Izvor: Politika, 18.Avg.2011, 00:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Merkelova i Tadić o sednici Saveta bezbednosti
Nemačka kancelarka će u Beogradu, 23. avgusta, razgovarati o međunarodnim, bilateralnim i privrednim temama, približavanju Srbije i razvoju situacije u regionu, posebno na Kosovu, saopštio je portparol nemačke vlade Štefan Zajbert
Predsednik Srbije Boris Tadić sastaće se u utorak, 23. avgusta, sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, koja će boraviti u zvaničnoj poseti Republici Srbiji, saopšteno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je iz Kabineta predsednika Srbije, a prenosi Tanjug. Posle svečanog dočeka Merkelove, Tadić će s nemačkom kancelarkom u Palati „Srbija” prvo razgovarati u „četiri oka”, nakon čega će biti održan sastanak delegacija dveju zemalja, a zatim i zajednička pres konferencija Tadića i Merkelove.
Nemačka kancelarka će u Beogradu razgovarati o međunarodnim, bilateralnim i privrednim temama, približavanju Srbije Evropskoj uniji i razvoju situacije u regionu, posebno na Kosovu, saopštio je u Berlinu portparol nemačke vlade Štefan Zajbert.On je naveo da će se Merkelova sastati sa predsednikom Tadićem, a da će u Beogradu o aktuelnim temama razgovarati i sa srpskim premijerom Mirkom Cvetkovićem.
Merkelova će boravak u Beogradu iskoristiti i za susret sa udovicom pokojnog premijera Zorana Đinđića, Ružicom, i stipendistima Fonda „Dr Zoran Đinđić”, kazao je Zajbert. Ovaj fonda ima stalnu finansijsku podršku nemačke vlade, a bavi se usavršavanjem mladih stručnjaka i studenata u oblasti društvenih nauka značajnih za unapređenje demokratskih odnosa i političke kulture u društvu.
Poseta Merkelove pripremana je od februara i, kako je juče rekao potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić, nije vezana za nedavna dešavanja na severu Kosova.
Kako tumače analitičari u Berlinu, Kosovo i, s njim povezani evropski put Srbije, dominiraće razgovorima Merkelove u Beogradu.Kakvu će poruku kancelarka, čija reč u Evropi ima posebnu težinu, doneti u Srbiju u momentu uznemirenosti zbog događaja na severu Kosova i godini srpskih nadanja za kandidaturu za članstvo u Evropskoj uniji – za Beograd može biti veoma važno.Analitičari kažu da je baš Nemačka, kao vodeća zemlja moći i odlučivanja EU, bez obzira na političke razlike Beograda i Berlina, jedna od najvažnijih tačaka podrške Srbiji na putu evrointegracija.
Da li će Merkelova izaći sa bilo kakvim konkretnim zahtevom u vezi sa Kosovom zasad je samo predmet spekulacija, ali je, sudeći prema izjavama iz redova njenih demohrišćana, sasvim izvesno da Beograd i Priština moraju normalizovati odnose, ako se, s gledišta Berlina, želi bilo kakav napredak ka EU.
Pod često korišćenim terminom „normalizacija odnosa Beograda i Prištine” podrazumeva se, u svakom slučaju, mir i regularnost u svim sferama života ljudi, ocenjuju i štampa i političari u Berlinu.
Kada je, međutim, reč o priznanju Kosova, što je Nemačka učinila među prvim zemljama i time jasno stavila do znanja da za nju više nema nerešenih pitanja i da su granice definitivno određene, od Srbije se ne sme zahtevati da to isto učini.To mišljenje se čulo u nemačkom Bundestagu, prošle jeseni, na jednoj sednici kada su sve parlamentarne stranke dale podršku Srbiji na njenom putu ka EU.
Ovih dana, u najnovijim nemirima na Kosovu, demohrišćani kancelarke Merkel bili su izričiti u stavu da onaj ko želi u EU mora biti spreman da zaključuje kompromise i posebno da, bez „ako” i „ali”, prihvata nacionalne granice.
Očekuje se da će prilikom razgovora o bilateralnim odnosima Merkelova zatražiti informacije o odnosima VAC-a i „Večernjih novosti”. Pretpostavka je i da neće pominjati jednu od spornih tačaka u međusobnim odnosima – upad u ambasadu Nemačke u Beogradu 21. februara 2008. godine posle mitinga „Kosovo je Srbija”.
Izvesno je da će obe strane isticati nove primere ekonomske saradnje dveju zemalja kao znak napretka u bilateralnim odnosima. Kao dokaz za to poslužiće činjenica da će „Moravske hidrocentrale”, zajednička firma nemačke energetske kompanije RWE idomaćeg EPS-a, „postati pravni subjekt i početi da funkcioniše upravo u ponedeljak”. U prvoj fazi nemačka kompanija će investirati oko 350 miliona evra u gradnju centrala na Velikoj Moravi. Nesumnjivo će to biti početak dugoročne saradnje dve energetske kompanije koja će svakako uticati na dalje odnose Srbije i Nemačke.
Možda će tokom boravka Merkelove u Beogradu biti poznato i više detalja o mogućem ulaganju „Boša” u Srbiju. Očekuje se da bi u septembru ova kompanija mogla da objavi da će u svoje pogone u Srbiji da uloži 75 miliona evra. Plan je da se zakupi zemljište na 30 godina i da „Boš” napravi konzorcijum od nemačkih i srpskih firmi. Fabrika će najverovatnije biti u okolini Inđije. „Boš”je poznati proizvođač bele tehnike, alata i delova za automobile. Prema podacima kompanije, prodaja u prošloj godini premašila je 47 milijardi evra. U Nemačkoj „Boš” ima 112.000 zaposlenih, a u inostranstvu 164.000 radnika.
U Srbiji posluje 250 nemačkih kompanijakoje su uložile 1,5 milijardi evra i trenuto zapošljavaju oko 20.000 ljudi. Za sada je najveća nemačka investicija „Štada”–600 miliona evra (kupovina „Hemofarma” plus investicije), sledi „Metro” sa 141 milionom, „Meser–Tehnogas” sa 120 miliona i „Henkel Merima” sa 105 miliona. Nemačke kompanije u Srbiju dolaze sa dugoročnim planovima i pre svega su izvozno orijentisane.
Poslednji put je jedan nemački kancelar posetio Srbiju 2003. godine.Bio je to prethodnik Angele Merkel, socijaldemokrata i kancelar koga su „kamere volele”, Gerhard Šreder.
Merkelova sada dolazi prvi put u Srbiju i, kao što to skoro uvek čini pri svojim inostranim putovanjima, stiže sa velikom privrednom delegacijom, tako da se od ove posete očekuje i unapređenje ukupne privredne saradnje, ali i jasne reči preporuka i oficijelne podrške Srbiji na putu ka EU.
Tanjug i P. R.
objavljeno: 18.08.2011.
Pogledaj vesti o: Boris Tadić, Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
