Izvor: Telegraf.rs, 27.Feb.2017, 17:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Do skrivene pustinje na ostrvu u Jadranu dolaze samo najistrajniji. Ko uspe da savlada prepreke, otkriće sve tajne sveštenika Miličević (FOTO)
Od Dubrovačkih zidina, preko Dioklecijanove palate pa do pulske arene, hrvatska obala skriva mnoge istorijske spomenike koji svedoče o prošlim vremenima. No, ni ostrva nisu izuzeta od ove činjenice. Tako mnoga ostrva skrivaju istorijske bisere koji bi nam mogli ispričati puno priča, a samo ostrvo Brač krije spomenik koji je jedinstven na celoj obali. Iako bi na prvu pomislili da se ovde radi o nepreglednim poljima peska i suvog područja, to zapravo nije tako. Sam naziv pustinja, dolazi od >> Pročitaj celu vest na sajtu Telegraf.rs << grupe stanovnika koji su živeli na jednom području.
Sa prvom pojavom hrišćanstva pojavili su se i pojedinci koji su živeli u potpunoj samoći, tzv. pustinjaci. Iako su se odlučili na život u samoći, udaljeni od mesta i sela koja su prepuna ljudi, s vremenom su razvijali zajednice u kojima su živeli sa svojim istomišljenicima pa su svoj život posvetili molitvi i duhovnom životu, prenosi dnevnik.hr.
Pustinja Blaca smestila se na južnoj strani ostrva Brač između mesta Bol i Milina. Osnovana je u 16. veku kada ovde dolaze poljički sveštenici glagoljaši. Naime, oni su bežali pred osmanskom vojskom koja je tokom tog vremena pokušavala osvojiti što veći deo dalmatinske obale.
Izbegli sveštenici svoje su sklonište pronašli u kamenjem pregrađenoj pećini. Prvo su se bavili obrađivanjem zemlje od koje su živeli, a s vremenom su dobili i dozvolu za izgradnju samostana i crkve. Prvotnoj pećini prvo su dodavani osnovni objekti kao što su podrum, kuhinja i razne peći. Crkvica je izgrađena 1588. godine, a kasnije je izgrađen i samostan ali i, za ono vreme, višespratnice.
Pustinjaci su bili vrsni poljoprivrednici koji su iskorišćavali svaki metar obradive i plodne zemlje. Stoga ne treba čuditi činjenica da je na ovom području nastala poljoprivredna zadruga koja je funkcionisala na podeli ostvarenih dobitaka i zajedničkom vlasništvu.
Većim angažmanom pustinjaka, ali i dolaskom novih učenjaka, ovaj deo ostrva se razvio ekonomski. Uz poljoprivrednu proizvodnju, prvenstveno vino i med, sveštenici su se bavili i štampanjem knjiga i astronomijom, u pustinji se nalazio nadaleko poznati opservatorijum.
Foto: Wikimedia/Wolfgang Schneider
Kako im je poljoprivreda dobro išla te su dugo godina bili najjači privrednici na ostrvu, sveštenici su vremenom razvili i dobru trgovinu. Stoga ne treba čuditi što su u svom vlasništvu imali čak tri trgovačka jedrenjaka. Njihovi brodovi plovili su celim Sredozemnim morem, a zanimljivo je da su korišćeni i u borbi sa britanskom mornaricom u splitskoj luci 1809. godine.
Pustinja je funkcionisala kao samostan, ali oni službeno nisu bili pripadnici nikakvog reda. Hvarsko-brački biskup dao im je dozvolu da u svoje redove primaju koga žele, bez uticaja crkvenih ili svetovnih institucija.
Subraća, kako im je glasio službeni naziv, zajedno su birali starešinu koji je vodio brigu o svim članovima i zajedničkim poslovima. Iako je život pustinjaka bio zamišljen kao skroman život pojedinaca, blaćanski pustinjaci imali su i poslugu, ali i radnike koji su obrađivali zemlju. To ne treba čuditi obzirom da su uspeli da razviju ekonomiju koja je bila na dobrom glasu širom Mediterana.
Poslednji koji su upravljali pustinjom Blace bili su sveštenici Miličević. Članovi ove prodice u svetu su bili poznati kao strastveni astronomi, o čemu svedoče i dva asteroida koji nose naziv Miličević i Brač, upravo njima u čast. Smrću poslednjeg pustinjaka, don Nikole Miličevića, koji je umro 1963. godine, pustinja prestaje sa delovanjem pa se u njoj otvara muzej.
Kako je pustinja izgrađena od kamenja iz obližnjeg kamenoloma, ne treba čuditi da se sa godinama savršeno sklopila sa okolinom i bojom okolnih stena. Danas je ovde smešten muzej u kojem je izložen stari nameštaj, kuhinja, trpezarija i različito stilsko uređenje po sobama. No posebnost muzejske zbirke čine razne astronomske sprave, bogata zbirka starinskog oružja i satova te bogata biblioteka sa delima pisanima hrvatskom ćirilicom, poljičicom.
Foto: Wikimedia/Kork
Samoj Blaci može se pristupiti na dva načina. Prvi je automobilom kojim se dolazi do severne strane. Put ide prema Vidovoj gori, ali može biti teško prohodna za niska vozila, zbog čega se preporučuje ostavljanje vozila i šetnja preko napuštenog sela Dragovode do Pustinje. Drugi način je brodom, sa južne strane.
Muzej je otvoren svakog dana u nedelji, osim ponedeljkom. Odrasli će za ulaznicu morati da izdvoje 5,4 evra, dok je cena ulaza za decu do 10 godina 1.35 evra. Obzirom da u muzeju nema otvorenog ugostiteljskog objekta, a potrebno je dosta pešačenja kako biste došli do njega, preporuka je da sa sobom ponesete dovoljne količine vode.
(Telegraf.rs)
.jpg)
