Izvor: RTS, 02.Dec.2010, 09:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako čuvati srpske tajne?
Iako novi Zakon o tajnosti podataka definiše šta može biti tajna, ostaje podatak da Srbija ima više takvih dokumenata nego NATO. Pošto nema jedinstvenog propisa o načinu na koji se čuvaju tajna dokumenta, ministarstva sama određuju pravila.
Nema dokumenta do kojeg se ne može doći, tvrdi čovek, za koga bi se moglo reći da je srpski Džulijan Asanž. U knjizi "Vojna tajna" Vladan Vlajković objavio je stenograme kolegijuma Generalštaba, Ministarstva odbrane i >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << državnog vrha devedesetih. Zbog toga je hapšen i protiv njega se vodi postupak.
"Ja sam imao više stotina hiljada dokumenata, deo sam objavio. Oni se tiču malverzacija, onih koji su svoja krivična dela prikirivali žigom vojne tajne ili državne tajne", rekao je Vladan Vlajković.
Prema njegovim rečima, posledica objavljivanja tih dokumenata je dvostruka.
"Na jednoj strani su poveli više računa o ažurnosti dokumenta, sada se ne rade transkipti kolegijuma Generalštaba, što je korisna stvar. Na drugoj strani, državni vrh je shvatio da su ljudi iz državnog vrha i vojske i policije devedesetih godina zaista zloupotrebljavali stepen tajnosti", rekao je Vlajković.
Bez propisa o čuvanju tajne
U Srbiji nema jedinstvenog propisa kako čuvati tajna dokumenta, pa ministarstva sama određuju pravila.
Od februara, četiri osobe u Ministarstvu pravde, trebalo bi da proveravaju kako se čuvaju informacije od kojih su neke neprocenjivo vredne.
"Podaci se čuvaju poporpisima koji su stari trideset i više godina. To podrazumeva od mikrofilmovanja do čuvanja papirnih dokumenata. Osnovna mana takvog čuvanja nije jedinstvena", rekao je Zlatko Petrović, rukovodilac grupe za zaštitu tajnih podataka.
Petrović kaže da se radi na donošenju podzakonskih akata koji će regulisati šta podrazumeva posebna prostorija, gde se čuvaju metalne kase ili nešto drugo, a zatim ko ima pristup tajnim podacima i ko može ući u prostorije.
I do najčuvanijih tajni na svetu može se doći, ako ih zna bar jedna osoba - tvrde bezbednosni stručnjaci. Zbog toga je curenje tajnih dokumenata svuda moguće. Britanska obaveštajna služba svoja tajna elektronska dokumenta štiti na više načina.
"Neke službe, namerno, na svoje mreže postavljaju dokumente koje su označene tajnošću, kako bi namamili hakere da pokušaju proboj. Na osnovu toga njihovi stručnjaci za informatiku proučavaju taj sistem koji hakeri primenjuju", rekao je Zoran Dragišić iz Međunarodnog instituta za bezbednost.
Mada, novi Zakon o tajnosti podataka definiše šta može biti tajna - ostaje podatak poverenika za informacije da Srbija ima više takvih dokumenata nego NATO. Poređenja radi, oznaku "tajna" u Ministarstvu unutrašnjih poslova Slovenije, ima samo jedan dokument.
