Izvor: B92, 19.Sep.2013, 16:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lihtova: Kiseonik EU je proširenje
Beograd -- Predsednica Fonda za političku izuzetnost Sonja Liht kaže da će svi procesi u vezi sa Briselskim sporazumom gurnuti ceo region više ka evropskim integracijama.
"Ogromnim naporima srpske i kosovske elite i sklapanjem sporazuma napravljen je veliki korak napred i to je svima jasno i to svi priznaju", rekla je Lihtova novinarima u hotelu "Hajat", gde se održava treći Beogradski bezbednosni forum.
Kako je rekla, ubeđena je da će svi procesi u vezi sa Briselskim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sporazumom "gurnuti ceo region više ka evropskim integracijama".
Prema njenim rečima, procesi evrointegracija za region zapadnog Balkana odmiču bez obzira na brige da su mnogi premoreni od proširenja Evropske unije.
"Ja nisam među skeptičnima, vidim da procesi evrointegracija za region odmiču bez obzira na skepse i brige da su razni premoreni od proširenja EU", rekla je Lihtova.
"Kiseonik je proširenje i oni, EU, to znaju i oni će tako da nastave", istakla je predsednica Fonda za političku izuzetnost, koji je jedan od ogranizatora trodnevne Bezbednosne konferencije.
Na pitanje koliko stabilnost regiona utiče na proces evrointegracija, Lihtova je odgovorila da je region "definitivno stabilniji nego što je bio pre deset-dvadeset godina".
Govoreći o bezbednosnim izazovima sa kojima se moderan svet danas suočava, Lihtova je rekla da je pre 20 godina svet "sanjao da će biti manje bezbednosnih izazova posle Hladnog rata, ali se to, nažalost, nije dogodilo".
"Svaki dan se suočavamo sa nečim što je novo i opasno, mnogi konflikti postoje šriom sveta, ali ono što je opasnije to su situacije koje mogu da se pretvore u konflikt, kako na lokalu tako i šire", rekla je ona.
Govoreći o regionu, Lihtova je istakla da je mnogo postignuto na polju saradnje, ali kako je navela, "malo - malo pa se ukažu ozbiljni problemi ", poput, kako je rekla, carinskog rata između Makedonije i Kosova.
Ambasador Norveške u Srbiji Nils Ragnar Kamsvag rekao je danas da se čitav svet suočava sa novim bezbednosnim rizicima kao što su terorizam i klimatske promene i da je saradnja ključ za upostavljanje mira i stabilnosti u čitavom svetu, pa tako i na zapadnom Balkanu.
On je na otvaranju trećeg Beogradskog bezbednosnog foruma podsetio da Norveška dve decenije učestvuje u mirovnim misijama na prostoru Balkana i najavio da će nastaviti da pruža podršku u očuvanju mira u regionu.
"Nastavićemo da pružamo podršku kako bi se region zapadnog Balkana iz konfliktne transformisao u zonu bezbednosti", istakao je Ragnar Kamsvag na forumu, koji se ove godine održava pod nazivom "Da li država u procesu (de)konstrukcije? Rizici i odgovri sa Balkana i šire".
Države postkonfliktnog zapadnog Balkana shvataju da je nužno da prevaziđu tradicionalni model vojske i njenog funkcionisanja kako bi se odgovorilo na nove bezbednosne izazove, rečeno je u debati na Beogradskom bezbednosnom forumu.
Na panelu posvećenom transformaciji bezbednosnih profesija na Balkanu Džonatan Marli iz Londonske škole ekonomije naveo je da se sektor oružanih snaga Srbije nalazi u fazi reforme i da Srbija ima "proaktivnu" ulogu u okviru Partnerstva programa za mir NATO-a.
On smatra i da "samo po sebi nije loše" to što je naša zemlja izabrala vojnu neutralnost u pogledu članstva u NATO-u.
Govoreći o vojnim reformama u zemljama regiona, Marli je pohvalio to što su vojne elite prihvatile potrebu da se "redefiniše" značaj vojske kako bi odgovorile na nove bezbednosne izazove koji se brzo menjaju.
Maja Kros iz Instituta za evropske studije u Oslu smatra da je NATO ključan za bezbednost na evropskom kontinentu i, prema njenim rečima, "nema zemlje koja bi rekla da je za to da Alijansa više ne postoji".
Kako kaže, epistemičke (ekspertske) zajednice koje okupljaju stručnjake iz oblasti bezbednosti, diplomatije, sudstva i upravljanja kriznim situacijama, treba da se potrude da uloga i značaj Evropske unije i SAD u NATO-u budu na jednakim osnovama, jer "znamo da to sada nije slučaj".
"Manje države članice EU moraju da nađu zaobilazni put, da se njihov glas jače čuje kada su bezbednosni izazovi u pitanju, preko zajednice pojedinaca koji su stručni za vojnu diplomatiju, bezbednost, upravljanje krizama...", ukazala je Maja Kros.
U delu posvećenom "Transformaciji diplomatije", panelisti su bili saglasni da je, i pored promena, diplomatija ostala naklonjena obrascima prisutnim u toj profesiji vekovima unazad.
Arijan Dirmiši iz Instituta za demokratiju i medijaciju u Tirani naveo je da je diplomatija u njegovoj zemlji prošla promene od vremena komunizma do danas i da i dalje trpi izmene, a da su međunarodne institucije te koje imaju najsnažniji uticaj na profesionalne diplomate.
Američki stručnjak za međunarodnu političku ekonomiju i spoljnu politiku Markus Holms saglasan je sa stavom da se diplomatija menja postepeno, ali da njena suština ostaje ista.
On je ukazao da se sve više od direktne ili takozvane diplomatije "lice u lice" prelazi u diplomatiju koja je u današnje doba podložna uticajima digitalnog modernog doba i u tom smislu se sve više oslanja na društvene mreže.
Diplomate se, kako je naveo, sve više oslanjaju na društvenu mrežu Tviter, imajući u vidu da se svetska javnost u današnje vreme informiše putem interneta i da diplomate nisu jedine koje pružaju informacije.
"Profesionalne diplomate su na Tviteru pratioci velikog broja ljudi, dok s druge strane, statistika pokazuje da obični građani ne slede u velikoj meri njihovo oglašavanje na toj društvenoj mreži", rekao je Holms.
U okviru bezbednosnog foruma predstavnici državnog vrha Srbije i strani zvaničnici, kao i nezavisni eksperti razmotriće u naredna tri dana aktuelna pitanja regionalne i međunarodne bezbednosti, spoljne politike i privrede.
Prema najavama organizatora, na forumu će, pored predstavnika državnog vrha Srbije, učestvovati i strani zvaničnici, među kojima su šef slovačke diplomatije Miroslav Lajčak, ambasadori SAD i Švajcarske u Beogradu Majkl Kirbi i Žan Danijel Ruh, bivši šef italijanske diplomatije Franko Fratini, kao i predstavnici nevladinih organizacija i nezavisni eksperti.
Na forumu će se održati debate o perspektivi Balkana i Kosovu, Siriji, sajber kriminalu, ali i korupciji i kriminalu.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
