Izvor: RTS, 25.Maj.2009, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Karadžić traži odbacivanje optužnice
Bivši predsednik RS zatražio da Haški tribunal odbaci optužnicu i prekine postupak protiv njega, tvrdeći da mu je imunitet garantovan sporazumom sa Ričardom Holbrukom. Holbruk nije hteo pisani dokument, svedoci Momčilo Krajišnik i Aleksa Buha.
Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić zatražio je danas od Haškog tribunala da odbaci optužnicu koja ga tereti za genocid u BiH i prekine postupak protiv njega, tvrdeći da mu je imunitet od Tribunala 1996. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << garantovao izaslanik SAD Ričard Holbruk.
U podnesku, koji je sudu predao Karadžićev pravni savetnik Piter Robinson, odbrana ocenjuje da Tribunal nema nadležnost da Karadžiću sudi zbog postojanja sporazuma o imunitetu koji je sklopio Holbruk kao "zvaničnik sa stvarnim ili pretpostavljenim ovlašćenjima Saveta bezbednosti UN i njegovih organa".
O Karadžićevom zahtevu za odbacivanje optužnice, naknadno će odlučiti sudsko veće predsedavajućeg Ijana Bonomija. To veće je, u odluci o jednom ranijem podnesku odbrane naznačilo da, čak i da sporazum s Holbrukom postoji, navodni Karadžićev imunitet pred Tribunalom nema nikakvu važnost, te da bi samo mogao biti uzet u obzir pri eventualnom određivanju kazne.
Karadžić u današnjem podnesku ponavlja da je sporazum postignut 18. i 19. jula 1996. na sastanku Holbruka sa tadašnjim predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem u Beogradu.
"Specijalni izaslanik SAD Ričard Holbruk predložio je da se Karadžić povuče sa svih položaja u vlastima RS, uključujući dužnost predsednika RS i Srpske demokratske stranke, kao i iz javnog života, i da se u tom slučaju neće suočiti s krivičnim progonom u Hagu.
"Taj predlog je prihvaćen", piše u podnesku. Holbruk je zatim tražio da Karadžić i vlasti RS potpišu tekst sporazuma koji je unapred pripremio, ali je odbio da svoje obaveze stavi na papir, navodeći da mu se može verovati da će sporazum poštovati, tvrdi Karadžićeva odbrana.
Kao dodatak zahtevu za odbacivanje optužnice, odbrana je priložila kopiju tog dokumenta koji je 1996. potpisao Karadžić. U dokumentu, između ostalog, piše da će se Karadžić od 19. jula te godine povući sa svih položaja i iz javnosti, a da će dužnost predsednika RS preuzeti Biljana Plavšić.
Na dokumentu su, pored Karadžićevog, potpisi Biljane Plavšić, Momčila Krajišnika, Alekse Buhe i "svedoka" Slobodana Miloševića i Milana Milutinovića.
Holbrukov deo
"Karadžić je svoj deo sporazuma ispunio. Sada traži da Tribunal poštuje "Holbrukov deo", piše odbrana u podnesku.
Bivši predsednik RS traži i da sudsko veće zakaže raspravu o navodnom sporazumu, najavljujući da bi na toj raspravi Krajišnik i Buha potvrdili, kao svedoci, da im je Holbruk rekao da Karadžić neće biti gonjen pred Tribunalom, ali da je odbio da to i napiše.
Kao dokaz za to, Karadžićeva odbrana navodi diplomatsku depešu koju je u Vašington, 22. jula 1996, uputio tadašnji američki ambasador u BiH Džon Menzis.
U kopiji depeše priloženoj uz podnesak, ambasador Menzis navodi da su mu "Krajišnik i Buha rekli da ih je sporazum sa Holbrukom naveo da veruju da će Haški tribunal postojati do septembarskih izbora (te godine), a da će zatim nestati".
Sam Karadžić je, prema podnesku, spreman da pred Tribunalom svedoči da ga je ono što su mu sa sastanka s Holbrukom preneli Krajišnik i Buha navelo da zaključi da mu je Holbruk obećao da neće završtiti u Hagu. Izjave Buhe i Krajišnika, odbrana je priložila uz podnesak.
Odbrana citira i izjavu bivšeg ministra spoljnih poslova BiH Muhameda Šaćirbeja da je o sporazumu saznao, ubrzo nakon što je postignut, od američkog diplomate Roberta Frovika.
Zaključak da je sporazum postojao, odbrana izvodi i iz reči samog Holbruka, objavljenih u Njujork tajmsu od 19. jula 1996, da pregovori nisu uspeli da obezbede "uklanjanje Karadžića iz Bosne i njegovo izvođenje na sud u Hagu".
Karadžić u podnesku tvrdi i da mu je 1997. tadašnja američka državna sekretarka Madlen Olbrajt, preko Biljane Plavšić, ponudila da napusti BiH, ali da je on to odbio.
Dodatno ohrabrenje
U izjavi, priloženoj uz podnesak, Karadžić opisuje kako su ga o toku pregovora u Beogradu, kojima nije prisustvovao, telefonom i faksom izveštavali Krajišnik, Buha i Milošević.
"Konačno, postigli smo sporazum. Pristao sam da se povučem sa položaja predsednika RS, da dam ostavku kao predsednik SDS, da se povučem iz javnog života i ne učestvujem ni na koji način na predstojećim izborima, a da mi zauzvrat budu pružena uveravanja da neću biti krivično gonjen u Hagu", piše Karadžić.
Kada mu je dostavljen Holbrukov predlog na potpisivanje, kako navodi, oklevao je zato što su u dokumentu bile samo njegove obaveze. Pošto mu je Milošević zatim pružio dodatna uveravanja da Holbruk ne može da potpiše dokument iz političkih razloga, da on predstavlja "veliku silu" i da je sve što je obećao poštovao u prošlosti, Karadžić je, kako tvrdi, pristao da potpiše dokument.
Potpisao ga je nakon što je na Pale došao šef SDB Srbije Jovica Stanišić, koji ga je "dodatno ohrabrio", piše Karadžić u izjavi sudu.
Godinu dana kasnije, bezbednosne službe RS obavestile su ga da su međunarodne snage odustale od sporazuma i da nameravaju da ga ubiju, piše Karadžić, zaključujući da je potom počeo da se skriva.
U podnesku, koji sa aneksima ima 140 stranica, Karadžićeva odbrana tvrdi i da od SAD nije dobila nikakve beleške sa sastanka Miloševića i Holbruka, te da su američke diplomate negirale da su beleške vodile.
Bivši predsednik RS optužen je za genocid nad nesrbima u Srebrenici i još 11 opština u BiH, te za progon i druge zločine, uključujući i uzimanje međunarodnih talaca.
Karadžić je uhapšen u Beogradu 21. jula prošle godine, a u Hag je prebačen devet dana kasnije. U prvom pojavljivanju pred Tribunalom, odbio je da se izjasni o krivici, posle čega je sudija Bonomi u spis, u skladu sa pravilima, uveo da je optuženi izjavio da nije kriv.
.jpg)
