Izvor: RTS, 25.Jul.2011, 17:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ispovest poremećenog uma
Anders Brejvik pred sudom rekao da je želeo da spreči da "muslimani preuzmu zapadnu Evropu". Cilj mu je bio da Laburističku partiju spreči da regrutuje mlade ljude, jer tu stranku smatra glavnim krivcem za "uvoz muslimana". Brejvik priznaje da ima saradnike i da organizacija kojoj pripada ima još dve ćelije.
17.13 - Policija saopštila konačan broj žrtava, koji je manji nego što se prvobitno mislilo - u dva napada poginulo 76 osoba, a ne 93. Neposredno posle pucnjave >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << na ostrvu Utoji, bilo je teško prikupiti informacije, objašnjavaju u norveškoj policiji.
15.55 - Brejvik priznaje da ima saradnike i da organizaciju kojoj pripada čine još dve ćelije. Predstavnici suda nisu želeli da iznose detalje o toj tvrdnji. Brejvik je prvobitno tvrdio da je sam organizovao i izveo napade.
15.39 - Sudija prenosi Brejvikove reči da je "želeo da spreči Laburističku partiju da regrutuje mlade ljude", jer tu stranku smatra glavnim krivcem za "masovni uvoz muslimana".
15.34 - Brejvik je, kako je preneo sudija, rekao da je hteo da spreči muslimane da preuzmu zapadnu Evropu. "Cilj napada bio je da se pošalje jasan signal ljudima", rekao je Brejvik.
Norvežanin Anders Bering Brejvik, koji je priznao da je ubio 93 ljudi (policija je naknadno saopštila da je konačan broj poginulih 76) na ostrvu Utoji i u centru norveške prestonice, saslušan je pred sudom u Oslu. Sudija je Brejviku odredio pritvor od osam nedelja, a polovinu tog vremena biće u potpunoj izolaciji.
U Norveškoj je u podne minutom ćutanja odata pošta poginulima u dva napada koja je, prema sopstvenom priznanju, izvršio Norvežanin Anders Bering Brejvik.
Predstavnici norveške železnice na jedan minut zaustavili su železnički saobraćaj u znak sećanja na žrtve. Berza u Oslu je na jedan minut prekinula rad, kao i zaposleni na norveškim aerodromima.
U znak solidarnosti, sve skandinavske zemlje istovremeno su odale poštu žrtvama.
Brejvik je priznao da je izveo napade u Oslu, ali rekao da se ne oseća krivim, tvrdeći da su "ubistva bila neophodna, kako bi bilo sprečeno da zapadnu Evropu preuzmu muslimani".
Saslušanje je bilo zatvoreno za javnost, a Brejviku nije dozvoljeno da se u sudnici pojavi u uniformi, što je bila njegova želja. Brejvik je tražio da saslušanje bude otvoreno i pripremio je govor za tu priliku, prenosi AP.
Tridesetdvogodišnji Brejvik u sud je doveden na sporedni ulaz, kroz podrum do sale za suđenje, prenela je norveška agencija NTB.
Uoči saslušanja, predstavnik policije u Oslu, Svejnung Sponhejm, potvrdio je da je Brejvik napad na ostrvu izveo koristeći dve vrste vatrenog oružja. Na osnovu informacija kojima je policija raspolagala, nije bilo moguće zaključiti da li je sam odgovoran za napade, ili je imao saučesnike.
Neposredno posle tragedije na ostrvu, mnogi svedoci su tvrdili da su videli dvojicu napadača, ali ta informacija za sada nije potvrđena.
Norveška policija je, takođe, saopštila da je policajac koji je trebalo da obezbeđuje ostrvo Utoju nestao. Tokom napada nije bio na ostrvu i za sada nema informacija o tome gde se nalazi.
Norveška javnost pozvala je da se pooštri važeći krivični zakon, jer bi prema postojećem Brejvik mogao da dobije najviše 21 godinu zatvora. Na Fejsbuku je otvorena stranica na kojoj se traži uvođenje smrtne kazne za Brejvika, što je odmah po otvaranju podržalo oko 2.000 ljudi.
Norveško pravo, inače, omogućava da se zatvorenik zadrži u zatvoru i pošto mu istekne maksimalna kazna od 21 godine, ako stručnjaci smatraju da je opasan za društvo.
Proveravanje evropskih veza
Policije širom Evrope istražuju dokle sežu Brejvikove veze i da li je u drugim zemljama imao pomagače.
Otac Andersa Brejvika, Jans, penzionisani diplomata koji živi na jugu Francuske, izjavio je da je njegovom sinu bilo bolje da izvrši samoubistvo, nego da ubije toliko ljudi.
Jans Brejvik je rekao da sa svojim sinom nije u kontaktu već 15 godina, a da posle nezapamćenih zločina, više ne želi da ima bilo kakve veze s njim, preneo je AFP.
Brejvikov otac priznaje da su to teške reči o njegovom sinu, ali i dodaje da je, kada pomisli šta se dogodilo, "ispunjen očajanjem".
"I dalje ne razumem kako se tako nešto moglo dogoditi. Niko normalan to ne bi uradio", rekao je Jens Brejvik.
Predstavnici jedne poljske kompanije potvrdili su da su mu prodali veštačko đubrivo, ali je, kako je saopštila poljska bezbednosna agencija, cela transakcija bila potpuno legalna, pa niko nije uhapšen. Prema mišljenju poljskih stručnjaka, materijal koji je kupljen u toj fabrici nije bio ključni sastojak bombe, saopštili su poljski obaveštajci.
Francuska policija pretresla je stan oca optuženog. Desetine policajaca opkolile su njegovu kuću u Kurnanelu na jugu Francuske, a novinarima je pristup bio zabranjen.
Regionalna francuska žandarmerija potvrdila je da je reč o kući oca Andersa Brejvika, ali nije želela da komentariše akciju. Jens Brejvik, vlasnik kuće, već godinama nije u kontaktu sa sinom, prenosi AP.
Nemačka državna bezbednost ispituje eventualne veze Brejvika sa pripadnicima nemačkih neonacističkih organizacija.
Mediji prenose navode nemačkih vlasti da su im poznate veze skandinavskih ekstremnih desničara sa istomišljenicima na severu zemlje, naročito u gradu Hamburgu.
U rasističkom manifestu atentatora, koji i dalje analizira norveška policija i u koji je uvid imao i nemački magazin Špigl, više puta se pominje i ime nemačkih političara, između ostalih i kancelarke Angele Merkel i jednog od vođa socijaldemokrata Franka-Valtera Štajnmajera.
Nemački državni organi poručuju da "prema dosadašnjim saznanjima, napadač i napad nisu ni u kakvoj vezi sa Nemačkom".
