Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 24.Mar.2010, 01:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jedanaest godina od početka NATO bombardovanja
NOVI SAD - Danas se navršava 11 godina od početka vazdušnih napada NATO-a na Saveznu Republiku Jugoslaviju (SRJ), koji su trajali 11 nedelja i u njima je, prema procenama različitih izvora, poginulo između 1.200 i 2.500 ljudi.
U bombardovanjima, koja su bez prekida trajala 78 dana, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture...
Prilog novinara >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Radio Novog Sada Slobodana Vidovića.
Sirene povodom godišnjice
Na 11. godišnjicu početka bombardovanja SR Jugoslavije, u Beogradu će se danas u podne oglasiti sirene koje će emitovati znak za prestanak vazdušne opasnosti.
Patrijarh Irinej služiće u podne, u Hramu svetog Marka u Beogradu, parastos stradalim braniocima otadžbine i svim nevino stradalim u NATO agresiji na Srbiju i Crnu Goru, saopštila je SPC.
Ministar odbrane Dragan Šutanovac prisustvovaće obeležavanju godišnjice u Valjevu. On će položiti vence na spomenik pukovniku pilotu Milenku Pavlović i na spomenik žrtvama iz Valjevskog kraja palim za otadžbinu 1990-1999.
U delegaciji Ministarstva odbrane biće načelnik Generalštaba Vojske Srbije, general-potpukovnik Miloje Miletić i komandant Vazduhoplovstva i PVO brigadni general Ranko Živak.
Napadi na Jugoslaviju počeli su 24. marta 1999. nešto pre 20 časova na osnovu naređenja tadašnjeg generalnog sekretara NATO-a Havijera Solane, a jugoslovenska vlada iste noći proglasila je ratno stanje.
Akcija NATO-a, koju su Vlada SRJ, ali i brojni pravni stručnjaci nazvali agresijom, usledila je posle neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999. godine.
O materijalnoj šteti koja je naneta Jugoslaviji tokom bombardovanja izneti su različiti podaci. Tadašnje vlasti u Beogradu procenile su štetu na oko stotinu milijardi dolara i zatražile nadoknadu od članica NATO-a.
Grupa ekonomista G17 štetu je procenila na 29,6 milijardi dolara.
Pavličić u kasarni "Jugovićevo"
Gradonačelnik Igor Pavličić, kako je najavljeno, prisustvovaće komemoraciji u novosadskoj kasarni "Jugovićevo" i zajedno s predstavnicima Vojske Srbije i organizacija rezervnih vojnih starešina položiti venac na spomen obeležje u znak sećanja na poginule.
Zamenik gradonačelnika i komandant Gradskog štaba civilne zaštite Saša Igić će, zajedno s komandantom Okružnog štaba civilne zaštite Darijom Šajin, u Gradskoj kući primiti porodice civila poginulih u bombardovanju, članove štabova civilne zaštite, predstavnike Vojske Srbije i organizacija i službi koje su 1999. godine učestvovale u akcijama zaštite i spasavanja.
Povodom 11. godišnjice NATO bombardovanja, Gradski odbor Demokratske stranke Srbije će, kako je saopšteno, u Zmaj Jovinoj ulici organizovati akciju "Nikad u NATO, 24. mart Dan vojne neutralnosti" kojom će sugrađane podsetiti na uništavanje Novog Sada, kao i na "obavezu države Srbije da bude vojno neutralna".
Vojno-tehnički sporazum iz Kumanova
Bombardovanje Jugoslavije okončano je 10. juna, usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Dan ranije, predstavnici VJ i NATO-a potpisali su u Kumanovu Vojno-tehnički sporazum, kojim je precizirano povlačenje snaga VJ sa Kosova i ulazak u pokrajinu međunarodnih vojnih trupa.
NATO je izvodio napade na SRJ sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, a u nekim operacijama učestvovali su i strateški bombarderi koji su poletali iz baza u zapadnoj Evropi, pa i iz SAD.
Nakon nekoliko neuspešnih diplomatskih pokušaja, kriza je okončana posredničkom misijom finskog predsednika Martija Ahtisarija i bivšeg ruskog premijera Viktora Černomirdina, specijalnog izaslanika tadašnjeg ruskog predsednika Borisa Jeljcina.
Najpre je tadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević, početkom juna, prihvatio njihov plan za razmeštanje međunarodnih trupa na Kosovu, a potom je taj dogovor verifikovala Skupština Srbije.
Jedinice VJ povukle su se sa Kosova nakon donošenja rezolucije UN, a prve međunarodne trupe ušle su na teritoriju Kosova iz Makedonije već 12. juna 1999. godine.
To je do tada bila najveća operacija Alijanse, a najviše vojnika je došlo iz Nemačke, Francuske, Italije i SAD.
U sastavu KFOR-a na Kosovo je došlo 37.200 vojnika iz 36 zemalja, od čega je 30.000 iz zemalja članica NATO-a. U međuvremenu je broj tih snaga smanjen na 10.000.
Raseljavanje sa Kosova
Prema podacima UNHCR-a, Kosovo je od dolaska mirovnih snaga napustilo oko 230.000 Srba i Roma, a u pokrajinu se vratilo oko 800.000 izbeglih Albanaca.
U mnogobrojnim incidentima u istom periodu ubijeno je oko 500 ljudi, ranjeno više desetina i oteto 200, prema albanskim izvorima.
Prema srpskim izvorima, od početka bombardovanja kidnapovano je oko 1.500 nealbanaca.
Od ukupno raseljenih sa Kosova, prema podacima UNHCR-a koje je u januaru 2008. izneo tadašnji ministar za povratak i zajednice u vladi Kosova Branislav Grbić, na Kosovo se vratilo 16.500 raseljenih, od kojih su 45 odsto pripadnici srpske zajednice.
Prema podacima Saveza udruženja interno raseljenih, tokom 2008. za povratak na Kosovo odlučilo se samo 386 osoba.
U junu 2009. šef misije UNHCR-a na Kosovu Herman Šturvold izjavio je da se 200.000 iseljenih sa Kosova i dalje nalazi van njegovih granica.
Prema podacima UNHCR-a tokom prošle godine na Kosovo se vratila samo 61 osoba.
Vlasti u Prištini, pak, ističu da se na Kosovo do sada vratilo više od 18.000 ljudi, pripadnika svih zajednica.
Patrijarh Irinej služio parastos
Parastos nevinim žrtvama NATO agresije, koji je danas u crkvi Svetog Marka služio patrijarh srpski Irinej, počeo je tačno u podne, kada su se u Beogradu oglasile sirene u znak sećanja na početak vazdušnog napada zemalja Alijanse.
U prisustvu mnogobrojnih vernika, ministra vera Bogoljuba Šijakovića i ruskog ambasadora u Beogradu Aleksandra Konuzina, liturgiju su sasluživali vikarni episkop Atanasije hvostanski i sveštenstvo Arhieriskopije beogradsko-karlovačke.
"Ovo je dan tužnog i molitvenog sećanja na one koji su postradali na tlu naše otadžbine i one koji su pali braneći svoje domove i svetinje", rekao je patrijarh Irinej posle parastosa.
Iz Evrope i Amerike "poslali su nam anđela mira koga mi zovemo đavolom i neželjene poklone u vidu bombi koji su razorili naše domove i svetinje", rekao je on.
"Stradao je narod kome je sloboda često važnija od kore hleba, a tačan broj žrtava još se ne zna", podsetio je on u besedi posle molitve za one koji su se tom žrtvom iskupili za sve ljudske mane i slabosti.
"Uzdamo se u pravdu Božiju jer ni silnici ovoga sveta neće ostati bez suda Gospodnjeg, njemu će morati da daju odgovor za zla koja su počinili", istakao je patrijarh.
"Neka bi gospod dao da se ovaj svet opameti i vrati se sebi i Bogu, da ozbiljnije razmisli uz saznanje da za sve što radimo moramo dati odgovor Gospodu. Da se nikada ne ponovi stradanje i prolivanje nevine krvi", poručio je patrijarh Irinej u crkvi Svetog Marka.
Šutanovac odao poštu žrtvama NATO bombardovanja
Ministar odbrane Dragana Šutanovac danas je u Valjevu, povodom obeležavanja 24. marta, dana sećanja na poginule u NATO bombardovanju, položio vence na spomenik pukovniku, pilotu Milenku Pavloviću, i na spomenik žrtvama valjevskog kraja palim za otadžbinu od 1990-1999. godine.
Poštu poginulom pilotu i žrtvama iz valjevskog kraja odali su, uz vojne počasti, i članovi njihovih porodica i prijatelji, predstavnici Srpske pravoslavne crkve, lokalne samouprave, policije, SUBNOR-a i mnogobrojni građani.
U delegaciji ministarstva odbrane bili su i načelnik Generalštaba Vojske Srbije, general-potpukovnik Miloje Miletić i komadant vazduhoplovstva i protivvazduhovne odbrane, brigadni general Ranko Živak.
Dačić položio venac na spomenik u Straževici
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić položio je danas, povodom 24. marta - godišnjice NATO bombardovanja, venac na brdu Straževica kod Rakovice na spomenik poginulim pripadnicima Vojske Jugoslavije.
Nakon polaganja venca, Dačić je novinarima rekao da bombardovanje iz 1999. godine ne sme da se zaboravi i da iz tog događaja treba izvući pouke za budućnost.
On je posebno naglasio obavezu države da brine o potrebama porodica poginulih pripadnika vojske i policije, ali i civila koji su stradali u 78 dana bombardovanja.
DSS obeležio 11 godina od NATO bombardovanja
Potpredsednik Demokratske stranke Srbije Miloš Aligrudić ocenio je danas, na 11. godišnjicu od početka NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, da je veoma važno da "ne budemo saučesnici NATO-a u razbijanju naše države".
DSS je danas akcijom i izložbom fotografija u centru Beograda obeležila 11 godina od početka bombardovanja.
"Na današnji dan počela je agresija NATO na našu zemlju, protivpravna, nasilnička i sa idejom koja i danas traje, da se otme jedan deo teritorije naše zemlje", ocenio je Aligrudić.
Aligrudić je podsetio da su tokom bombardovanja stradali mnogi civili, vojnici i da je razaranjem infrastrukture nastala velika materijalna šteta.
On je ocenio da od 1999. godine traje "okupacija dela Srbije" i "pritisak dela država međunarodne zajednice, koja nastoji da se Srbija liši dela teritorije".
Potpredsednica D S S Milica Radović je kazala de je NATO, pogazivši međunarodno pravo, izvršio zločin nad Srbijom i podsetila da se ta stranka protivi ulasku Srbije u NATO.
"Vojna neutralnost je najbolje rešenje, to bi trebalo da shvate i predstavnici Vlade Srbije" kazala je ona i dodala da bi o toj temi poslednji sud trebalo da daju građani Srbije.
SRS: Bombardovanje zbog stvaranja države Kosovo
Srpska radikalna stranka (SRS) ocenila je danas da je 11 godina nakon NATO bombardovanja SRJ "svima jasno da je agresija sprovedena u cilju okupacije Srbije i stvaranja ilegalne države Kosovo".
"Nakon stravičnih zločina koje je NATO počinio nad nedužnim srpskim stanovništvom, nedopustivo je da državni organi ulažu napore da Srbija uđe u sastav te organizacije", ističe se u saopštenju SRS.
Ta stranka je ocenila kao sramnu "zamisao koja dolazi od zvaničnika da se srpski vojnici uključe u agresorske misije koje širom sveta sprovodi NATO na čelu sa SAD".
SRS ističe i da osnovni cilj državne politike Srbije treba da bude insistiranje na doslovnom sprovođenju Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, kojom je predviđen povratak srpske policije i vojske na Kosovo i Metohiju.
Ustavna obaveza države je da zaštiti svoje građane u južnoj srpskoj pokrajini i obezbedi granice prema Albaniji, Makedoniji i Crnoj Gori, dodaje se u saopštenju SRS.
Država da kaže istinu
Žanka Stojanović, majka jednog od radnika poginulih u NATO bombardovanju Radiotelevizije Srbije, izjavila je danas da bi odgovorni ljudi u državi trebalo da izađu sa javnim priznanjem da je 1999. godine "država zločinački ubila" 16 ljudi.
"Obeležavamo 11 godina bola i borbe za istinom, za priznanjem istine ove države, jer je država zločinački ubila 16 ljudi", rekla je Stojanović novinarima ispred spomenika "Zašto", posvećenog radnicima RTS koji su poginuli u bombardovanju ove zgrade 23. aprila 1999. godine.
"Mi nismo više porodice. Govorim kao majka, kao razredni starešina ovog razreda od 16 ljudi. Govorim da su sada prave adrese predsednik Boris Tadić, ministar Dragan Šutanovac i tužilac Miljko Radisavljević", poručila je ona.
Prema rečima Stojanović, pred njima su dokazi i treba da izađu sa priznanjem šta je učinjeno ljudima na Televiziji. Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas zapalio je sveću i položio cveće na spomenik ubijenim radnicima RTS.
Generalni direktor RTS Aleksandar Tijanić, glavni i odgovorni urednik Informativnog programa Nenad LJ. Stefanović i kolege sa RTS, takođe, su položili cveće na spomenik svojim kolegama, nastradalim u NATO bombardovanju.
Godišnjice bombardovanja prisetili su se danas i stanovnici Novog Sada, grada koji je bio među prvim metama Alijanse i među onim mestima koja su pretrpela najviše štete.
Dan sećanja na poginule u NATO bombardovanju 1999. godine obeležen je i u kasarni "Jugovićevo" u Novom Sadu, kao i u gradskoj kući. Vence na spomenike poginulih položile su porodice, delegacije vojske i gradskih vlasti.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
