Izvor: B92, 16.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gde idu sredstva za kampanju
Jedan od brojnih predizbornih bilborda (FoNet)
Beograd -- Svaki predsednički kandidat dobio je za kampanju oko 117.000 evra iz budžeta. Postavlja se pitanje o trošenju tih sredstava.
Dok u pojedinim zemljama kandidati, ukoliko rezultatom na izborima ne opravdaju potpise prikupljene za kandidaturu, moraju u ratama da vrate novac, kandidati u Srbiji neredovno dostavljaju čak i izveštaje o troškovima kampanje.
Predsednik Transparentnosti Srbija Vladimir >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Goati kaže da je najveći krivac za takvu situaciju, u stvari, sam Zakon o finansiranju političkih partija, koji strankama, kako kaže, omogućava da manipulišu sredstvima koja dobijaju.
Transparentnost Srbija je ocenila da bi zakonom trebalo predvideti da kandidati za predsednika Srbije koji ne osvoje neki određeni procenat glasova, vrate novac dobijen iz državnog budžeta za finansiranje kampanje.
Predsednik te organizacije Vladimir Goati podseća da su za kontrolu izbornih i dnevnih troškova stranaka nadležni parlamentarni Odbor za finansije i Republička izborna komisija.
"Ta regulativna tela koja su odvojena, a trebalo bi da budu jedno, nemaju dovoljno ovlašćenja, nisu autonomna, to su zapravo produžeci političkih partija i očekivati od njih da same sebe kontrolišu, to je jedan nečuveni mazohizam i tako nešto se od njih ne može očekivati. Može se očekivati ovo što se do sada dogodilo, da svi gledaju jedni drugima kroz prste i zapravo se ništa ne događa", smatra Goati.
Kritikujući isti zakon, programski direktor Transparentnosti Nenad Nenadić predlaže da se novac iz budžeta kandidatima ubuduće raspodeljuje u tri dela.
On smatra da je dosadašnji način raspodele nepravičan prema kandidatu koji izgubi u drugom krugu jer kampanju vodi duže nego ostali neuspešni kandidati.
Nenadić je naveo i da zakon ne određuje precizno maksimalne troškove izborne kampanje.
"I zbog toga dolazimo nakon svakih izbora u situaciju da se ta norma tumači i to na neodgovarajući način. RIK nakon izbora utvrđuje da li su maksimalni rashodi onoga ko predloži pobednika - da oni imaju drugačiji limit rashoda od ostalih kandidata", objašnjava Nenadić.
On kao još jednu manjkavost aktuelnog Zakona o finansiranju političkih stranaka vidi odrednicu prema kojoj predlagači kandidata nemaju obavezu da troškove kampanje podmire do trenutka podnošenja izveštaja.
Nenadić upozorava da takva politika otežava kontrolu izveštaja o prikupljenim i utrošenim sredstvima i onemogućava javnost da ima uvid u izvore finansiranja kampanje.
