Izvor: Blic, 19.Avg.2015, 10:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
KANIBAL RATNI HEROJ Raskomadao i pojeo pet osoba, a sahranjen sa svim počastima
Alfred Paker, prozvan "ljudskom hijenom", je počinitelj jednog od najodvratnijih zločina u 19 veku. Ipak, iako je optužen da je raskomadao i pojeo petoro saputnika sa kojima se penjao na Stenovite planine u SAD, on je, zahvaljujući medijima sahranjen kao ratni heroj.
Šta se zaista dogodilu u šumi na Stenovitim planinama odlučio je da sazna Harold Šečter, američki porfesor i novinar kriminalistike. Kako piše New York Post, on je na osnovu starih dokumenata i novih činjenica, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << do kojih je došao ekshumacijom tela pet Alfredovih žrtava, pokušao da odgovori na pitanje staro više od jednog veka - Da li je Alfred Paker bio monstrum ili heroj?
O Pakerovoj mladosti se malo zna. Kratko se borio za Konfederaciju u građanskom ratu, ali je brzo završio sa vojničkom karijerom jer je bolovao od epilepsije.
Nakon te kratke vojničke epizode u potrazi za poslom se uputio na zapad.
U februaru 1873. godine zaposlio se kao vodič, a prvi zadatak mu je bio da sprovede grupu ljudi kroz Stenovite planine. Međutim, ispostavilo se da nije poznavao puteve, kao i da nikada ranije nije radio taj posao.
Bio je pohlepan, često je ispitivao ljude koliko novaca imaju kod sebe, a neretko je imao i epilepične napade. Budući da je znao da nije omiljen kod članova grupe, držao se po strani što je samo doprinelo da se još više otuđi od svoje grupe.
Već u prvoj etapi Alfredove ture grupa je zalutala. Zahvaljujući tome što su pojeli svoje konje kupili su sebi taman toliko vremena da se dovuku do prvog kampa u blizini Montrosa. Tamo su bili upozoreni da ne nastavljaju putovanje zbog dubokog snega, ali šestoro putnika (uključujući i Pakera) je odlučilo da ipak nastave put.
Dva meseca kasnije, Pakera je pronašla grupa muškaraca koji su skupljali drva u šumi. Njihovo prvo zapaženje je bilo da uopšte ne izleda loše za čoveka koji se izgubio u planini, a kada su ga pitali gde su ostali članovi grupe, odgovorio je: "Ne znam".
Kada je jedan član iz prvobitne postavke, koji od Montrosa nije nastavio put, ugledao Pakera, primetio je da nosi nož koji je pripadao jednom od nestalih muškaraca. Taj detalj je u početku izazivao malo sumnje, međutim kada je Paker počeo nesmotreno da troši novce, te sumnje su prerasle u optužbe za krađu i ubistvo petoro ljudi.
Nije prošlo mnogo vremena kako ga je lokalna policija privela i organizovala potragu za nestalim muškarcima.
Paker je priznao da je opljačkao te ljude, i izjavio je da su svi do trenutka kada je najstariji član grupe preminuo, već bili poludeli od gladi. Rekao je da su ga svi zajedno pojeli, kao i još jednog člana grupe koji je preminuo neposredno posle toga.
Zatim je ispričao da je jedan od preživelih muškaraca, Šanon Vilson Bel, skovao zaveru protiv ostalih muškaraca, a kada je pokušao da ubije Pakera, on ga je upucao u samoobrani.
"To nije prvi put da su se ljudi hranili jedni drugima jer su bili gladni", rekao je on, tvrdeći da je njegov jedini zločin to što je ukrao novac od mrtvih ljudi.
Do avgusta su otkrivena tela svih muškaraca.
- Tela su bila više-manje raskomadana. Glava jednog od njih bila je odsečena, dok je glava drugog muškarca bila zgnječena. Velike količine mesa su bile skinute s grudi, bedara i mesnatog dela nogu - pisali su tadašnji mediji, koji su tvrdili da nijedan muškarac nije bio upucan.
Pre nego što je počelo suđenje, Paker je pobegao.
Paker je pronađen je tek devet godina kasnije u Juti gde je uhapšen i vraćen u Kolorado.
Po svom povratku imao je da ispriča malo drugačiju priču od prvobitne verzije. Ovoga puta je tvrdio da je Bel ubio sve članove grupe, izuzev njega koji ga je upucao u samoobrani, kao i da mu je smrskao glavu kako bi ga dokrajčio.
I ovaj put je priznao da je jeo ljudsko meso, ali isključivo kako bi preživeo.
Paker je preko noći postao popularan. Ljudi koji su verovali u njegovu priču su skupljali njegove fotografije, a mediji su "filovali" ceo slučaj opisujući kako je sa užitkom na vatrici pripremao ljudsko meso. Takođe su pisali da je imao na raspolaganju toliko mesa da je jeo samo najfinije delove.
Ubrzo je proglašen krivim i osuđen je na smrt vešanjem. Međutim, mala grupa ljudi glasno se usprotivila presudi, tvrdeći da je Paker bio neuračunljiv zbog izgladnelosti i epilepsije.
Zahvaljujući njima, 1886. godine odobreno mu je drugo suđenje na kome su stručnjaci potvrdili da su na Stenovitim planinama te godine zaista vladali ekstremni uslovi i da je bilo zaista teško da se preživi.
Nakon dva sata većanja, porota se složila da nije bio lud od gladi, kao i da je njegov jedini motiv bilo razbojništvo, ali su mi ipak preinačili kaznu osudivši ga na zatvorsku kaznu u trajanju od 40 godina.
Međutim, kada je reporterka "Denver Evening Post-a", Poli Praj, u zatvoru uradila itervju sa Pakerom i iz njegovih usta čula priču, zaključila je da je učinjena nepravda. Ona je objavila niz članaka u kojima ga je predstavila kao časnog vojnika, osuđujući svakoga ko je bio zaslužan što se nalazi u zatvoru.
Verujući u njegovu nevinost bila je ubeđena da je reč o muškarcu čiji je jedini zločin bio to što se našao na pogrešnom mestu u pogrešno vreme.
Zahvaljujući njenim hvalospevima i peticiji koja je usledila, guverner Kolorada je odlučio da ga pomiluje. Tako se 1901. godine, nakon 17 godina provedenih u zatvoru, tada 60-ogodišnji Paker konačno našao na slobodi.
Nakon što je oslobođen, muškarac koji se nekada hranio ljudima, zgrožen onim u šta se moderni svet pretvorio, utočište je pronašao u manjem gradu. Tamo je živeo još šest godina pre nego što je umro prirodnom smrću. Sahranjen je kao ratni heroj!
Profesor prava sa Univerziteta Džordž Vašington, Džejms Stars, 1989. godine je ponovo otvorio slučaj kad je ekshumirao tela petorice pojedenih muškaraca, koje je zatim analizirao pomoću FBI forenzičkih tehnika.
Stars je otkrio da su četiri lobanje, uključujući i Belovu, imale tragove nasilništva, koje je počinio isti čovek na isti način. A na rukama su svi imali rane koje su mogle da se zadobiju samo u samoodbrani.
- Jedna osoba je ubila sve muškarce, a ta osoba je mogla da bude samo Paker, koji je bio potpuno kriv za svoja zlodela - izjavio je Stars.
1999. godine, David Bailej, kustos istorijskog muzeja u zapadnom Koloradu, pokrenuo je privatnu istragu nakon što je pronašao stari kolt revolver koji je nađen na mestu gde je Paker tvrdio da je upucao Bela.
Bailej je analizirao odeću žrtava i zaključio je da se na Belovoj odeći rupa od metka podudara s onom koji bi napravio ovaj kolt, a fotografije su ukazivale na rupu u Belovom boku, što je sve išlo u prilog teoriji da je upucan, baš kao što je Paker tvrdio. S ovim novim dokazima, Bailej je zaključio da je Paker definitivno nevin.
Međutim, posle proučavanja svega do sada otkrivenog, profesor Harold Šečter koji je pokrenuo najnoviju istragu, odlučio je da stane na stranu onih koji smatraju da je Paker kriv.
- Previše mi je sumnjivo da se Paker odjednom našao sa "zalihama" hrane, zahvaljujući živčanom slomu Šanona Bela - zaključio je Šečter.
