Izvor: Politika, 28.Sep.2014, 15:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NATO nema više razloga da postoji
Izbijanje novog hladnog rata je ogromna greška. Povinovanje američkoj strategiji izolacije Rusije pogubno je za Evropsku uniju, a rešenje je stvaranje evropske konfederacije, kaže dugogodišnji savetnik Fransoa Miterana
Žak Atali važi za čoveka koji šapuće francuskim predsednicima na uvo. Ovaj profesor ekonomije, pisac i politički analitičar je deset godina bio specijalni savetnik Fransoa Miterana, do 1991. godine kada je osnovao Evropsku banku za rekonstrukciju i razvoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << (EBRD).
Iste godine je pozvao Mihaila Gorbačova u sedište organizacije u Londonu i isprovocirao susret sovjetskog predsednika s liderima G7, što je izazvalo gnev tadašnjeg britanskog premijera Džona Mejdžora.
Atalijeve savete potražili su i potonji francuski predsednici iz suprotnih političkih tabora. Nikoli Sarkoziju je predložio kako da iz korena reformiše francusko društvo i ekonomiju. U javnosti su ga kritikovali što je oko sebe okupio isključivo ekonomiste liberalne i socijaldemokratske orijentacije.
Za Fransoa Olanda je uradio izveštaj o „pozitivnoj ekonomiji”. Ovaj koncept podrazumeva da bogatstvo koje se stvara nije cilj po sebi već da treba da služi opštem interesu, za dobrobit budućih generacija.
Njegovom uticaju je doprinela i izuzetno plodna karijera esejiste i pisca. Napisao je pedesetak knjiga, eseja o ekonomiji i geopolitici, biografija (o Paskalu, Marksu, Gandiju, Didrou), memoara (o Miteranu), romana, pozorišnih predstava i priča za decu.
U novoj knjizi „Postati svoj” („Devenir soi”) zalaže se za „ličnu revoluciju”.
– U današnjem svetu koji je nepodnošljiv, i koji će uskoro biti još gori, ne treba imati velika očekivanja ni od drugih ni od države. Vreme je da svako preuzme stvari u svoje ruke. Čak i najsiromašniji, oni koji žive u najskromnijim uslovima, uspevaju da nešto stvore i promene život. Ideja nije da se traži posao, već da se on stvori, bilo da se radi o preduzetnicima, umetnicima ili stvaraocima. Uslov je da razmisle ko su i šta žele da rade i da pronađu dobru ideju. Najbolji način da se nađe posao jeste da ga sami stvorite. U knjizi dajem hiljade primera onih koji su imali ideju šta da rade od svog života i metode koje treba slediti kako bismo pronašli ono po čemu smo jedinstveni i uspeli u životu.
Ovi predlozi su razvijeni u duhu „pozitivne ekonomije”?
Reč je o tome da shvatimo da živimo samo jednom i da život treba da iskoristimo najbolje moguće, bilo da je u pitanju ekonomija, umetnost ili altruizam, pomoć drugima, kako bismo stvorili društvo koje je pozitivno, zbir individua koje su našle način da se u potpunosti ostvare. Danas to nije slučaj jer smo se svi otuđili. Veliki je broj onih koji shvataju da su im život određivali drugi, da im je bio nametnut i kaju se zbog toga.
Mi u Evropi smo potencijalno prva nacija sveta, ali nas i dalje deli naša prošlost, ratovi, nesuglasice. Ako udružimo snage, Evropa će za trideset godina biti prva ekonomska, politička i kulturna sila sveta.
Vaš model je socijaldemokratija?
Ne volim tu reč, iako je socijaldemokratija možda najmanje loša reč. Ali ona je izmišljena u 19. veku i zašto u 21. veku koristiti rečnik iz 19. veka? Potrebno je izmisliti nove reči, nove koncepte, svet se menja. Kao, na primer, koncept „pozitivnog društva”, pravednog društva koje radi u interesu budućih generacija. Veliki projekat za Evropu je da se za trideset godina izgradi politička Evropa, s federalnom vladom.
Najnovije mere koje se sprovode u Srbiji podrazumevaju smanjenje plata i penzija. To vodi ka produbljivanju socijalnih razlika...
Ne bi trebalo mešati politiku štednje i politiku socijalne pravde. Potrebno je, naravno, kontrolisati potrošnju kako ne bismo živeli na kreditima. To ne podrazumeva uzimanje kredita za ulaganja jer ti su dozvoljeni. Ali borba protiv preterane zaduženosti ne sme da zaustavi borbu protiv nejednakosti.
Šta ostaje od socijalne Evrope?
Nije pitanje šta ostaje jer socijalna Evropa još nije ostvarena. Napravili smo trgovačku Evropu, monetarnu Evropu, a sada je potrebno izgraditi socijalnu i političku Evropu. To je još veliko gradilište. Socijalna Evropa podrazumeva harmonizaciju na vrhu, stvaranje uslova za pravo rada, za novčanu nadoknadu. Da bi se to postiglo potrebno je vreme, možda dvadeset godina. Srbiji je mesto u Evropskoj uniji, u njoj će se brže modernizovati i u njoj će poboljšati životni standard svojih građana.
U tekstu „Geopolitika ponižavanja”, koji je naišao na veliki odjek u Srbiji, napisali ste da Evropska unija greši što izoluje Rusiju u ukrajinskoj krizi.
Izolovanje Rusije je ogromna greška. To je uvek bila pogrešna politika, još od 16. veka. Kada su ruske vlasti izolovane, one se okrenu protiv svog naroda i uzvrate napadima, što vodi do spoljnih ratova. Uskraćivanje učešća na skupu G8 i bojkotovanje Rusije nije ni u interesu Evrope ni u interesu Rusa. Putinova Rusija nije Hitlerova Nemačka. Putinova Rusija je Vajmarska Nemačka, ona koja može da sklizne u Hitlerovu Nemačku, ali to nije danas slučaj. Potrebno je stvoriti uslove da se pomogne Rusiji da ide ka demokratiji. Poljaci čine ogromnu grešku jer guraju Amerikance i ostale Evropljane da izoluju Rusiju. To je ista greška koju su mogli da počine Francuzi 1945. godine da nisu rekli Nemcima da žele pomirenje. Zato što smo mnogo propatili od Nemaca pružili smo ruku i stvorili pacifikovanu Evropu. Poljaci moraju da urade isto. Rešenje situacije u Ukrajini je u sporazumu između Rusije, Ukrajine, Francuske, Nemačke i Poljske. Potrebno je da se ponovo pokrene razgovor i da se ide ka proširenoj Evropskoj uniji, ka evropskoj konfederaciji, kakvu je i Putin želeo, podsećajući na ideju Fransoa Miterana. U toj konfederaciji bili bi okupljeni svi Evropljani, a Rusi i Ukrajinci su Evropljani, kao, naravno, i Srbi.
Govorite o opasnim političkim tenzijama koje mogu da odvedu u treći svetski rat. Da li ulazimo u period kriza i ratova koji ste opisali u eseju „Kratka istorija budućnosti”?
Nalazimo se u veoma opasnom kontekstu sukoba koji bi mogli da se umnože i dovedu do nasilja ogromnih razmera i novog svetskog rata. Okolnosti su izuzetno zabrinjavajuće.
Napisali ste da se naročito Sjedinjene Američke Države igraju ovom opasnom strategijom.
SAD su naš saveznik kome mnogo dugujemo. Ja sam lično, uzimajući u vidu moje poreklo (Atali je rođen u jevrejskoj porodici u Alžiru), naročito zahvalan Americi koja je spasla svet, a naročito Evropu, od nacističkog varvarstva. Ali ponekad pomislim da u Americi postoje sile koje rade protiv interesa Amerike i koje vode u rat.
Koje su to sile?
Političke sile, naročito Republikanska partija koja je vodila besmisleni rat u Iraku koji je uništio Bliski istok, koja je, uz francuskog i britanskog predsednika, vodila besmisleni rat u Libiji koji je pogoršao situaciju u Africi itd., itd.
A današnji rat protiv Islamske države u Iraku koji predvode SAD i Francuska, da li je on opravdan?
Treba se, naravno, boriti protiv terorizma svim sredstvima. Bolje bi bilo da nisu stvoreni uslovi da se on pojavi, jer ako je vojska Islamske države danas toliko jaka, to je zato što su u njoj generali i oficiri armije Sadama Huseina. Trebalo je zadržati ovu vojsku koja je bila organizovana, a ne uništiti je, to je bila ogromna greška.
Smatrate da je bombardovanje dobra strategija?
U ratu protiv terorizma potrebno je upotrebiti sva sredstva.
Američkoj koaliciji pridružila se i Srbija koja je pre petnaest godina takođe bila bombardovana.
I Nemačka je bombardovana pa učestvuje u koaliciji. Postoje pravedni ratovi. Srbija koja se veličanstveno ponela u ratu 1939–1945. godine zna da ima pravednih ratova.
To su odbrambeni ratovi.
Ali rat protiv terorizma je odbrambeni rat.
U slučaju Ukrajine konstatujete da je priklanjanje američkoj strategiji pogubno za Evropljane.
Za Evropsku uniju je samoubilački da sledi američki embargo Rusiji. Bojkot penalizuje mnogo više Evropljane nego Amerikance. Oni su proglasili bojkot čiji su Evropljani glavna žrtva.
U tom kontekstu Srbija je postala poligon na kome američke i ruske diplomate odmeravaju snage u atmosferi novog hladnog rata...
Izbijanje novog hladnog rata je ogromna greška. Nema više opravdanja za postojanje NATO-a. Potreban je savez demokratskih zemalja protiv terorizma, ali NATO nema razloga da postoji jer više nema Varšavskog pakta. Potrebno je transformisati ga u savez demokratskih zemalja protiv terorizma, a to nije isto.
Kako procenjujete današnju poziciju Srbije?
Srbiji su potrebne ogromne unutrašnje reforme i ona mora da se modernizuje kao i druge evropske zemlje. Kada sam stvorio EBRD želeo sam po svaku cenu da Srbija ubrza proces tranzicije ka demokratiji i tržišnoj ekonomiji, ali ovaj proces nije završen i postoje vrlo precizno ustanovljene reforme koje su daleko od toga da budu sprovedene.
Ana Otašević
objavljeno: 28/09/2014
