Izvor: Vesti-online.com, 14.Nov.2015, 07:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Marš napolje!

Naiđu tako dani kad čovek reši da malo pusti mozak na otavu. Izađe u divan prolećni dan usred pozne jeseni, duboko udahne vazduh dok ne počne da miriše na sneg, vrati se provetrene glave, kad...

...Na ekranu - ON!

Pa, zar opet, bando nenormalna, morate li ga na ekran na svaka dva sata, može li u ovoj zemlji da se živi bez njegovog lica i tikova, njegovih pretnji i sekiracija, njegovog oduševljenja i depresija?!

Cela Srbija pretvara se u njegovu glavu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << zažmuriš, ali ne pomaže, on izvire iz svake rupe, sa radija, iz novina, gamiže pod kožom, svrdla po mozgu kao osmi putnik. Neizbežan i smrtonosan.

Po zdrav razum naročito.

Po potrebi oko njega glavinjaju njegovi satrapi, klo(v)novi u pokušaju, recitatori njegovih pesmica za retardirane. Među njima zmijoglavi, psoglavi, kerberi i pudlice, neki potuljeni i opasni, a drugi skičavci podvijenih repova, što se motaju oko gazdinih nogu isplaženih jezika.

Oni što najviše vole da đaku pešaku otmu parče hleba iz ruke i opet pobegnu iza gazdinog plota.

Jadna zemljo, jadni narode, kome si vlast dao u ruke, kako da razum sačuvaš, kad već novčanik ne možeš od silnih džeparoša, secikesa i bandita?

Zatvorili ste, gospodo, ekspres-lonac, zadihtovali ga sa svih strana, ne valja vam to. Mom pokojnom Veljku se tako pasulj zalepio za plafon, a on se ošurio ko božićno prase. Ovaj lonac je ipak malo veći, a i predugo već kuva, vri stešnjena raja, bori se za vazduh, dokad će - ne znamo.

A, Vođa, kanda, lagano ali sigurno gubi živce. Napali ga CIA i Vatikan, Mi6 i NATO, a narod nikako da stane u stroj odbrane najvećeg Srbina u istoriji. Nezahvalnoj matoroj stoci malo i jedan posto milostinje, učitelji se sprdaju s njegovim velikodušjem.

"A, da promenim narod?", sanja budan.

A, što bi ga menjao? Pa, gde naći ovako krotko i trpeljivo stado, koje se istrese što u kafani, što na ženi i deci, a onda se ujutro pokrije ušima i 'hajd na pašu, dok bar trave zelene još ima.

U njegovom horor-bioskopu glumci su se podelili na heroje i negativce, zavisno ko i s koje strane gleda. Tako bivše podguzne muve postaju junaci slobodnih medija, a one koje još nisu bivše oštre pera i mikrofone na nekadašnjoj sabraći. Pršti balega na sve strane dok goveda bacaju čifte jedna na druga.

Bezgrešni i neprikosnoveni onda (o, Savaote, zar opet!) izađe na televiziju i poruči da je blizu svetlo na kraju tunela. Kao u onom vicu o dobroj i lošoj vesti: dobra - vidimo svetlo; loša - to je voz.

Mi smo narod pitom, od dečjih usta odvajamo da bi Vođa okajao grehe iz prošlosti. Štedeli su, kaže, naši građani da bi Srebrenici dali pet miliona evra. Da zaboravite i oprostite onih sto vaših za jednog našeg, da me na grudi privije i Munira Subašić.

Takva ljubav nema cenu. Za Ćamilov poljubac daću još pet, šta pet! - deset, petn'es miliona. A za Bakirov, ako treba - i celu Srbiju.

Doći će, nadam se brzo, dan kad će Bili Piton da upadne u ovaj naš horor-bioskop i drekne, vitlajući pištoljima: Marš napolje, bando pokvarena!

Nastavak na Vesti-online.com...