Izvor: Politika, 07.Jul.2013, 13:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Merkelova između Hojzgena i Šokenhofa
Političari iz vrha vlasti obećavali su da ćemo 28. juna, na Vidovdan, sigurno dobiti bezuslovan datum za početak pregovora s EU. Premijer Ivica Dačić rekao je da Srbija nepovratno ide ka EU i da se zvanično otvaraju pregovori i to bezuslovno, da bi malo kasnije odluku ocenio kao istorijsku, uz opasku da Srbija nije najzadovoljnija.
I predsednik Republike Tomislav Nikolić očekivao je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da Srbija vrlo brzo počne pregovore s EU, a prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić izjavio je, posle početne uzdržanosti, da očekuje da prvi put u istoriji Vidovdan dočekamo s dobrim vestima.
Da li su se političari u svojim tvrdnjama oslanjali na obećanje Ketrin Ešton, ili na to da će Amerika i još neke druge zemlje ubediti Nemačku da popusti, ili je Vučić više verovao Kristoferu Hojzgenu, savetniku Angele Merkel, nego Andreasu Šokenhofu, lideru parlamentarne većine u Bundestagu…
Branko Radun, politički analitičar, kaže da su se naši političari oslanjali na sve pomalo od pomenutog.
„Oni su očekivali bezuslovan datum, inače ne bi davali takve izjave. I sada kažu da su dobili datum i tvrde da to nije neuspeh. Nije ni da ga nisu, ni da ga jesu dobili. Ipak, ovo jeste početak pregovora. Očigledno je da su političari to i očekivali, a izjavama su hteli da dignu nadu i da ukažu na značaj datuma koji je njima važniji nego javnosti, koja možda to i ne razume. Videćemo da li je javnost ili Vlada u pravu. Možda je javnost s pravom skeptična, jer njoj datum ne znači mnogo, ali može da bude signal za investitore, iako samo signal nije dovoljan.”
U tekstu zaključka Evropskog saveta, član 19, piše: „Odlučeno je da se sa Srbijom otvore pregovori o pristupanju. Prva međuvladina konferencija održaće se najkasnije januara 2014. Pre toga Savet (ministara) će usvojiti okvir za pregovore, što će potvrditi Evropski savet na svojoj redovnoj sednici o proširenju.”
Dragomir Anđelković, analitičar, kaže da iako konkretizacija datuma formalno nije uslovljena ispunjenjem onoga što je Beograd preuzeo kako bi odblokirao put u EU, nezvanično nam se poručuje da bi mogao biti zamrznut, a ne preciziran, ili po automatizmu dočekan 31. januar sledeće godine, ako do kraja ove godine ne primenimo Sporazum.
„Da su uvažili bitne glasove koji su nam dolazili iz Berlina, političari su mogli da pretpostave da će biti tako, što je takođe njihov uspeh. No, oni su, čini se, na osnovu uveravanja nekih iz EU i američkih krugova, bili ubeđeni da će ono što su učinili bezrezervno biti nagrađeno, te su u tom duhu pripremali javnost. Zaboravili su staru igru dobrog i lošeg policajca”, objašnjava Anđelković.
„Naši političari ponekad veruju da je sistem u zemljama ’Stare Evrope’ isti kao kod nas”, kaže Anđelković.
„Lideri naših partija mogu da realizuju svoju volju, dok u Nemačkoj nije sasvim tako. I da je Angela Merkel iskreno htela da progura bezuslovni datum za Srbiju, ona to ne bi mogla protivno stavovima većine poslanika svoje partije. Da bi ostala njihov lider, ne sme čak ni da se otvoreno protivi većinskom raspoloženju. Zanemaren je i značaj predstojećih nemačkih izbora i negativnog naboja prema daljem širenju EU.
Ponašanje Angele Merkel potvrđuje stavove Anđelkovića, ali i reči člana Vlade da je, zahvaljujući upravo intervenciji njenog savetnika Hojzgena, a na molbu Beograda, promenjena prvobitna formulacija o početku pregovora Srbije i EU. Tako se u zaključku ne spominje decembar, ali ga je Merkelova pomenula u dva navrata, kao mesec u kome će Evropski savet doneti odluku da li pregovori počinju „najkasnije januara 2014” ili će poslednjeg meseca ove godine biti saopšten neki novi datum početka pregovora, zato što Srbija nije ispunila sve ono što piše u deklaraciji nemačkog parlamenta. U ovom trenutku se procenjuje da će posle izbora Angela Merkel nastaviti da vodi Nemačku. Novi mandat otvoriće joj mogućnost da u decembru ne bude pruski stroga i da više sluša svog savetnika Hojzgena nego njenu desnu većinu u parlamentu.
Miodrag Radojević, analitičar, kaže da se optimizam u vezi s dobijanjem datuma, „ako se o njemu može govoriti, jer je deo vlasti bio skeptičan, zasnivao na podršci stranih diplomata i političara”.
„Na izvestan način, predstavljao je i vrstu psihološkog pritiska na zemlju koja je imala presudnu reč u donošenju odluke. Ishod pregovora s Prištinom, koji je ocenjen kao istorijski, dao je realnu osnovu da se možemo nadati pozitivnoj odluci u Briselu. Ipak, uprkos ohrabrenjima i uveravanjima brojnih evropskih zemalja da će Srbija dobiti bezuslovni datum, to se nije desilo. To, na izvestan način, govori da centar političke moći EU nije u Briselu, kao i da Srbija mora ispuniti niz zadataka na planu primene sporazuma s Prištinom, ali i drugih uslova na koje nam je Berlin i ranije ukazao.”
„S druge strane, da nije postojala raširena predstava o tome da Srbija dobija datum, vlast ne bi mogla da računa na podršku javnosti”, kaže Radojević.
„ Za vlast je donošenje odluke u Briselu bilo rizično, a njeno pozitivno tumačenje donelo je i politički profit. Sada se deo vladajuće koalicije predstavlja kao legitimni nosilac reformi i evropskih integracija, što je nedavno bilo rezervisano za deo opozicije.”
Ivana Anojčić
objavljeno: 07/07/2013
Pogledaj vesti o: Evropska Unija, Tomislav Nikolić
