Izvor: Politika, 22.Sep.2013, 12:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dačićevo „čišćenje” Dinkića i Đilasa
Tek što se javno pohvalio da je uklanjanje Mlađana Dinkića iz Vlade Srbije njegovih ruku delo i da lider URS-a nije „politički aorist nego politički pluskvamperfekt”, Ivica Dačić, predsednik SPS-a i premijer, kazao je da je vreme da i Dragan Đilas, predsednik DS-a, bude „počišćen” s mesta gradonačelnika Beograda?
Zašto je Dačić naprasno odlučio da bude „kostolomac” svojih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dojučerašnjih koalicionih partnera ili je bolje pitati šta on time dobija?
Izvesno je da će izbačeni iz vlasti i DS i URS sigurno imati manje prostora u medijima, a još manje mogućnosti da oni nametnu temu medijima. S druge strane, Dačić time „pujda” DS i URS i na SNS, koji će teško moći da se suzdržava i da ne uzvrati udarac Đilasu i Dinkiću, tim pre što je naprednjacima u ruke pao najveći deo poslova koje je lider URS-a obavljao u vladi.
Dačić uklanjanjem konkurencije pokazuje i odlučnost. Kao da kaže da je on jak čovek koji donosi odluke i zato je vodeća figura on, a ne Vučić, jer, eto, on je isterao nepopularnog Dinkića, a sada goni i Đilasa, terajući lidera naprednjaka da ipak on donese konačnu odluku u slučaju prekomponovanja beogradske vlasti.
Vladimir Vuletić, sociolog, kaže da se njemu čini da vladu definiše odnos između SNS-a i SPS-a, jer te dve stranke imaju slično biračko telo, i u prošlosti, kada je rastao rejting SPS-a, padao je rejting SRS-a, i obrnuto.
„Među njima postoji rivalitet strukturne prirode. Moguće je da je ideja da se Đilas odstrani kako bi se pravio neki dogovor u parlamentu ili šire. Rušenje uticaja i potpuna razgradnja DS-a interes je i SNS-a i SPS-a, a interes SPS-a je i da se pokidaju veze Vučića sa drugim strankama.”
Vuletić kaže da je rekonstrukcija vlade dugo trajala, s namerom da oslabi poziciju SPS-a, ali da je Dačić to prepoznao i preuzeo vođenje igre tako da onemogući sve potencijalne kontakte s drugim strankama.
„Govorilo se da će vlada kratko trajati, ali Dačić procenjuje da je za SPS dobro da ona traje što duže. S druge strane, u početku se činilo da će gradska vlast potrajati i da će Đilas preko te uloge igrati ulogu i na republičkom nivou. Međutim, postoji i spoljni pritisak od strane socijalista i naprednjaka, ali i iznutra u te dve stranke, jer se neki članovi sigurno pitaju – a gde sam tu ja? Dačiću sigurno nije najvažnije da pokazuje ’snagu’ na Đilasu i demokratama, ali on se plaši veze Vučić–Đilas.”
Zoran Stojiljković, politikolog, kaže da Dačićevi potezi zavise od toga „na koju daljinu se vide izbori”.
„Efekti na kratak rok su otklanjanje eventualnih partnera za SNS. Vučić Dačića vraća u igru, jer je morao u rekonstrukciji vlade da se odrekne nekih od najvažnijih partnera u stranci, a onda je morao i da relaksira stranku. I Dačić i Vučić su se proveravali na Dinkiću i Đilasu, tako što su prvo jedni insistirali na smeni, a drugi se držali rezervisano – i obrnuto. Pored toga što se kadrovi SPS-a vezuju za neke loše stvari, i Dačić ima problem, jer, iako je on premijer, ’javnost’ ima kontakte s Vučićem, zato što Dačić nije šef najuticajnije stranke. Međutim, Dačić želi da ostavi utisak da je ravnopravan u tom odnosu. Kada je formirana vlada, njegova pozicija se balansirala sa većim brojem naprednjaka na ministarskim mestima, što znači da premijer može biti preglasan.”
Miodrag Radojević, politički analitičar, kaže da, budući da su manje poznate sve okolnosti za odlazak Dinkića iz vlade, kao i za konačnu sudbinu sadašnje gradske vlasti, preostaje da nagađamo o razlozima i posledicama ovih događaja.
„I ulogu predsednika vlade treba sagledati u ovom svetlu, i treba biti oprezan u analizi ovih zbivanja.” Radojević zaključuje da Dačić svojim odlukama doprinosi raspetljavanju prilično zamršenih odnosa na političkoj sceni. „Predsednik vlade se odrekao ’trećeg čoveka’ i najodgovornijeg za stanje finansija i na taj način otvorio vrata naprednjacima da preuzmu ključne poluge vođenja ekonomske politike. Sa Đilasom stvari stoje drugačije, jer je Dačić odolevao pritiscima da se prikloni stanovištu da se lokalna vlast u prestonici saobražava izgledu republičke većine. Nedavno se prvi put izjasnio za njegovu smenu. Ako je Dinkićeva smena izgledala kao politička kalkulacija, u slučaju Đilasa deluje u prvi mah kao da je Dačić izgubio strpljenje, jer su naprednjaci bili neodlučni. Ali i to može da zavara.”
Radojević kaže da je Dačić ovim „političkim gambitom” dobio kredit kod koalicionih partnera.
„Ali ako vlada bude uspešna u ekonomskim reformama, SNS može imati apsolutnu vlast uz pomoć stranaka manjina, i Dačić će otići u opoziciju. Sada će ovi politički potezi učvrstiti drugo mesto njegovoj koaliciji, a DS i URS će bez učešća u vlasti ostati ribe na suvom, što je šansa za socijaliste da se ugnezde u levom centru i prihvate reciklirane kadrove drugih partija.”
Ivana Anojčić
objavljeno: 22/09/2013
Pogledaj vesti o: Ivica Dačić
