Izvor: RTS, 20.Nov.2015, 12:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kfor ukinuo ograničenja za delove vazdušnog prostora Srbije

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je na konferenciji za novinare da je Kfor ukinuo ograničenja koja su važila za delove vazdušnog prostora Srbije od 1999. godine. Poštujem politiku neutralnosti Srbije, naveo je Stoltenberg. Premijer Aleksandar Vučić ocenio je da je velika vest za Srbiju, jer posle 16 godina više neće biti nikakvih restrikcija u zoni od 25 kilometara u centralnoj Srbiji. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Jens Stoltenberg je rekao da Kfor u potpunosti relaksira zonu bezbednosti i ukida ograničenja koja su bila uvedena 1999. godine. To je, dodao je, konkretan izraz odnosa NATO-a i Srbije.

Ograničenja koja su važila za delove srpskog vazdušnog prostora više ne postoje, naglasio je Stoltemberg dodajući da to znači punu integraciju Srbije u vazdužni prostor Evrope.
Prema rečima Stoltenberga, odluka je doneta na osnovu posvećenosti Srbije normalizaciji odnosa sa Prištinom.
Ukazao je da je više godina prošlo otkada je generalni sekretar NATO-a posetio Srbiju i dodao da zna da postoje "snažna osećanja" u Srbiji u vezi sa vojnom alijansom.
"Naša intervencija 1999. nije bila protiv srpskog naroda, već je bilo reči o zaustavljanju neprihvatljivih radnji Miloševićevog režima. Intervencija NATO-a okončala je više godina ratova na Balkanu. Tokom intervencije smo preduzeli sve da sprečimo gubitak nevinih života, i svaki izgubljeni život civila bio je tragedija, za čim duboko žalimo", podvukao je Stoltenberg.
Izjavio je saučešće porodicama na obe strane sukoba i svima koji su izgubili voljene.
"Danas sam ovde u vezi sa novim početkom odnosa NATO-a i Srbije. Ovo je za nas važnije nego ikada jer smo suočeni sa mnogim zajedničkim izazovima", naglasio je Stoltenberg ističući da je saradnja od obostrane koristi.
Podsetio je da plan partnerstva nudi mnoge mogućnosti saradnje i da je NATO spreman da pokrene novi fond da pomogne Srbiji da uništi 200 tona viška municije.
Stoltenberg je, ponovivši da je saradnja korisna za obe strane, rekao da je naučio koliko su bliski odnosi građana u Norveškoj i Srbiji i da oseća ličnu povezanost sa Srbijom.
Jens Stoltenberg je rekao da Srbija igra važnu ulogu u izgradnji bezbednosti na Balkanu i pruža dobrodošlicu hiljadama izbeglica. Stoltenberg je naveo da podržava dijalog Beograda i Prištine i dodao da je on veoma važan za sve.
"Dijalog je jedini put napred. Treba da gledate u budućnost ne u prošlost", istakao je Stoltenberg.
Širok okvir za unapređenje saradnje sa NATO-om
Premijer Srbije Aleksandar Vučić istakao je da je generalni sekretar NATO-a doneo veliku vest koja glasi da od danas nema nikakvih restrikcija u zoni od 25 kilometara u Srbiji.
Vučić podseća da se već punih 16 godina na radarima i mernim instrumentima ne vidi jug Srbije, kao i da ne postoji kontrola vazdušnog prostora iznad na primer Leskovca ili Vranja.
"Verujem da ćemo posle 16 godina, biti u situaciji da postavimo sve merne instrumente i radare i da ćemo pod našom kontrolom imati celokupni vazdušni prostor", ističe Vučić.
Napominje da je to je postignuto isključivo dijalogom i dodaje da zbog toga niko nije poginuo i nijedan metak nije ispaljen.
Poseta generalnog sekretara izazviva različite stavove i viđenja, kaže Vučić, ali podvlači da je njegova poseta važna i korisna za našu zemlju. 
Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je Srbija suverena i vojno neutralna zemlja i da će nastaviti da unapređuje dobru saradnju sa NATO-om.
Vučić je ukazao da će se Srbija držati svoje skupštinske deklaracije i odluka o vojnoj neutralnosti, ali da ima široki okvir za unapređenje saradnje sa NATO-om.
Premijer je naveo da NATO i Srbija ni danas ne moraju da se saglase po određenim pitanjima iz prošlosti, ali da je siguran da postoji dobra budućnost u međusobnim odnosima.
"Nemamo nikakvih neprijateljstava i Srbija ne želi od prijatelja da pravi neprijatelja, a bili smo u nekom periodu ekspreti za te stvari. Iako ne mislim da je Srbija bila kriva za ono što se dešavalo 1999. godine na bilo koji način, čak ni njeno rukovodstvo, ali to su naše različite procene događaja iz prošlosti", rekao je Vučić.
Vučić navodi da je sa Stoltenbergom naročito razgovarao o aktuelnoj migrantskoj krizi i o tehničkoj pomoći NATO-a.
Ukazuje da je druga važna stvar koja je bila tema razgovora trening naših oficira i vojnika.
"Ja sam molio da mi to ne plaćamo, jer su to veliki troškovi. Uspeli smo da dobijemo 70-80 odsto tih treninga plaćenih i uveren sam da će to biti višestruko korisno za nas", navodi Vučić.
Podseća da je NATO garant za neprisustvo kosovskih garnizona u četiri opštine na severu Kosova i zaključuje da ima još mnogo otvorenih tema o kojima može da se razgovara sa predstavnicima NATO-a, ali da je jedna od njih svakako ona koja se tiče spuštanja tenzija u nižim slojevima vazdušnog prostora nad Kosovom, jer je, kako kaže, naš cilj da srpski avioni mogu da sleću u Prištinu.
Premijer je dodao da se nada da će KFOR ostati na Kosovu i Metohiji i da će nastaviti da štiti srpske crkve i manastire južno od Ibra, kao i sever pokrajine, na osnovu Briselskog sporazuma.
Stoltenberg je pohvalio bih Srbiju za ono što je učinila u rukovođenju migrantskom krizom.
Pozdravljam i vaše napore da postanete članica EU. Zapravo, imam mnogo iskustava u pregovorima s Unijom. Norveška je jedina zemlja koja je pregovarala o zaključenju sporazuma o pristupanju Uniji, a onda ga oborila na referendumu, ne jednom, nego dva puta, tako da smo mi eksperti u tome, rekao je Stoltenberg.
Odgovarajući na pitanje kakva je uloga Srbije u borbi protiv globalnog terorizma, premijer poručuje da se borimo na tri načina - dobrom i odgovornom politikom, radom obaveštajnih službi, ali i i represivnim merama, ako do toga dođe.
„To je naš posao - da imamo jedinice koje mogu brzo da reaguju i brzo da unište teoririste, ali mene više zanimaju ozbiljna i odgovorna politika, jer kada to imate rizik je mnogo manji, a bezbednost mnogo veća", poručio je Vučić.
Premijer Srbije pozvan je da u julu sledeće godine poseti sedište NATO-a u Briselu i obrati se članicama Alijanse.
Stoltenberg: Ovo nije borba Zapada i muslimanskog sveta
Odgovarajući na pitanja novinara, Stoltenberg je istakao da nakon terorističkih napada u Parizu nije bilo aktiviranja člana pet NATO sporazuma, koji predviđa da, ako jedna članica Alijanse bude napadnuta, to predstavlja napad na sve, ocenivši da borba protiv terorizma nije borba Zapada i muslimanskog sveta.
"Ovo nije borba Zapada i muslimanskog sveta", rekao je Stoltenberg, navodeći da su muslimani u prvoj liniji borbe protiv terorizma vrlo često i prve žrtve i da je potrebno podržati ih u toj borbi.
Generalni sekretar NATO-a rekao je da sve zemlje članice Alijanse doprinose i igraju svoju ulogu u borbi protiv Islamske države.
On je podsetio da je taj član pet bio aktiviran samo jednom, nakon pogibije nekoliko hiljada ljudi 11. septembra u SAD, ali i da se to nije desilo u slučaju terorističkih napada u Madridu i Londonu.
"Ali postoji mnogo drugih načina na koji NATO može doprineti", rekao je Stoltenberg i naveo da su SAD kao vodeća zemlja u NATO-u takođe i vodeća nacija u međunarodnoj koaliciji koja se bori protiv Islamske države.
Kako je naveo, NATO će nastaviti to da radi, ali je i istakao važnu ulogu u stabilizaciji zemalja u kojima je puno nasilja i nereda, a koji mogu da se preliju na druge države.
To je, kako je rekao, razlog prisustva NATO-a u Avganistanu sa ciljem borbe protiv terorizma, kao i da ta zemlja ne bude utočište za teroriste, te da to isto NATO radi u Iraku i Jordanu, a da u tom smislu sarađuje i sa drugim zemljama.
Konačno, aktuelne vesti iz Malija, prema njegovim rečima, pokazuju da je borba protiv terorista veoma važna.

Nastavak na RTS...

Beta: Posle 16 godina nema restrikcija u kopnenoj zoni bezbednosti

Politika: Diković u Prištini na potpisivanju sporazuma sa Kforom