Izvor: RTS, 30.Nov.2013, 23:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
(De)beogradizacija parlamenta
Više izbornih jedinica može obezbediti veću zastupljenost gradova i opština u srpskom parlamentu, ocenjuju stručnjaci, ali dodaju da to otvara nove probeme. Oko 40 posto poslanika u parlamentu dolazi iz Novog Sada i Beograda.
Geografska predstavljenost u Skupštini Srbije mogla bi biti obezbeđena većim brojem izbornih jedinica. LSV pokreće inicijativu za promenu izbornih zakona na svim nivoima. Predlaže da se novim izbornim propisima omogući formiranje pet izbornih jedinica. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Ligaši su o svom predlogu razgovarali sa Demokratskom strankom, ali su najavili razgovore i sa drugim političkim partijama.
Osnovna mana proporcionalnog izbornog sistema sa jednom izbornom jedinicom, kakav imamo, jeste izostanak predstavnika čitavih oblasti u srpskom parlamentu, slažu se gotovo svi.
Profesor Fakulteta političkih nauka Milan Jovanović kaže da 40 posto poslanika dolazi iz Novog Sada i Beograda.
"Sto poslanika praktično u Skupštini od kada imamo takav izborni sistem dolazi iz ta dva grada, a s druge strane imate sto opština iz kojih nema nijednog poslanika", kaže Jovanović.
Vladimir Goati, presednik Transparentnosti Srbije kaže da je beogradizacija jedan vrlo ozbiljan problem, koji je moguće rešiti izbornim zakonom, gde bi se reklo da politička stranka ili subjekt koji je predložio kandidatsku listu, kad su izbori završeni, u redolsedu mora da ima u prvih deset ili u prvih dvadeset predstavnike svih ljudi iz svih okruga Srbije.
Može li više izbornih jedinica obezbediti veću zastupljenost gradova i opština u srpskom parlamentu?
Milan Jovanović kaže da to može biti rešenje, ali se otvara i niz drugih problema, kako će se te izborne jedince iskrojiti, koliko će se poslanika birati po tim izbornim jedinicama i da li će se otvoriti izborna lista, da birači mgu da daju preferencije pojedinim kandidatima.
"Omogućilo bi određenim regionalnim strankama da sa sigrunošću mogu da očekuju da uđu u parlament jer bi koncentracija glasača u tim izbornim jedinicama dovela do toga da oni lakše pređu izborni cenzus", kaže Đorđe Vuković iz CESID-a.
Profesor Goati ukazuje na to da bi eventualnom formiranju većeg broja izbornih jedinica, morala prethoditi izmena Ustava, zbog isrctavanja izbornih jedinica na Kosovu. Za njega je problem i ulazak velikog broja malih stranaka, preko koalicija u parlament, zato predlaže rešenje.
Goati kaže da ako bi hteli da malo racionalizujemo izborni sistem, bilo bi dovoljno da se kaže da kad ulazi jedna partija u parlament dovoljno je pet odsto.
"Poljska je slično uradila, ako ima dve partije onda sedam posto i devet posto tako se broj penje, tako bi ljudi bili obeshrabreni da na ovaj način zoabilaze zakon", objašnjava Goati.
U susednoj Hrvatskoj na primer, teritorija je podeljena na 10 izbornih jedinica, još dve izborne jedinice postoje za dijasaporu i manjine.
