Izvor: Blic, 24.Dec.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobro plaćeni direktori neuspešnih preduzeća
Dobro plaćeni direktori neuspešnih preduzeća
Neto zarade direktora javnih preduzeća u Srbiji, prema podacima koje su nam dostavile službe za odnose sa javnošću ovih firmi, kreću se od oko 70.000 dinara, koliko iznosi prosečna ovogodišnja plata direktora Naftne industrije do 185.000 dinara i koliko mesečno odnese kući direktor 'Jat ervejza'. U javnim preduzećima tvrde da direktori osim neto plata ne primaju nikakve dodatke, međutim, ima Velimir Ilić, ministar za kapitalne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << investicije, na primer, nedavno je u srpskom parlamentu ustvrdio da, recimo, Aleksandar Milutinović, direktor 'Jat ervejza', na ime raznih dodataka neto platu pojača sa još nekih 120.000 dinara pa mesečno zaradi i celih 300.000 dinara.
Što se zaposlenih u ovim preduzećima tiče, njihova mesečna primanja kreću se oko 20.000 dinara. Upozoravajući na veliku razliku u visini plata direktora i zaposlenih u javnim preduzećima, ministar Ilić nedavno je na sednici skupštinskog Odbora za saobraćaj i veze predložio pokretanje inicijative da se sa članovima Upravnih odbora javnih preduzeća, koji donose odluku o visini zarade direktora, dođe do kompromisnog rešenja o visini plata.
Veliki dugovi
Da visoke plate direktora nisu uvek utemeljene na dobrom poslovanju preduzeća na čijem su čelu ukazuju i podaci o njihovoj neto dobiti. Tako su prema podacima iz Vlade Srbije u prvih šest meseci ove godine Elektroprivreda Srbije i Železničko-transportno preduzeće 'Beograd' zabeležili poveliki minus, EPS oko četiri a ŽTP oko pet milijardi dinara. U međuvremenu je gubitak EPS-a narastao na osam milijardi, a gubitašima se pridružila i Naftna industrija Srbije, čiji je gubitak za prvih devet meseci ove godine iznosio milijardu dinara.
Ma kako da velika javna preduzeća posluju sada, ne treba zaboraviti da sva vuku velike dugove iz ranijih godina. Tako su 'Jat' i NIS 2003. godine poslovali pozitivno, ali su 'Jatovi' kumulirani gubici bili 22 puta veći od ukupnog kapitala i 1,7 puta od ukupnog prihoda. Kod NIS-a je kumulirani gubitak bio 2,5 odsto veći od ukupnog kapitala.
Vlada pravi haos
O platama direktora javnih preduzeća, kako je rekao ministar Ilić, odlučuju upravni odbori, zbog čega ministarstvo na njihovu visinu ne može da utiče. Ilić je dodao da što se plata tiče u javnom sektoru, vlada pravi haos. On je naveo da plata komercijaliste u 'Jat ervejzu' iznosi svega 11.000, dok direktor tog preduzeća ima platu od 186.000 dinara. U Medija centru 'Jata', međutim, tvrde da je raspon plata jedan prema 10, da je prosek plata u julu iznosio 37.000, a da generalni direktor Aleksandar Milutinović prima platu pet puta veću od proseka. Shodno ovoj računici njegova plata iznosi 185.000 dinara.
U ŽTP 'Beograd' dobili smo podatke prema kojima se neto plata generalnog direktora ŽTP-a Milanka Šarančića, od maja ove godine kada je imenovan na ovu funkciju pa do oktobra, kretala između 68.239 i 79.025 dinara. U istom periodu, zaposleni su u proseku primali između 12.971 i 14.707 dinara, što znači da je generalni direktor zarađivao pet do šest puta više od zaposlenih. U ŽTP-u napominju da u prosek radnika nisu uračunate mesečne isplate po osnovu pređene kilometraže, paušala, dnevnica i drugih dodataka, na koje, kako kažu, pretežno imaju pravo radnici koji direktno učestvuju u saobraćaju. Po ovom osnovu ŽTP je, tvrde u ovom preduzeću, svakog meseca za 27.000 radnika isplaćivao oko 30 miliona dinara.
Prosečna novembarska plata 1.086 zaposlenih u Aerodromu 'Beograd' iznosila je 24.385 dinara, najniža plata bila je 15.092, a najviša 111.683 dinara. U informaciji koju su nam prosledili iz ovog preduzeća, nije navedeno kolika je plata direktora Nebojše Nedeljkovića, ali je logično pretpostaviti da najvišu navedenu sumu, od 111.683 dinara, prima upravo on.
Ponuda od 7.500 evra
Odgovarajući na pitanje kolika je njegova plata, a kolika njegovih zaposlenih, Draško Petrović, generalni direktor 'Telekoma' Srbije, za 'Blic' je rekao da njegovu platu određuju akcionari preduzeća i da su mu ponudili platu od 7.500 evra, što je on, kako je rekao, odbio. Tako mu je mesečna plata u poslednje četiri godine u proseku iznosila po 90.000.
- Sada primam 2.000 evra, a prosek moje plate u ovoj godini bio je 120.000 dinara. Što se ostalih zaposlenih tiče, prosečna plata u 'Telekomu' iznosi 23.000 dinara - rekao je Petrović.
Prosek primanja zaposlenih u JP PTT Srbija je za oko 6.000 dinara manji i, kako je za 'Blic' rekao Aleksandar Pavlović, predsednik sindikata PTT-a, 18.000 zaposlenih u ovom preduzeću u proseku prima po oko 17.700 dinara, s tim što veliki broj radnika prima manje od proseka. Tako plata šalterskog radnika u pošti iznosi 17.000, dok poštonoše primaju 1.000 dinara manje. S druge strane, plata generalnog direktora Dragana Kovačevića iznosi 114.649 dinara.
Prosečna ovogodišnja neto zarada generalnog direktora Naftne industrije Srbije, od maja se na ovom mestu nalazi Željko Popović, iznosi oko 72.000 dinara, dok je prosečna plata zaposlenih u kompaniji nešto veća od 20.000 dinara, sve sa toplim obrokom i regresom.
Niske plate radnika
U drugom energetskom javnom preduzeću, Elektroprivredi Srbije, raspon zarada je, u zavisnosti od stručne spreme, između devet hiljada i 72.000 dinara, izuzimajući plate direktora preduzeća koja posluju u okviru EPS-a. Najnižu platu imaju nekvalifikovani radnici, dok je najviša neto zarada fakultetski obrazovanih radnika i za prvih devet meseci ove godine u proseku iznosi 29.397 dinara. Generalni direktor EPS-a Vladimir Đorđević mesečno zarađuje oko 85.000, dok je prosečna plata direktora javnih preduzeća koja posluju u sklopu EPS-a 72.450 dinara. Tehnički direktor zarađuje 49.412 dinara, finansijski 44.115, vodeći inženjer u Elektroprivredi 32.445, a diplomirani ekonomista 28.287 dinara.
Žestoke borbe sa ministarstvima
- Od 2001. godine plate su nam praktično zamrznute. Povećavaju se samo uz žestoke borbe sa nadležnim ministarstvima i Vladom, i zato zaposleni nisu zadovoljni - kaže za 'Blic' Momčilo Cebalović, direktor Centra za odnose sa javnošću EPS-a, i dodaje ja je pre tri godine prosečna plata u ovom javnom preduzeću sadržala 2,5 prosečnih zarada u privredi, a da je danas svega 62 odsto veća od proseka u privredi.
- Realni rast plata u privredi u prvih devet meseci ove godine je 8,7 odsto, dok je realna zarada u EPS-u povećana za jedan odsto - kaže Cebalović
To je, ipak, za razliku od Naftne industrije Srbije, pokazatelj da je rast plata u Elektroprivredi bar pratio porast cena na malo. Radenka Marković - Jovana S. Polić
.jpg)
