Izvor: Blic, 17.Jun.2013, 12:44   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kako smo došli do dužničkog ropstva

Uprkos tome što su dugovanja građana Srbije bankama, koja u proseku iznose 786 evra, višestruko manja nego što je to slučaj u Hrvatskoj ili Sloveniji, a u poređenju sa EU čak i deset puta, breme dugova i te kako se oseća. Kliknuti (+) za uvećanje

Pritisnuti neizvesnošću oko očuvanja radnog mesta, niskim primanjima i smanjenim životnim standardom, građani sve više imaju problema da na vreme vraćaju rate.

I tako imamo apsurdnu situaciju - iako nisu prezaduženi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ne mogu na vreme da vraćaju obaveze i dolaze u stanje “dužničkog ropstva”.Kreditna ekspanzija prema stanovništvu naročito se razvila od druge polovine 2005. godine, kada su banke počele da odobravaju stambene zajmove. Od 2006. do 2013. godine prosečan dug građana dvostruko je narastao, ali je čak trostruko veći broj onih koji imaju teškoće da redovno vraćaju rate banci.

!32

banke posluju u Srbiji sa stanovništvom i privredom

Najveću zaduženost, kada se posmatra prosek imali smo 2011. godine, i tada nastaje stagnacija. Kada se gleda struktura bankarskih usluga, 2008. godine bio je najveći prosečan dug po kreditnim karticama, 2011. po kreditima, dok ove godine dozvoljeni minus ima primat.

Zaduženost građana već nekoliko godina stagnira na nivou od oko 800 evra, ali je neuporedivo niža u poređenju i sa zemljama u okruženju. U Hrvatskoj ona iznosi 4.000 evra, za hiljadu više je u Sloveniji, dok je prosek u Evropskoj uniji između 12.000 i 13.000 evra, sem izuzetka Kipra gde je 31.000 evra.

Razlozi stagnacije dugovanja ima više. Osim niskog standarda, odnosno male prosečne zarade, kao i regulative Narodne banke Srbije, uzrok leži i u opreznom pristupu banaka koje i te kako vode računa o odobravanju novih kredita jer im rastući nivo nenaplativih zajmova predstavlja veliko upozorenje.

S jedne strane smo među najmanje zaduženima, a s druge plaćamo visoku cenu kredita. To je slučaj ne samo za dozvoljeni minus, već i za kreditne kartice, keš i potrošačke zajmove. Najizraženiji je kod dozvoljenog minusa koji je četiri puta skuplji nego u Evropskoj uniji. I to će tako biti sve dok imamo inflaciju među najvišim u Evropi, visoko učešće nenaplativih kredita, ali i ne baš pohvalni kreditni rejting.

Za razliku od kredita koji se vezuju za evro, oni u domaćoj valuti su još skuplji. Mogućnost da se podigne stambeni kredit u dinarima postoji, ali je kamatna stopa preko 15 odsto, rokovi otplate su mali, tako da je svega nekoliko građana uzelo ovu vrstu zajma. Na pojeftinjenje dinarskih kredita imaće uticaja tek kada budemo više štedeli u domaćoj valuti. Trenutno su u bankama oročene 8,2 milijarde evra štednje, od čega je svega dva odsto dinarska.

Najčitanije SADA:

Nastavak na Blic...