Izvor: B92, 08.Mar.2022, 10:02

Izbori u Srbiji 2022: Ko su kandidati za predsednika Srbije

Glavne teme predsedničkih kandidata su odnos prema dosadašnjem predsedniku, državno uređenje zemlje, ali i ukrajinska kriza.

Glasači u Srbiji 3. aprila biraće šefa države, najvišeg funkcionera za koga mogu direktno da glasaju.

Izbori će biti redovni jer je istekao petogodišnji mandat dosadašnjeg predsednika Aleksandra Vučića.

"Svakako da će događaji u >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Ukrajini uticati na dominantne teme u kampanji", rekao je predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić. kada je raspisivao izbore.

"Kampanja će se voditi nižim političkim intenzitetom nego što bi to bilo da nema takvih događanja."

Republička izborna komisija (RIK) proglasila je Zdravka Ponoša za kandidata koalicije Ujedinjena Srbija i objavila da je sakupio 11.232 potpisa.

Koalicija Ujedinjena Srbija okupljena je oko Stranke slobode i pravde, Demokratske stranke, Narodne stranke i Pokreta slobodnih građana.

Zdravko Ponoš je kao jedan od razloga za kandidaturu naveo da je "Srbija danas država urušenih institucija".

"Glavni razlog tome leži u načinu kako odlazeći predsednik vodi državu", rekao je on kada je predao kandidaturu.

"Kandidovao sam se da bih dužnost predsednika obavljao na drugačiji način, kako je to Ustav definisao. To svakako znači da predsednik Srbije ne sme i ne treba da širi paniku."

Kandidat koji je ujedinio deo opozicije srednju školu je završio u Zagrebu, a zatim i Vojnu akademiju.

Magistrirao je iz oblasti telekomunikacija na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, a završio je i visoke vojne škole i kurseve.

Generalštabno usavršavanje pohađao je na Kraljevskom koledžu za odbrambene studije u Londonu, navodi Istinomer.

Od 1988. do 2002. radio je u Generalštabu, pa potom u Ministarstvu odbrane Srbije i Crne Gore.

Od 2005. bio je zamenik načelnika Generalštaba Vojske SCG, a odlukom tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića, imenovan je za načelnika Generalštaba 2010.

Od kada postoje višestranački izbori:

Kada je u pitanju ukrajinska kriza, Zdravko Ponoš je rekao da Srbija ne sme dozvoliti da se ratna kriza nametne kao glavna tema, već da se treba posvetiti izborima, koji utiču na živote građana i na to kako će se taj rat odraziti na sve.

Na dan kada je počeo rat, Ponoš je na zvaničnom Fejsbuk profilu napisao da je "vojno rešavanje ukrajinske krize neprihvatljivo zbog patnji civilnog stanovništva i zato što predstavlja narušavanje teritorijalnog integriteta države članice UN".

Miloša Jovanovića podržala su 11.232 birača koja su potpisala njegovu kandidaturu na predsedničkim izborima, a on je kandidat koalicije NADA, okupljene oko Demokratske stranke Srbije, Pokreta obnove Kraljevine Srbije i još 25 udruženja građana.

"Uveren sam da ja kao predsednički kandidat imam ozbiljne šanse da uđem u drugi krug izbora", rekao je Miloš Jovanović, kada je objavio kandidaturu.

"Kada vidim ljudi koje nas podržavaju, nisam zabrinut jer znam da će sve doći na svoje, da će naša ideja koja objedinjuje nacionalno i demokratsko pobediti."

Glavna poruka Jovanovićeve politike do sada je bila - promena državnog uređenja Srbije.

"Voleo neko monarhiju ili ne, činjenica je da je kruna neodvojivi deo srpske istorije", rekao je Jovanović u julu 2021.

On smatra da bi se otvaranjem debate o monarhiji "konačno zaostavština jugoslovenstva, komunizma, a danas evropejstva, izbacila iz srpskog organizma''.

"Hoćemo srpsku Srbiju, koja je otvorena za sve, ali koja zna da je njeno pismo ćirilica, koja zna da su Kosovo i Metohija neodvojivi deo njene teritorije", rekao je Jovanović.

I njegovi koalicioni partneri iz Pokreta obnove Kraljevine Srbije (POKS) rekli su da su "zbog čvrstog obećanja da će otvoriti pitanje društveno političkog uređenja republike" podržali Miloša Jovanovića.

Pravnik koji se zalaže da Srbija postane monarhija rođen je u Beogradu, gde je završio i gimnaziju, dok je 1999. diplomirao na Pravnom fakultetu na Sorboni u Parizu, kao i 2000. na Odseku političkih nauka Sorbone, navodi Istinomer.

Magistarske studije završio je takođe na Sorboni.

Od 2001. do 2005. godine je predavao na Pravnom fakultetu na Sorboni, a od 2006. do 2011. godine radio je na Institutu za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu.

Od 2011. godine predaje na Pravnom fakultetu u Beogradu.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...