od samog početka i kad su oni počeli da gledaju šta je najbolja opcija, koje je najbolje rešenje za Kosovo, oni su procenili da je najveća pretnja stabilnosti nezadovoljstvo Albanaca i neka pobuna i neko novo nasilje koje bi ih onda vezivalo za Kosovo dugoročno. Sad u ovom momentu sve više i više su svesni da ima jako ozbiljne i mnogo ozbiljnije posledice poput drugih njihovih interesa, samo da uzmemo jedan primer, Amerikancima je nužno da imaju saradnju od strane Rusije oko pitanja Irana. Ceo svet sad strahuje da imamo početak novog sukoba između Amerike i Irana koji može da izazove nepredviđene posledice ne samo za celu regiju tamo kad se veže u pitanju Iraka, nego za ceo svet. Tako da jednostavno Amerika je ušla u jednu poziciju, neće lako da izađe, ali su dali već smernice gde mogu da se izvuku, a to je glavna smernica, to što oni govore non-stop, da će oni da ispoštuju šta god Evropa odluči, jer Evropa će na kraju morati da bude ta koja će da bude odgovorna za implementaciju i očuvanje mira na Kosovu i Metohiji.
B92: Da li mislite da bi podržali recimo u tom kontekstu i moguće rešenje o podeli Kosova?
Kesić: Oni su pokazali pre jedno šest meseci, čim su počeli da spominju to kao ozbiljnu mogućnost, gde su bili spremni da to pogledaju. Albanci i Srbi su maltene istovremeno odbacili to kao da je prihvatljivo rešenje koje bi oni podržali, tako da su i Amerikanci se sad povukli. Ali ja imam duboko uverenje da kad bi se našlo nešto, bilo šta da je prihvatljivo i Beogradu i Prištini da bi Amerika odmah to podržala.
B92: Gospodine Kesiću, podsetiću Vas na izjavu premijera Srbije gospodina Koštunice da Sjedinjene američke države imaju interes za nezavisnim Kosovom zbog toga što planiraju stvaranje NATO države na Kosovu. Nekako kad gledam Vaše stavove, oni su potpuno suprotni ovome o čemu premijer govori. Kako Vi vidite ovu izjavu, jer Vi tvrdite da oni imaju interes da region bude stabilan, ali u isto vreme da povuku svojih 1.500, ako se ne varam, vojnika sa Kosova?
Kesić: Prvo, ne slažem se sa tom analizom, ali u velikoj meri imam razumevanja zašto se dolazi do tog zaključka. Nije on jedini ovde koji misli tako, jer ne može se drugačije to tumačiti ako se ne pogleda malo šire, u kontekstu drugih američkih interesa. Prvo, kad se pogleda to da Amerikanci od samog početka su jasno dali do znanja da je samo jedna opcija prihvatljiva u ovim pregovorima, a to jeste nezavisnost, a to možemo da se vratimo nazad pre tri godine. Kad se pogleda sadašnja situacija u Bosni i Hercegovini i zadnji potez gospodina Lajčaka, kad se pogledaju izjave raznih političara u Evropi, ali pogotovo u Americi, poput gospodina Holbruka, koje su dosta tvrde i nefleksibilne, može se doći do zaključka da Amerika ima mnogo važniji interes i mnogo vitalniji interes koji se vezao za pitanje Kosova, ali u suštini oni imaju veliki problem, a taj je problem da je 1.500 vojnika za Ameriku sad u ovom momentu predstavlja veliki izazov. Nije to jednostavno, tih 1.500 vojnika kad se uzme u kontekstu kako se vrše takve misije, to znači oko 7.000 vojnika koji ne mogu da se koriste za druge misije. Gospodin Gejts, državni sekretar odbrane Amerike je najavio pre dva meseca da Amerika će da povuče sve trupe sa Kosova i Metohije. To je posle Stejt Dipartment morao žestoko da demantuje, ali ipak, to je cilj, oni idu prema tome da se povuku.
B92: Da se zadržimo još koji trenutak u Americi, naime, čini mi se uvodničar američkog dnevnika Njujork Tajms koji je vrlo uticajan, danas piše sledeće - iako se očekivalo da pitanje Kosova bude konačno rešeno, uz aktivno mešanje Rusije ne samo da do toga izgleda neće doći, da je malo verovatno, već Srbi prete da će izazvati nove probleme u Bosni ako Kosovo proglasi nezavisnost. Pisac teksta piše da je ovo trenutak za hitnu i kako kaže kreativnu diplomatiju velikih sila i da Evropska unija treba da izvrši pritisak na sve strane, a da Vašington treba da učini svaki napor kako bi uverio Ruse da su njihove, citat - nehladnoratovske igre opasne, pogrešne i beskorisne. Kako vidite ovu izjavu? Naravno, ona ima dosta veliku specifičnu težinu jer se radi o Njujork Tajmsu, a ne o nekom recimo lokalnom listu.
Kesić: Dobro, jedno je pitanje oko imidža Njujork Tajmsa, ali što se tiče ove administracije u Americi Njujork Tajms ima nula uticaja na ovu administraciju, jer vi znate dobro da u ovoj administraciji vide Njujork Tajms kao liberalni list, a oni su konzervativci. Ali mislim da to pokazuje da je Njujork Tajms još u velikoj meri gleda na sadašnju Srbiju i na sadašnji Balkan isto kao što je gledao pre 10 godina kad je bio Slobodan Milošević. Za njih malo se izmenilo od tog perioda, meni je to malo smešno, jer se zna da je gospodin Lajčak izazvao krizu u Bosni i Hercegovini. Srbi iz Bosne i Hercegovine, pogotovo iz Republike Srpske, gospodin Dodik i celo rukovodstvo pokazuju spremnost za kompromisno rešenje, oni su mu pružili ne samo jednom ruku nego su već jedno deset puta pružili tu ruku samo da bi on odbio da napravi kompromisno rešenje. I zbog toga mislim da nema govora da je to nešto što je izazvano od strane Srbije ili od strane Srba. Zna se ko upravlja sad Bosnom i Hercegovinom, zna se ko upravlja i tempom odlučivanja oko pitanja Kosova i Metohije.
B92: Vratićemo se na pitanje Bosne i Hercegovine na kraju ovog razgovora, ali da se zadržimo ovog trenutka na Vašoj dosta zanimljivoj tezi koju ste izneli više puta, pa i u ovoj emisiji ranije, da je srpsku poziciju oslabio stav da Srbija svoje vitalne interese neće braniti silom. To ako se ne varam mislili ste na izjavu predsednika Srbije, posle ministra odbrane i tako dalje. Šta je trebalo Srbija da radi po Vašoj proceni, da preti silom?
Kesić: Ne, ja mislim da nije to pitanje pretnje, ta vremena su prošla, zna se većinom i iz slučajeva svakodnevnog života ko preti više puta nije odlučan da uđe u sukob. U ovom slučaju Srbija je po mome prvo trebala da govori da sve opcije su na stolu. Diplomatski to je osnovna stvar, mi to vidimo svakodnevno kada se razgovara i sa Srbijom. Znači, diplomate, evo, pogledajte sad situaciju u Bosni i Hercegovini, prva stvar što je gospodin Lajčak rekao kad su ga pitali da li je spreman da smeni gospodina Dodika je rekao - sve je na stolu. Ne treba unilateralno da se povuče bilo koja opcija iz razmišljanja od strane sagovornika, a pogotovo od strane Amerike i Brisela sad u ovom momentu.
B92: Mislite da bi to uticalo supstancijalno na pregovore? Nekako izgleda kao da sada to predsednik Srbije i ministar odbrane nisu rekli kao da, znate, sve te službe koje se bave informacijama ne bi znale da li je Srbija spremna da uđe u rat.
Kesić: Ne, nije to u pitanju, nisu izjave samo te dve, tri ili četiri, koliko su oni dali, nije to u pitanju, nego to je bila jedna politika još što je osnovana za vreme DOS-a, gde se uvek govorilo, prvo je jedna poruka poslata da je Kosovo izgubljeno, da je Milošević izgubio Kosovo. Druga poruka je bila da Srbija po nikakvoj slučajnosti neće da ratuje. To je garancija kad se tako govori da će biti novi sukob i da će Srbija da se uvuče u taj sukob, jer ako protivnik... Prvo je pitanje da li Srbiji preti nasilje, i mi znamo odgovor na to, preti, ne samo što se tiče Kosova i Metohije, bilo je sukoba i posle sukoba na Kosovu, bilo je na jugu Srbije. Da ne ulazimo u druga pitanja koja su dosta sporna pitanja. Ne može se samo od sebe kazati - to što mi imamo želju da nikad više ne ratujemo to je jedna stvar, ali jedna garancija da se to nikad ne desi jeste to da drugi budu uvereni da ne mogu oni da izazovu sukob, da oni ne mogu da koriste nasilje kao oružje, makar to bilo diplomatski. Jer najveća motivacija za Ameriku, za Evropsku uniju što se tiče.. zašto su oni zauzeli stav nezavisnosti, što je potpuno kontra onog stava što su oni imali u raspadu Jugoslavije, do tog dana kad su oni podržali nezavisnost Kosova jeste to što su se više plašili nasilja od strane Albanaca nego onog što se može desiti ako Srbija bude ponižena ili ako se oduzme Kosovo i Metohija od Srbije.
B92: Da li je to po Vašoj proceni onda dokaz dvostrukih standarda, jer s druge strane, Vlada Sjedinjenih američkih država kao prioritet svoje politike i na spoljnom i na unutrašnjem planu vidi u borbi protiv terorizma, protiv nasilja?
Kesić: Jeste. Ja sam to govorio još od samog početka, mislim da nije ovo samo pitanje kad je u pitanju Kosovo i Metohija, najveći problem sada što se tiče kako ceo svet gleda na Ameriku prvo i prvenstveno je vezano za kako se Amerika predstavlja u svetu. Američka diplomatija po svakom merilu je negativna, o tome, ako govorimo od simbolike, ako vi pogledate sada kakve su američke ambasade, to izgledaju više kao tvrđave nego ambasade, do toga kako se ponašaju američke diplomate, vrlo bahato, udaraju u sto, prete. To nije ona diplomatija po kojoj su Amerikanci bili poznati, Amerikanci su bili poznati da su imali vrlo jednu složenu diplomatiju, ali da su uvek bili spremni da pokažu prvo spremnost za razgovor, pa onda tek sila ako dođe do toga. Sad idu prvo sa pretnjom sile, pa onda su spremni da razgovaraju.
B92: Gospodine Kesiću, maločas ste rekli da će se Vlada Sjedinjenih američkih država verovatno složiti sa svakim rešenjem do kojeg dođe Evropska unija. E, sada, pišete da bi bilo jako dobro i konstruktivno da Evropska unija utiče na Sjedinjene američke države, a u isto vreme govorite i o tome da je Amerika već pokazala da je spremna da uradi ono što ostatak sveta, kako Vi kažete, smatra i opasnim i glupim. Na koji način Evropska unija, barem kad je Kosovo u pitanju, može da utiče na Vladu Sjedinjenih američkih država?
Kesić: Evropska unija je ja mislim sad u dominantnoj poziciji i da je u suštini jedna zemlja u Evropskoj uniji ključna, a to je Nemačka. Svi čekaju da vide da li će Nemačka da prihvati neki čudan, da kažemo, pravni osnov da pošalje svoje trupe i svoje policajce i svoje administratore na Kosovo bez nove rezolucije Saveta bezbednosti. I to će mnogo da odluči što se tiče američkog stava i američke politike, ako Nemačka prihvati da bez rezolucije Saveta bezbednosti učestvuje u nekoj misiji koju bi predvodila Evropska unija, to će jasno onda da gurne Ameriku da uradi baš ono sve što je obećala da će da uradi. Ako Nemačka ne prihvati to onda je moje mišljenje da će Amerika polako da se povuče i da će da pusti da Evropa sve više i više preuzme sve konce i da probaju da je preko podrške diplomatske i političke da pomognu Evropi da se nađe rešenje.
B92: Sada kad se posmatra taj problem nekako se čini da će cela priča izgleda moguće, čini se da je veća verovatnoća, izaći iz Saveta bezbednosti. Pitanje je naravno, i pitanje za Vas, koliko dugo Rusija može da održava ovako efikasan uticaj na rasplet kosovskog pitanja?
Kesić: Mislim da je drugo pitanje važnije pitanje - da li su spremni Amerikanci i članovi Evropske unije da rizikuju sve posledice ako to učine. Vi dobro znate da to onda može da izazove takve poteze, ne samo od strane Rusije, nego i od drugih zemalja koje imaju simpatiju prema nekim seperatističkim pokretima u susednim državama. Znači, to može da izazove jedan, da kažemo, lanac gde bi se priznavala nezavisnost bez ikakvih pravnih osnova, osim toga što neke države, koje su moćne države misle da bi bilo dobro da ti narodi imaju nezavisnost. Ja lično mislim da to nije neprihvatljivo, ne samo za Evropsku uniju, nego za veći deo ovog sveta. To se pokazuje u tome da veći deo članova generalne skupštine Ujedinjenih nacija podržavaju stav Rusije, a to jeste da sve što se odluči mora da se odluči u kontekstu Saveta bezbednosti.
B92: A šta vidite kao moguć odgovor, legitimni odgovor srpske Vlade, Srbije na eventualno unilateralno priznanje Kosova od strane pojedinih država?
Kesić: To bi bila čist spekulacija sad u ovim momentima, ali mislim da ima od strane Srbije ima velike mogućnosti da odgovori na takve poteze i ne mora sve da bude, da kažem, na istom nivou. Ne mora Srbija na primer da odgovara na istom nivou Americi, a na istom nivou Sloveniji i na istom nivou Albaniji. Znači, Srbija mora da odluči kako će da odgovori na takav potez. Jedna od najvažnijih stvari što Srbija ima kao adut jeste da Srbija je ključ da bi se našlo stabilno rešenje. Bez priznanja Srbije pitanje je da li bi došlo uopšte do stabilnosti na prostoru Kosova i Metohije, da li bi iko ulagao u Kosovo, da li bi Amerika i NATO bili spremni dugoročno da garantuju nezavisnost te pokrajine. I ako u toj pokrajini ima situacija gde je ekonomski kolaps i da je haos što se tiče organizovanog kriminala.
B92: Kažete, ako Amerika prizna nezavisno Kosovo, Rusija bi mogla da prizna Republiku Srpsku, je li to dolivanje ulja na vatru?
Kesić: Nisam ja to rekao.
B92: Šta ste tačno rekli?
Kesić: Ja sam rekao da i druge sile onda mogu da odlučuju i da priznaju druge narode koji traže nezavisnost ili separatističke....
B92: Niste sad rekli, jeste napisali u nekom od Vaših članaka?
Kesić: Ne, ne, nikada. To je do Rusije da odluči, i druga stvar, niko nije do sada od strane Republike Srpske izjavio da traži nezavisnost. To je u tom momentu dolazi do toga šta je volja naroda u Republici Srpskoj, teško je to predvideti. Ali Rusija bi mogla da prizna druge teritorije koje jesu već izjasnile želju da budu priznate, poput Abhazije, poput Osetije i tako dalje.
B92: Kako Vi vidite mere visokog predstavnika međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini, gospodina Lajčaka?
Kesić: Mislim da je ovo samo najnoviji autokratski, nedemokratski potez od strane čoveka koji ima tu funkciju. Najveći problem Bosne i Hercegovine jeste u tome da dok god postoji visoki predstavnik ta zemlja ne može da uđe u Evropsku uniju po definiciji, jer je zadnja autokratska država u Evropi.
B92: Da li bi postojala da nema visokog predstavnika?
Kesić: Ja mislim da su šanse mnogo veće da bi postojala, da bi se došlo do nekog dogovora između Srba....
B92: Mislite bez predstavnika međunarodne zajednice?
Kesić: Ja sam uveren u to da bi šanse bile mnogo bolje da se postigne dogovor između sva tri naroda nego sada kada se nameće rešenje potpuno suprotno, ne samo reči Dejtonskog sporazuma, nego osnovnog duha tog Sporazuma.
B92: Dobro, gospodine Kesiću, da se vratimo ponovo Kosovu, naime, Vi ste u jednom od Vaših tekstova napisali da će biti eliminisan rok za dogovore o Kosovu. Stvarnost Vas demantuje, rok postoji, nekako sad izgleda da su manje šanse da će pregovori biti nastavljeni nego da neće, mada je to naravno u ovom trenutku teško reći. Šta mislite šta će se dešavati posle 10. decembra? To Vas pitam i uz to moram da vežem još jedno pitanje, naime, međunarodni posrednici u trojci Kontakt grupe na pregovorima Beograda i Prištine 20. novembra u Briselu izneće konkretne predloge za Kosovo, izjavila je danas portparolka visokog predstavnika Evropske unije Kristina Galjak, i u tom kontekstu pomenula da je jedno od mogućih rešenja i predloga predlog gospodina Išingera, predstavnika Evropske unije u pregovaračkoj trojci, o tome da Srbija i Kosovo reše svoje odnose kao dve nemačke države u sporazumu iz 1972. godine. To očigledno pokazuje da se sa ovom idejom ipak ozbiljno računa.
Kesić: Prvo, ja sam pisao to oko roka 2006. godine i to rano 2006. godine.
B92: Pred početak nastavka pregovora.
Kesić: Ne, ne, 2006. godine kad je prvi rok bio u pitanju, do sad smo imali četiri roka koji su došli i prošli, a što se tiče ovog roka ja mislim da prvo neće ništa da se desi odmah posle, kad i ovaj rok istekne, a postoje velike šanse da pregovori budu nastavljeni u nekom obliku i u 2008. Pitanje je samo, ponovo se vraćamo na to da je Nemačka ključni faktor sad u ovom momentu. To što se govori o tom planu dve Nemačke to pokazuje da je i u tom kontekstu Nemačka važan faktor. Gospodin Išinger je dobio zadatak da proba da nađe kompromis koji zadovoljava osnovnu želju Albanaca da budu nezavisni, a isto osnovnu želju istovremenu Srbije da sačuva teritorijalni integritet i suverenitet. Način na koji je on do sad pokazao da razmišlja jeste način da se nađe rešenje koje potpuno odlaže barem nezavisnost od strane Albanaca, jer to je u suštini šta bi taj plan uradio, a ne rešava ono osnovno, a to jeste da ipak daje Albancima ono maksimalno što oni žele, a oduzima od Srbije ono što Srbija kaže da nije spremna da prihvati. Tako da ja mislim da ipak je to korak napred, jer do sad smo imali tu priču oko rokova, znači, to mora da se reši do kraja 2006., nije se rešilo do kraja 2006. Sad mora da se reši do 10. decembra, neće da bude rešeno do 10. decembra, a sa ovim planom pokazuje da ipak oni su spremni da odlažu to celo pitanje oko nezavisnosti barem formalno, ako su to tačne informacije, za 12 godina. Tako da za mene je to korak napred.
B92: Obrad Kesić, politički analitičar iz Vašingtona gost Poligrafa i Televizije B92, hvala Vam na vremenu koje ste posvetili na ovom Vašem proputovanju po Evropi u ovom trenutku. Prijatno veče.
