Izvor: RTS, 27.Mar.2012, 14:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljajić za garancije Šešelju
Rasim Ljajić poslao pismo sudiji Žan-Klodu Antonetiju u kojem je istakao da je Srbija spremna da razmotri zahtev za garancije za privremeno puštanje Vojislav Šešelja na slobodu. U Tribunalu nisu mogli da potvrde da li je pismo stiglo.
Šef Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim sudom Rasim Ljajić potvrdio je da je poslao pismo Tribunalu u kojem je najavljena mogućnost garancija za privremeno >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << puštanje Vojislava Šešelja na slobodu.
Srpska radikalna stranka ne očekuje mnogo od Ljajićevog pisma Haškom tribunalu, jer je lider radikala "politički zatvorenik", rekao je šef pravnog tima za njegovu odbranu Zoran Krasić.
Krasić je agenciji Beta rekao da se protiv Šešelja vodi "politički proces", jer je lider radikala, kako je naveo, velika smetnja NATO-u i Evropskoj uniji.
Upitan o pismu Haškom tribunalu u kome je šef Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić najavio da je država spremna da da garancije za privremeno puštanje na slobodu Vojislava Šešelja, Krasić je rekao da je Haški tribunal nepredvidljiv i da ne poštuje ni svoje propise.
U Tribunalu nisu mogli da potvrde da li je pismo stiglo, a portparolka Nerma Jelačić ističe da bi, u skladu s pravilima suda, prvo Šešelj pisanim putem morao da zatraži privremeno puštanje na slobodu.
Ljajić je agenciji Tanjug rekao da je poslao pismo sudiji Žan-Klodu Antonetiju u kojem je istakao da je Srbija spremna da razmotri zahtev za garancijama za privremeno puštanje lidera radikala na slobodu, ukoliko to Tribunal bude zahtevao.
Sam Šešelj, međutim, nije formalno i zvanično tražio te garancije od države. "Međutim, on je u svojoj završnoj reči tražio da ga Tribunal pusti na privremenu slobodu", dodao je Ljajić.
Rukovodići se tim zahtevom izrečenim pred sudskim većem, ali i činjenicom da je lider SRS-a lošeg zdravstvenog stanja, Ljajić je, kako je rekao, odlučio da se obrati predsedavajućem.
"Rekao sam da smo spremni da razmotrimo taj zahtev za garancijama i sada očekujemo odgovor", naveo je Ljajić.
Portparolka Tribunala Nerma Jelačić nije mogla da potvrdi da je sudija Žan-Klod Antoneti dobio to pismo. "Ne mogu da vam potvrdim tu informaciju s obzirom na to da Vlada Srbije obično takvu korespondenciju šalje privatnim putem, a ne kao javni dokument", rekla je Jelačićeva.
Ona je objasnila da Vlada šalje garancije "ukoliko optuženi zatraži privremeno puštanje na slobodu, što Šešelj do sada nije nijednom učinio u skladu sa pravilima" Tribunala.
Jelačićeva: Mora da postoji pisani zahtev
Prema njenim rečima, optuženi bi trebalo da podnese pisani zahtev za privremeno puštanje za slobodu, a sudsko veće, tokom razmatranja tog zahteva, traži, pored ostalog, i garancije države u kojoj bi optuženi boravio za to vreme.
"Ja nemam informaciju da Šešelj namerava ponovo tražiti privremeno puštanje na slobodu", rekla je Jelačićeva.
Šešelj je u utorak, na kraju završne reči prošle sedmice, zatražio da mu bude ukinut pritvor u kojem se nalazi od 24. februara 2003. godine i objasnio da za taj pritvor ne postoje razlozi pošto ne postoji opasnost da bi on mogao da pobegne niti da utiče na svedoke.
Veće predsedavajućeg sudije Žan-Kloda Antonetija odbilo je taj zahtev uz obrazloženje da lider radikala nije pružio dovoljno uverljive dokaze da bi se vratio u Hag na izricanje presude, da uz zahtev nije priložio garancije vlasti nijedne zemlje, kao i da nije precizirao zemlju u koju bi otišao u slučaju da bude pušten na privremenu slobodu.
Veće je naglasilo da Šešelj nije dao ni lične garancije, kauciju ili uveravanje da će se pojaviti pred Tribunalom kada bude pozvan, već je u više navrata izrekao provokativne reči na račun suda.
Sudije su, takođe, podsetile da se protiv njega i dalje vode postupci zbog nepoštovanja suda.
Haški tribunal podigao je optužnicu protiv Šešelja u januaru 2003. godine. Lider Srpske radikalne stranke se 23. februara iste godine dobrovoljno predao i narednog dana izručen je Tribunalu gde mu je suđenje počelo u novembru 2007. godine.
Šešelj je optužen za ratne zločine na prostoru Hrvatske, BiH i Vojvodine od 1991. do 1993. godine.
Tužilaštvo je, u završnoj reči, tražilo da bude osuđen na 28 godina zatvora.
