Izvor: Politika, 11.Jun.2014, 10:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Merkelova u istom čamcu sa Junkerovim protivnicima
Premijeri Velike Britanije, Švedske i Holandije ne odustaju od protivljenja da Žan-Klod Junker bude predsednik Evropske komisije
To što se nemačka kancelarka Angela Merkel u utorak našla u istom čamcu sa žestokim protivnicima ideje da budući predsednik Evropske komisije bude Žan-Klod Junker, zasad ne znači da je ona „pustila niz vodu” bivšeg premijera Luksemburga. Iako je na svojevrsnom anti-Junker >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << samitu u Švedskoj Merkelova nastojala da ispregovara Junkerovo postavljenje, izvori u Berlinu navode da što se duže bude odlagao kompromis o kandidatu za predsednika „evropske vlade” to će Junker imati manje šanse da nasledi Žozea Manuela Baroza.
Posle sastanka sa premijerima Velike Britanije, Švedske i Holandije Dejvidom Kameronom, Frederikom Rajnfeltom i Markom Ruteom, u švedskom gradu Harpsundu, Merkelova je istakla da u razgovorima „postavljenja nisu bila ključna”, već da žele da „razgovaraju o suštini, koja je važna za građane”.
„Rekla sam da je za mene Žan-Klod Junker kandidat za predsednika EK i da želim da ga imamo kao predsednika EK. To je ono što sam rekla u Nemačkoj i to ću reći ovde, ali to nije bila naša glavna tema”, rekla je ona, dok su analitičari istakli da je Merkelova zapravo nastojala da u Švedskoj sa Kameronom ispregovara uslove pod kojim bi oni ipak dali podršku Junkeru, a ne bili otvoreni protivnici prilikom glasanja u Evropskom savetu.
Prema slovu Lisabonskog ugovora, šefovi vlada i država članica EU (koji čine Evropski savet) predlažu Evropskom parlamentu (EP) kandidata za predsednika Evropske komisije, uzimajući pri tome u obzir rezultate glasanje za EP. Na minulim izborima 25. maja najviše poslaničkih mesta je osvojila Evropska narodna partija (EPP) čiji je kandidat za predsednika EK bio upravo Junker.
Iako je za Junkerov izbor potrebna samo kvalifikovana većina u Evropskom savetu, tako da bi ta odluka mogla da prođe i uz Kameronovo protivljenje, Merkelova nastoji da izbegne takvo zaoštravanje odnosa između kontinentalnog dela EU i Britanije. Kameron, pak, zasad ne odustaje i upozorava EU da ne kreće u pravcu „koji nije koristan”.
„Želim da Britanija ostane u reformisanoj Evropskoj uniji, to je moj cilj, to je ono što mislim da je najbolje za Britaniju i što mislim da je, takođe, najbolje za Evropu”, kazao je Kameron, koji je inače obećao Britancima referendum o članstvu u EU 2017. ukoliko bude ponovo izabran sledeće godine. „Očigledno će pristup koji Evropska unija zauzme između sad i tad biti veoma važan. Evropa mora da bude otvorenija i potrebni su joj lideri sposobni da Evropsku uniju povedu u tom pravcu.”
Kameron na ovome insistira jer smatra, kako tvrde izvori u Londonu, da se, pod izgovorom da je u pitanju demokratija, menjaju pravila EU. Izvori tvrde da on smatra da se „na mala vrata” moć seli iz ruku izabranih lidere država članica, koji sede u Evropskom savetu, u ruke Evropskog parlamenta. Osim toga, Kameronu smeta i sam Junker koji je zagovornik veće političke integracije EU i samim tim nije blagonaklon prema Kameronovim težnjama da oslabi moć Brisela.
Međutim, Kameron nije usamljen u protivljenju Junkerovom postavljenju, budući da ga u tome delimično podržavaju, kako Rute i Rajnfelt, tako i mađarski i irski premijeri Viktor Orban i Endi Kena.
„Ukoliko se stepen protivljenja nastavi, neće biti održivo za njega (Junkera) da i dalje ostane kandidat”, rekli su briselskom portalu „EU obzerver” izvori u Berlinu, dok su glasine da će se Junker povući iz trke promptno demantovane kao „potpuno neosnovane”.
Ono što je sasvim izvesno jeste činjenica da je iza kulisa u toku velika diplomatska trgovina, pri čemu se u javnost puštaju i mnogobrojni „probni baloni” o tome ko bi još mogao da bude moguće kompromisno rešenje – od direktorke Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard i danske premijerke Hele Torning-Šmit, preko bivšeg generalnog sekretara Svetske trgovinske organizacije Paskala Lamija do letonskog premijera Valdisa Dombrovskisa i bivšeg finskog premijera Jirkija Katainena. Čak i švedski premijer, koji je bio domaćin prekjučerašnjeg mini samita.
Sudeći prema njenoj izjavi od pre pet dana, Lagardova ne želi da napušta MMF do kraja mandata 2016. godine, a mediji su zaključili da je ona za Merkelovu bila najpoželjnije kompromisno rešenje, budući da su se one u maju tri puta sastale. Osim toga, Lagardova je u rešavanje ekonomske krize u evrozoni zastupala politiku štednje, na čemu Berlin i dalje insistira. Za razliku od Junkera, koji je bio dugogodišnji prvi čovek Evrogrupe, Lagardova stavlja akcenat i na politiku podsticanja rasta, što očigledno Merkelovoj i ostalim narodnjacima odgovara kako bi smanjili mnoge kritike da je stroga štednja samo podstakla rast evroskepticizma i nezaposlenosti mladih u EU.
U sklopi svih tih interesa, diplomatski razgovori se intenziviraju, a Junker još nije ispao iz „čamca” kojim dobrim delom kormilari Merkelova.
Nenad Radičević
objavljeno: 11.06.2014.
