Izvor: RTS, 01.Nov.2011, 23:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lidington: Nastavak dijaloga neophodan
Napredak u dijalogu Beograda i Prištine veoma značajan za nastavak evropskih integracija Srbije, rekao britanski ministar za evropska pitanja Dejvid Lidington za RTS. Rešenje pitanja severa Kosova ne može da se odlaže zauvek, ističe Lidington.
Za pristupanje Evropskoj uniji veoma je važno da Srbija unapredi svoje odnose sa Kosovom i to jasno piše i u mišljenju Evropske komisije o kandidaturi Srbije >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << , rekao je britanski ministar za evropska pitanja Dejvid Lidington za Radio-televiziju Srbije.
Intervju u celini možete pogledati u emisiji "Oko magazin".
Rekli ste da je za dalje pristupanje Srbije Evropskoj uniji veoma važno da unapredi svoje odnose sa Kosovom. Šta to znači?
- Znači upravo ono što jasno piše i u mišljenju Evropske komisije o kandidaturi Srbije za članstvo u Evropskoj uniji. Komisija je pozvala Srbiju da se ozbiljno angažuje na dijalogu sa Prištinom i da primeni jedan broj dogovora postignutih tokom dosadašnjeg dijaloga. I da to uradi hitno, pre decembra.
Sem toga, treba dalje da razvije taj dijalog. Ima toliko pitanja, poput telekomunikacija, snabdevanja strujom, koji bi doneli korist svakodnevnom životu građana koji žive u Mitrovici i okolini, ako bi dijalog bio nastavljen na pravi način. Mi snažno podržavamo savete Komisije Srbiji. Nastavak dijaloga i njegov dalji napredak su apsolutni prioriteti.
Nema nikakvog pominjanja priznavanja Kosova na tom putu?
- Iako se u mišljenju Komisije ne pominje priznanje, meni je sasvim jasan stav srpske vlade o tome, a mojim kolegama iz Srbije je jasan stav Vlade Ujedinjenog Kraljevstva, a to je da smo priznali nezavisnost i suverenitet Kosova. Ali, ono o čemu govori dokument Komisije je nastavak dijaloga Beograda i Prištine, rad na rešavanju praktičnih pitanja, a takođe i rešavanje pitanja uprave na severu.
Ne mislim da je pitanje severa nešto što jednostavno može da se odlaže zauvek. Važno je da ljudi u toj oblasti shvate da će imati koristi od evropskih integracija, poslovni ljudi će tražiti mesta kao što je Mitrovica, u koja će uložiti novac, gde će ljudi ponovo imati posao, naravno ako budu sigurni da postoji vladavina prava i pouzdan sistem uprave u tom delu Evrope. Tako da želimo da srpske i kosovske vlasti nastave sa dijalogom što pre.
Da li vršite pritisak i na Prištinu?
- Kako da ne, stalno to govorimo. I ja i moje kolege u Britaniji to stalno ponavljamo kosovskom rukovodstvu. Takođe, im kažemo da treba da pronađu način kako da se približe kosovskim Srbima koji žive na severu. Ako pričate sa ministrima Vlade u Prištini oni će vam reći, mi smo republika, tretiramo celu teritoriju Kosova kao deo te republike, ali deo naše poruke je i da treba se približe onima koji nisu deo albanske većine na Kosovu i koji su veoma rezignirani stavom Prištine.
Ali, obe strane moraju da se pokrenu, mislim da je u svačijem interesu bilo da su Srbi, Albanci ili pripadnici neke druge manjine, da se dođe do napretka. Jer, sada imamo napet politički status kvo, visoku stopu nezaposlenosti, niske plate, i osećaj siromaštva i nedostatka bilo kakvih šansi. Moramo da se suočimo s tim i to rešimo.
Ima li reči o priznanju Kosova negde na putu Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji?
- Ono što mišljenje Komisije jasno stavlja do znanja je da je pitanje odnosa sa susedima apsolutno neophodan deo procesa integracija.
Sused je veoma osetljiva reč za Srbiju.
- Da, ali potrebno je pronaći način da se napravi napredak sa Kosovom. Ne očekujem da predsednik ili bilo koja Vlada u Beogradu počne da šalje ambasadore u Prištinu sutra ili prekosutra pa ni sledeće godine. Ali mislim da uspostavljanje dobrih odnosa sa svim susedima nije nešto što se traži samo od Srbije, već od bilo koje zemlje koja želi da postane član Evropske unije.
Šta pomislite kada iz Beograda čujete - mi nikada nećemo poslati ambasadora u Prištinu?
- Mislim da je prioritet u ovom trenutku da se napreduje sa praktičnim merama koje su na relativno niskom nivou o kojima se govori u mišljenju Komisije. Tako se stvaraju veze između ljudi koje omogućavaju da se stvori poverenje, razumevanje i međusobno poštovanje, kako bi se dalje napredovalo na toj osnovi.
Da nema pitanja Kosova, koja bi bila najveća prepreka Srbije u pristupanju Evropskoj uniji?
- To je zanimljivo. To je isplivalo i u kontekstu pregovora koje je vodila Hrvatska, pa bih izdvojio dve stvari kad je reč o Srbiji, jedna je reforma pravosuđa. Pošteno je reći da mišljenje Komisije priznaje da je Srbija napravila neverovatan napredak, bilo je važnih političkih, administrativnih i pravnih reformi, ali mišljenje takođe poziva na dalje jake mere koje treba preduzeti protiv korupcije.
Komisija s pravom ističe da korupcija ne samo da je nešto pogrešno i nije u skladu sa evropskim standardima, već je i velika prepreka ekonomskom razvoju i investicijama u Srbiju. I drugo, postoji jedan broj pitanja koja su u mišljenju Komisije izneta o srpskoj ekonomiji.
Opet, važne reforme su sprovedene, ali ima ih još, na primer politika konkurentnosti, potreba za većom transparentnošću, izdavanje dozvola. I na to Komisija ponovo poziva. To nije nešto što se traži posebno od Srbije, već od svake nove članice.
Zašto Ujedinjeno Kraljvstvo toliko podržava dalje proširenje EU?
- Naš stav je da reči u lisabonskom sporazumu treba uzeti ozbiljno. Ako je zemlja evropska i ako je sposobna da ispuni kriterijume za članstvo u Uniji, onda treba da ima pravo na to, ako njena vlada i građani to žele.
Za Ujedinjeno Kraljevstvo to je i pitanje morala, ne vidimo razlog zašto bi se samo na Pariz, London ili Berlin gledalo kao na evropske gradove, a ne Beograd, Zagreb ili Sarajevo.
Ako se zapitamo šta je to Evropska unija postigla, mislim da postoje dva glavna dostignuća. Jedno je ekonomska integracija putem zajedničkog tržišta, nešto što je postigla premijerka Tačer, to bez njene odlučnosti ne bi bilo moguće.
Drugo je način na koji su članstvo u EU i ambicije za učlanjenje pomogle da se ukorene demokratska vlada, vladavina prava i ljudska prava u delovima našeg kontinentna gde su one bile gušene tiranijom i invazijama tokom velikog dela 20. veka.
U slučaju zapadnog Balkana, od raspada Jugoslavije imali smo nekoliko prilično krhkih republika koje su pokušavale da se usklade sa sopstvenom nezavisnošću, teškim političkim istirjama, ponekad vrlo skorim, punim nasilja i međuetničkih konflikata. Mislim da politička struktura EU daje okvir za jak demokratski politički razvoj i mnogo jaču političku stabilnost zapadnog Balkana, mislim da je to u interesu Srbije, svih njenih suseda i cele Evrope.
Možemo li onda da kažemo da ste spremni da pomognete članstvu Srbije u Evropskoj uniji?
- Mi snažno podržavamo članstvo Srbije u Uniji. Ja želim da Ujedinjeno kraljevstvo bude u poziciji da sa entuzijazmom podrži Srbiju da dobije formalni status kandidata. Da li to možemo da uradimo, zavisi od toga kako Srbija odgovori na mišljenje Evropke komisije.
Mi zvanično odbijamo ideju koju neki naši partneri iznose, da bi posle pristupa Hrvatske trebalo da dođe do neke veštačke pauze, za razmatranje. Ne slažemo se, mislimo da ako je zemlja evropska i ispunjava standarde i hoće da napreduje, to joj treba dozvoliti.
Poslednjih dana su sve su glasniji oni koji kažu da je Evropska unija na ivici propasti. Zašto bi Srbija trčala u takav klub?
- Ne mislim da je na ivici propasti. Mislim da evrozona ima probleme, za koje i Ujedinjeno kraljevstvo smatra da treba da se reše, iako je van evrozone. Recesija ili finansijski kolaps evrozone je veoma loša vest i za zemlje van nje. Bilo da govorimo o Britaniji ili o Srbiji. Naša trgovina, investicije su povezani sa ekonomijama evrozone.
Ali, sada je Evropska unija postala klub koji je sve raznovrsniji, u smislu istorija, jezika, političkog razvoja, kultura različitih evropskih zemalja. To znači da ćemo morati da razvijemo model evropske saradnje koja je dosta drugačija od one koju je šest zapadnoevropskih zemalja u početku osmislilo za sebe pedesetih godina.
EU je posao koji još traje. Ali ako pogledamo šta se desilo u onim centralno i istočnoevropskim zemljama koje su se pridružile uniji u poslednjih 20 godina, vidimo brz ekonomski razvoj i politički razvoj u koji čak ni optimisti 1989. i 1990. nisu verovali.
A vidite i Grčku?
Grčka ima ozbiljne probleme sa članstvom u evrozoni. Grčka je predugo izbegavala da primeni neke strukturalne ekonomske reforme kojima je trebalo da modernizuje ekonomiju, previše je bilo restriktivnih radnji, kontrolisanja od strane vlade, preteško je da neko počne i vodi profitabilan novi biznis u Grčkoj. Čak i da nisu bili u evrozoni morali bi da sprovedu te ekonomske reforme.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
