Izvor: Blic, 10.Jul.2013, 14:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Dojče vele": Novo proširenje EU tek posle 2020.

Iako je, svojevremeno, 2018. delovala kao realnost za pristupanje Zapadnog Balkana EU, sada to više nije slučaj. Danas se nezvanično pominju „tri nove članice u narednih 10 godina“ ili „ceo region do 2025- 2030.“

Deset godina posle Solunske deklaracije kojom je Evropska unija potvrdila „evropsku budućnost“ Zapadnog Balkana, zvaničnici EU ponavljaju da ujedinjenje Evrope nije kompletno bez proširenja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na ceo Zapadni Balkan, piše Dojče vele.

Istovremeno oni ne žele da daju prognoze ili, kako kažu, „lažna ohrabrenja“ kada bi to moglo i da se realizuje. Iako je svojevremeno 2018. (kao simbolika stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata) delovala kao realnost za pristupanje Zapadnog Balkana Uniji, sada to više nije slučaj. Pristupanje postaje sve zahtevniji proces, a atmosfera i raspoloženje u EU ne idu u prilog proširenja.

- Nije vreme za smele poteze - kaže Marija Eleni Kopa, izvestiteljka Evropskog parlamenta.

- Posle ulaska Hrvatske generalni je trend, i žao mi je zbog toga, tzv. konsolidacija unutra same Unije. To znači da do novog proširenja verovatno neće doći u ovoj dekadi - smatra Kopa.

Kao predstavnica grčkih parlamentarca, ona kaže da se već odustalo od ideje nekadašnjeg grčkog premijera Jorgosa Papandreua, da se tokom sledećeg grčkog predsedavanja Evropskoj uniji, u prvoj polovini 2014. godine, održi Solunski samit II, na kome bi se fokus EU ponovo vratio na Zapadni Balkan.

- Sada, realno, možemo da se nadamo da ćemo u tom periodu moći da počnemo pregovore sa Srbijom, organizujem Međuvladinu konferenciju i otvorimo poglavlja 23 i 24. Očekujemo da bi Albanija već u decembru mogla da dobije status kandidata. Za ostale nisu predviđena bitnija dešavanja - kaže Kopa.

U Evropskoj uniji svi će se saglasiti da je u poslednjih deset godina došlo do napretka u samom regionu. Kao dva najveća izazova na Zapadnom Balkanu, u Briselu danas vide pitanje imena Makedonije i nefunkcionalnost Bosne i Hercegovine, za čiju će političku situaciju u EU reći da se nije popravila „još od Solunskog samita 2003.“

Istovremeno, ukazuje se na potrebu uspostavljanja zdrave demokratije u regionu, na nedostatke u oblasti vladavine prava, na korupciju i kriminal, slobodu izražavanja i dalje postojeće etničke i bilateralne probleme. Povrh svega, dolazi važno poglavlje ekonomije.

- Došlo je vreme da sa rada na miru i stabilnosti pređemo na polje ekonomije - smatra generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju Goran Svilanović i dodaje: „Sve je u ekonomiji – ako nas vide kao jednake, unutra smo, ako ne, nismo.“

O tome koliko zemlje Zapadnog Balkana tu mogu da se mere sa članicama Evropske unije govori i podatak da prosek bruto društvenog proizvoda (BDP)u regionu predstavlja tek 38 odsto proseka zemalja-članica Unije.

I dok se zemlje regiona žale na „izbirljivost i zahtevnost“ Evropske unije, istraživanja pokazuju da građani Zapadnog Balkana i dalje žele da postanu deo EU, na prvom mestu zbog nade u ekonomski prosperitet. Zatim dolazi želja za uređenom državom.

S druge strane, Evropske unije očekuje „đake sa najboljim ocenama i vladanjem“, ali ne poriče da je upravo politika proširenja bila jedna od njenih najuspešnijih politika, najefikasniji način obezbeđivanja „spolja i iznutra“. Ulazak Hrvatske u EU pozdravili su tako i jedni i drugi:

Evropska unija i dalje nema alternativu

„Mi to vidimo kao ogromno ohrabrenje, kao činjenicu da je članstvo moguće“, poručuje Svilanović: „Ako mogu oni, što ne bi mogli i mi. Možda će nam biti potrebne godine, ali to nam je uprkos svemu dostupno“.

I dok se nezvanično pominju „tri nove članice u narednih deset godina“ ili „ceo region do 2025-2030“, sporo, ili ipak samo „po pravilima“, proces proširenja nastavlja svoj život.

Najčitanije SADA:

Nastavak na Blic...

RTS: Dojče vele: Bez proširenja EU do 2020.

OkRadio.rs: EU proširenja posle 2020.