Izvor: RTS, 16.Mar.2013, 20:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kiprani pohrlili u banke
Kipru odobren zajam od 10 milijardi evra za saniranje bankarskog sistema. Za uzvrat, Kipar mora da smanji deficit, poveća poreze i reformiše bankarski sistem. Deo računa za spas zemlje platiće i privatne štediše, koje su pohrlile u banke.
Mnogi građani Kipra požurili su danas da isprazne svoje bankovne račune, posle dogovora o međunarodnom zajmu kojim će biti uvedeni novi bankarski nameti.
Ministri finansija EU i Međunarodni monetarni fond dogovorili >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << su se da odobre Kipru paket pomoći od 10 milijardi evra. Kipar, koji je tražio 17 milijardi evra pomoći, za uzvrat mora da smanji deficit, poveća poreze i reformiše bankarski sistem.
Prema sporazumu, svi građani koji na svojim računima imaju manje od 100.000 evra moraće da plate jednokratni porez od 6,75 odsto, dok će na veće bankarske depozite morati da bude plaćen porez od 9,9 odsto.
Ispred mnogih bankomata formirani su redovi, a one banke koje inače danas rade, zatvorile su svoje filijale nakon naleta građana koji su želeli da podignu svoju ušteđevinu.
Predsednik Evrogrupe Jerun Dijselblum precizira da će na taj način biti prikupljeno 5,8 milijardi evra. "Zbog veličine bankarskog sektora Kipra, moramo da napravimo poseban program. On uključuje i privatne ulagače", objašnjava Dijeselblum.
Ministar finansija Mihalis Saris branio je svoju odluku da prihvati uvođenje jednokratnih poreza, rekavši da je to bila najmanje štetna opcija i da je to način da se spreči potpuni bankrot zemlje.
Predsednik Kipra Nikos Anastasijades, koji je ranije uveravao građane da neće prihvatiti sporazum koji zahteva od deponenata da podele gubitke, rekao je danas da je ta odluka doneta da bi se zemlja sačuvala od finansijskog sloma.
Anastasijades je saopštio da Kipar nije imao drugih mogućnosti osim da prihvati paket pomoći od međunarodnih zajmodavaca, koji zahtevaju uvođenje poreza na bankarske depozite.
Bez toga, dodao je Anastasijades, u utorak bi došlo do kolapsa celog kiparskog bankarskog sistema, jer bi tada Evropska centralna banka obustavila finansiranje kiparskih problematičnih banaka.
To bi izazvalo bankrot zemlje, a moguće i izlazak iz evrozone. Porezom na depozit se izbegavaju i veća smanjenja plata i povećanja poreza, rekao je predsednik Kipra.
U Briselu kažu da je ta mera neophodna, jer je bankarski sektor ostrvske države nije srazmeran privredi.
Na privatnim računima kiparskih banaka je 70 milijardi evra, a trećina vlasnika računa su stranci, uglavnom iz Rusije i Velike Britanije.
Moskva je spremna da Kipru ublaži uslove za vraćanje kredita od dve i po milijarde evra.
"Ruska vlada spremna je da pomogne Kipru produženjem roka za vraćanje duga i smanjenjem kamate na kredite", kaže evropski komesar za ekonomska i monetarna pitanja Oli Ren.
Kipar od Moskve, međutim, traži još 15 milijardi evra kredita. Rusija godinama zamera Kipru to što je olako dao državljanstvo mnogim ruskim milionerima, dozvoljavajući im da peru novac u ostrvskim bankama.
Kao odgovor, u Rusiju je stiglo 70 milijardi evra investicija sa Kipra, učinivši tu zemlju drugim investitorom u Rusiji.
Kipar je četvrta članica zone evra koja je dobila paket pomoći kako bi spasila svoje banke.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
