Izvor: RTS, 01.Jul.2012, 08:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kipar na čelu EU
Kipar preuzima predsedavanje EU sa željom da pokaže da tu dužnost može da obavi makar onoliko efikasno kao i bilo koja druga zemlja članica u jeku finansijske krize, ali i hronično napetih odnosa sa Turskom.
Kipar preuzima šestomesečno predsedavanje Evropskoj uniji, u trenutku kada se EU suočava s najvećom ekonomskom i političkom krizom u svojoj istoriji, a strahuje se da će kiparsko predsedavanje dodatno opteretiti ionako zategnute odnose između Brisela >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i Ankare.
"Za Kipar je važno ne toliko da može da organizuje predsedavanje, već da to može da učini onoliko dobro koliko i svaka druga članica Unije", izjavio je portparol predsedništva Kipra Kostas Jenaris, preneo AFP.
Veliki izazov biće odnosi sa Turskom koja je zbog višedecenijskog spora dve zemlje oko severnog dela Kipra, koji je pod okupacijom Turske, odlučila da bojkotuje kiparsko predsedništvo.
Kiparski zvaničnici su najavili da neće koristiti period predsedavanja da bi vršili pritisak za rešavanje kiparskog pitanja i ujedinjenje ostrva, ali su i istakli da se od Turske kao zemlje koja vodi pregovore o članstvu u EU očekuje da poštuju evropske institucije.
Po pisanju briselskog EurAktiva, glavni prioritet je napredak u utvrđivanju višegodišnjeg budžeta EU za period 2014-2020. godine.
Na Kipru su svesni da će se ovim pitanjem pre svega baviti Savet EU i njegov predsednik Herman van Rompej, i da konačan dogovor neće moći da se postigne do kraja godine, ali se nadaju da će tokom kiparskog predsedavanja o tom pitanju koje uvek izaziva sukobe, biti postignut makar politički dogovor.
Kipar je treće po veličini mediteransko ostrvo, iza Sicilije i Sardinije, i najistočnija zemlja EU, na stotinak kilometara od Sirije i Libana.
Ta ostrvska država površine oko 9.000 kvadratnih kilometara, posle vekova kolonijalne vlasti postala je nezavisna 1960. godine. Zbog stalnih grčko-turskih međunacionalnih sukoba podeljena je 1963. intervencijom mirovnih snaga UN i uspostavljanjem lijnije razdvajanja.
Potom, 1974. godine, pod izgovorom da brani tursku manjinu od namere grčkih nacionalista da Kipar pripoje Grčkoj, Turska je izvela invaziju, okupirala severnu trećinu Kipra gde živi turska manjina i tu proglasila marionetsku državu koju samo ona priznaje.
Kipar je član EU od maja 2004. godine, a zone evra od januara 2008. godine.
Deo pod okupacijom Turske ima oko 200.000 stanovnika - računajući doseljenike i vojnike i njihove porodice, dok u slobodnom delu zemlje živi oko 840.000 ljudi. Glavni grad je Nikozija, a zvanični jezici grčki i turski.
Privredu uglavnom sačinjavaju usluge - oko 70 odsto bruto-domaćeg proizvoda, pre svega finansijske usluge i turizam, a ove godine se očekuje recesija od 0,8 odsto.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
