Izvor: RTS, 13.Maj.2014, 19:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropski evroskeptici
Zašto se protivnici Evropske unije raduju izborima za Evropski parlament, da li je predvodnik evroskeptika u Evropi Marin le Pen ili Najdžel Feridž i da li će Evropska unija posle izbora u maju biti drugačija.
Oni koji žele da sruše Evropsku uniju verovatno se nikada ranije nisu toliko radovali izborima za Evropski parlament, koji se održavaju za desetak dana. Broj onih koji se najšire moguće zovu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << evroskepticima stalno raste. Zato evropska javnost nestrpljivo čeka odgovor na pitanje kako će ko proći na izborima u maju.
"Jedno istraživanje engleskog Bi-Bi-Sija pokazuje da bi od 751 poslanika koliko ih ima Evropski parlament, najmanje 170 bilo evroskeptično", kaže Saša Adamović iz Centra za konzervativne studije.
Profesor Fakulteta političkih nauka Jovan Teokarević smatra da posle ovih izbora EU neće biti ista, ali da neće biti ni mnogo različita. "I posle očekivanog uspona evroskeptičnih partija, socijalisti i narodnjaci, koji nisu za radikalno menjanje EU, imaće odlučujuću reč pri formiranju svih institucija u njoj", ističe Teokarević.
U svakom slučaju, dva najglasnija borca protiv Evropske unije su predsednica francuskog Nacionalnog fronta Marin le Pen i prvi čovek Stranke za nezavisnost Ujedinjenog kraljevstva Najdžel Feridž. Ili britanski Demosten, kako ga neki zovu, jer je dobar govornik.
Preci Najdžela Feridža doselili su se u Englesku pre 300 godina iz Francuske, pa ga zato neki politički protivnici cinično zovu Faraš. Ipak, kaže da su oni bili političke izbeglice, stalno naglašava da se oseća kao Britanac.
Konzervativnu partiju napustio je 1992. zbog toga što nije bila protiv Evropske unije. Mnogi evroskeptici su oduševljeni njegovim govorima u Evropskom parlamentu u kojima predviđa propast Unije.
"Međutim, ja ne mislim da je Najdžel Feridž lider evroskepticizma, on je pre svega izdanak britanske tradicionalone imperijalne spoljne politike, koja je tokom vekova uvek bila čak i antievropska, tako da je Najdžel Feridž uvek i protiv Evrope, bilo da se ona zove kao nekad Sveta alijansa, ili što se danas zove EU, on ne pravi razliku između Evrope i EU", smatra Saša Adamović.
Stranka Nacionalni front, na čijem je čelu Marin le Pen, prvi put je bljesnula 2002. godine, kada je njen otac Žan Mari le Pen ušao u drugi krug predsedničkih izbora sa Žakom Širakom. Francuska je tada bila u šoku jer je Le Pen bio političar koji je, između ostalog, negirao Holokaust. Njegova ćerka stranku je preuzela 2011. Za nepune tri godine uspela je da "umije" Nacionalni front, toliko da se i poznate evropske televizije više ne ustručavaju da je pozovu u goste.
"To više nije ekstremno desna ili krajnje desna stranka kako se i dalje ponegde naziva u medijima, pod njenim vođstvom to je sada stranka koja baštini klasičnu degolističku spoljnu politiku", veruje Adamović i navodi da to više nije stranka društvenih autsajdera.
Jovan Teokarević objašnjava da i Marin le Pen, i lideri drugih evroskeptičnih partija pokušavaju da se deradikalizuju da bi osvojili više glasova na izborima.
U Evropskom parlamentu evroskeptika će verovatno imati i susedna Slovenija. I to iz redova vladajuće Pozitivne Slovenije Alenke Bratušek i Zorana Jankovića. Prvi na listi za evropskog poslanika je profesor Jože Mencinger. Ipak, sebe ne vidi u društvu Feridža i Le Penove.
"Zavisi od definicije evroskeptika, ako je evroskeptik neko ko ne misli glavom gospodina Baroza, onda sam evroskeptik, jer sam ja kritičar politike Evropske komisije, ali nikako nisam evrofob. Ja se plašim raspada Evrope, ali ono što se radi u Evropi možda vodi upravo tome", kaže profesor Univerziteta u Ljubljani.
Arhitekta slovenačke tranzicije smatra da će strategija stvaranja društva znanja u Evropskoj uniji zapravo uništiti evropsku industriju, jer se sve proizvodi u Kini, a ništa u Evropi. Za Mencingera je problematična i politika stroge štednje u Evropskoj uniji, jer dolazi kao šok teraprija. Svestan je da njegov glas u Evropskom parlamentu neće mnogo promeniti, ali kaže da je važno da se priča o drugačijoj ekonomskoj politici.
"Ideja mi je da pričam ono što stvarno mislim, meni ne smeta da li sam desno ili levo, na to se ne obazirem, i na neki način sam uvek bio kritičan za vreme Jugoslavije, za vreme Slovenije, tako da ću taj svoj stav zadržati i dalje - ako se to smatra za evroskepticizam, nemam ništa protiv", kaže kandidat za evroposlanika.
U svakom slučaju, evroskeptici na izbore idu u nekoliko tabora. U prvom je Marin le Pen koja predvodi savez stranaka koji želi da sruši "berlinski zid" u Briselu, kako ona sama kaže. Uz nju su holandski političar Gert Vilders koji je postao poznat posle kontroverzne izjave da ne mrzi muslimane već mrzi islam.
Tu su Slobodarska partija Austrije, koju je nekada vodio Jerg Hajder, a danas je vodi Hajnc Kristijan Štrase, koja je osvojila 20 odsto glasova na prošlim izborima, ali i italijanska Liga za sever Umberta Bosija.
"Oni spominju Evropu nacija ili Evropu otadžbina, Marin le Pen je rekla da ne želi Evropu koja bi bila globalna anomalija, koja bi imala na svom čelu jednu neizabranu nedemokratsku birokratiju koja ne vodi računa o svim svojim članicama", kaže Saša Adamović.
Cilj ovog saveza je da osvoji 38 poslaničkih mesta. To bi značilo da će građani Evropske unije sa skoro 2,5 miliona evra finansirati stranke koje bi želele da Evropsku uniju sruše iz temelja. I to je prvi paradoks tih izbora.
Da li zbog para ili ideologije, tek Najdžel Feridž i Marin le Pen nedavno su se posvađali. Feridž je poručio da ne može da sarađuje sa Nacionalnim frontom, jer je u toj stranci duboko ukorenjen antisemitizam. Marin le Pen odgovara da su dve stranke bliskije nego što to žele da priznaju i poziva britanskog političara da zajedno sruše tvrđavu u Briselu.
Pod istim kišobranom evroskepticizma biće i mađarska partija ekstremne desnice Jobik, koja je na mađarskim izborima osvojila 21 odsto glasova. Protiv Evropske unije su i grčka desničarska Zlatna zora, ali i levičarska Siriza, Pravi Finci, italijanski Pokret pet zvezdica Bepe Grila...
"Biće evroskeptika na ekstremnoj desnici, evroskeptika tamo gde smo mi, biće evroskeptika među komunističkim partijama. Ne planiramo da idemo u krevet sa bilo kim od njih, ali možda ćemo isto glasati", kaže Najdžel Feridž.
"I ako u Evropskom parlamentu bude jaka grupa evroskeptika, ko zna, možda ćemo moći da zaustavimo i usporimo neke zakone", ističe lider Stranke za nezavisnost Ujedinjenog Kraljevstva.
I Najdžel Feridž i Marin le Pen više očekuju od evropskih izbora nego od izbora u svojim zemljama. I to je još jedan paradoks ove priče. Naime, zbog većinskog izbornog sistema stranka Najdžela Feridža u Britaniji do sada nije uspela da osvoji nijedan mandat, pa se iz parlamenta u Strazburu obraća i britanskim glasačima. Slično je i sa strankom Marin le Pen.
"Marin le Pen je na poslednjim predsedničkim izborima u Francuskoj dobila 19 odsto gasova, nju je podržala petina biračkog tela, ali ta ista partija zbog izbornog sistema u donjem domu francuskog parlamenta ima samo dva poslanika, od preko 400", kaže Jovan Teokarević.
Ipak, najveća enigma i za pristalice i za protivnike Evropske unije jeste to da li će neko moći da ujedini evroskeptike. Zapravo, ko je pravi predvodnik evroskepticizma u Evropi. Saša Adamović veruje da je to bez sumnje Marin le Pen, dok Teokarević kaže da nema predvodnika.
"Neki su za više slobodnog tržišta, drugi nisu, jedni kažu da bi trebalo potpuno ukinuti imigraciju, drugi mnogo realističnije kažu da bi privrede njihovih zemalja teško mogle da funkcionišu u dolazećim decenijama... Tako da su razlike ogromne i oni se neće organizovati ni u Evropskom parlamentu u okviru jedne iste partijske grupe, što će takođe oslabiti njihov kumulativni uticaj", smatra profesor FPN-a.
Konačno, najveći paradoks izbora za Evropski parlament je to što će na njih sa mnogo više entuzijazma izaći stranke koje su protiv Evropske unije, jer su se glasači proevropskih partija ili pomalo umorili ili razočarali.
Toga su savršeno svesni u Briselu. Žoze Manuel Barozo nedavno je pozvao evropske birače da ne puštaju ekstremiste da donose odluke u njihovo ime. I da moraju da imaju snage da odbrane Evropu. Biće ovo najzanimljiviji evropski izbori do sada.
