Izvor: B92, 28.Apr.2022, 20:52
Crna Gora i politika: Ko su nova, a ko stara lica u vladi Dritana Abazovića
43. Vlada Crne Gore imaće 18 ministarstava i dva ministra bez portfelja.
Ekspertska vlada Zdravka Krivokapića je prošlost - manjinska vlada Dritana Abazovića je crnogorska realnost.
"Dva glavna stuba" na kojima će počivati su vladavina prava i ekonomski razvoj, a svi ministri će uložiti napor da "Crna Gora bude naredna članica Evropske unije", rekao je Dritan Abazović u obraćanju narodnim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << poslanicima.
Manjinsku vladu čini 20 ministara, a stanke koje su je formirale imaju 16 od ukupno 81 predstavnika u parlamentu, pa će Demokratska partija socijalista (DPS) Mila Đukanovića prvi put posle izbora u avgustu 2020. godine imati značajan uticaj na rad vlade.
Poslanici DPS-a podržali su formiranje vlade, ali je neizvesno da li će biti voljni da "dignu ruku" kada se bude odlučivalo o drugim pitanjima, kaže Srđan Perić, član crnogorskog građanskog pokreta Preokret, za BBC na srpskom.
"Vlada će imati konstantan deficit autonomije u donošenju odluka bez partnera koji im daje podršku u parlamentu, a to je DPS."
Dok je Dritan Abazović prestavnik nove generacije crnogorskih političara, u vladi koju će predvoditi biće i nekoliko onih koji su već decenijama prisutni na političkoj sceni u ovoj zemlji.
Neki od njih vršili su najviše državne funkcije tokom vlada DPS-a Mila Đukanovića, poput Raška Konjevića, bivšeg ministra unutrašnjih poslova (2012-2016) i ministra finansija (2016).
On će u Abazovićevoj vladi biti potpredsednik za politički sistem i unutrašnju politiku i ministar odbrane.
U oktobru 2015. godine, za vreme njegovog mandata na čelu Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), organizovan je protest opozicije u Podgorici, kada su se sukobili policija i demonstranti, a uhapšen je bio Andrija Mandić, lider opozicione koalicije Demokratski front (DF).
Konjević je u februaru 2016. godine razrešen funkcije na lični zahtev pošto njegova partija SDP nije glasala za poverenje tadašnjoj vladi Mila Đukanovića.
U to vreme predsednik Narodne skupštine Crne Gore bio je Ranko Krivokapić, počasni predsednik SDP-a, koji je na toj poziciji bio od 2003. do 2016. dok su većinu u parlamentu imale partije okupljene oko DPS-a.
U vladi Dritana Abazovića, Krivokapić zauzima mesto ministra spoljnih poslova.
Prilikom polemika oko Zakona o slobodi veroispovesti, zbog kojeg su organizovani ulični protesti i litije širom Crne Gore, Krivokapić je tvrdio da je Srpska pravoslavna crkva (SPC) u toj zemlji "antidržavna crkva, koja je protiv svih nesrba".
Potpredsednica vlade za spoljnu politiku, evropske integracije i regionalnu saradnju i ministarka evropskih poslova postala je Jovana Marović.
Ona je prethodno radila kao savetnica za Evropsku uniju u Ministarstvu inostranih poslova (2004-2007) i savetnica za međunarodnu saradnju i evropske integracije predsednika Opštine Budva.
Aleksandar Damjanović, dugogodišnji opozicioni poslanik u crnogorskom parlamentu tokom vladavine DPS-a, postao je ministar finansija.
Tokom mandata prethodne vlade, Damjanović je bio vršilac dužnosti direktora Uprave prihoda i carina, dok je u Saveznoj Republici Jugoslaviji (SRJ) obavljao funkciju savetnika u Ministarstvu finansija.
Ministri u crnogorskoj vladi:
Crnogorska politika dobija i nove snage, ljude koji ranije nisu vršili najviše državne funkcije.
Filipu Adžiću, 35-godišnjem potpredsedniku pokreta URA i bliskom saradniku Dritana Abazovića, povereno je Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Godinu dana stariji Marko Kovač, advokat iz redova SNP-a, postao je ministar pravde, dok će Maša Vlaović i Biljana Šćepanović, nestranačke ličnosti, biti zadužene za resore kulture i nauke.
Za razliku od kolega koje su decenijama na javnim funkcijama, oni imaju "ozbiljan manjak znanja i iskustva u oblasti javne uprave", smatra Srđan Perić.
"Njima će biti veliki teret da pokažu da ovaj posao mogu uspešno da obavljaju, ogroman je izazov je i vrlo je hrabro za mlade ljude da prihvate pozicije u ovom specifičnom trenutku", dodaje.
Poslanica Socijalističke narodne partije (SNP), Danijela Đurović, izabrana je za novu predsednicu crnogorskog parlamenta.
Đurović je tako postala druga žena koja se našla na čelu crnogorske skupštine.
Posle polaganja zakletve pred poslanicima, ona je rekla da Crna Gora mora ponovo da ide ka članstvu u EU, pošto je previše vremena već izgubila.
Skupština treba da bude "mesto gde će se čuti glas svih podjednako" i naredni period ne treba da bude izborna trka, već članovi parlamenta treba da rade u interesu građana, dodala je.
Pre nego što je sela u poslaničku klupu 2020. godine, Đurović je od 2008. do 2012. bila menadžerka opštine i predsednice Skupštine opštine Herceg Novi, a 2017. je izabrana za potpredsednicu ove opštine, navodi se u njenoj biografiji na sajtu Radio televizije Crne Gore.
Šta će biti uloga DPS-a
Za ostvarivanje svojih zamisli, vlada Dritana Abazovića će morati da se oslanja na glasove poslanika iz redova Demokratske partije socijalista (DPS), pošto poslanici vladajućih partija nemaju većinu u parlamentu.
Crna Gora se, prema mišljenju Srđana Perića, našla u "prilično neobičnoj situaciji".
"Neke stranke dobijaju više ministara nego što imaju poslanika, premijer je iz pokreta URA, a Socijalistička narodna partija (SNP) daje predsednicu skupštine i najviše ministara", objašnjava Perić.
"SDP i SNP su prilično konfrontirane u načinu na koji vide budućnost Crne Gore i vlada će vrlo brzo pasti ako se budu vodili onim što su do sada govorili ili jednostavno neće ispoštovali ono što su rekli", dodaje on.
Mnogo toga će zavisiti i od DPS-a, čijih je 30 poslanika omogućilo formiranje ove vlade.
"U demokratiji, većina upravlja i vlada pripada onom ko je bira, a ako napravimo paralelu sa privredom, apsurdno je reći da vlasnik 70 odsto akcija jedne firme bira izvršnog direktora i da nema uticaj u toj kompaniji", slikovito objašnjava Perić.
Zbog toga, smatra on, "već smo videli da buduća vlada pravi ustupke i nije otporna na uticaj DPS-a".
"Na primer, za izbor vrhovnog državnog tužioca potrebna je dvotrećinska većina, a bez glasova DPS-a se ona ne može obezbediti i birao bi se vršilac dužnosti na godinu dana.
"Za neke ozbiljnije reforme u pravosuđu, taj period sužava manevarski prostor", zaključuje on.
Ukoliko želi da ostvari zamisli, vlada Dritana Abazovića će morati da se oslanja na glasove poslanika iz redova Demokratske partije socijalista (DPS), pošto poslanici vladajućih partija nemaju većinu u parlamentu.
Crna Gora se, prema mišljenju Srđana Perića, našla u "prilično neobičnoj situaciji".
"Neke stranke dobijaju više ministara nego što imaju poslanika, premijer je iz pokreta URA, a Socijalistička narodna partija (SNP) daje predsednicu skupštine i najviše ministara", objašnjava Perić.
"SDP i SNP su prilično konfrontirane u načinu na koji vide budućnost Crne Gore i vlada će vrlo brzo pasti ako se budu vodili onim što su do sada govorili ili jednostavno neće ispoštovali ono što su rekli", dodaje on.
Mnogo toga će zavisiti i od DPS-a, čijih je 30 poslanika omogućilo formiranje ove vlade.
"U demokratiji, većina upravlja i vlada pripada onom ko je bira, a ako napravimo paralelu sa privredom, apsurdno je reći da vlasnik 70 odsto akcija jedne firme bira izvršnog direktora i da nema uticaj u toj kompaniji", slikovito objašnjava Perić.
Zbog toga, smatra on, "već smo videli da buduća vlada pravi ustupke i nije otporna na uticaj DPS-a".
"Na primer, za izbor vrhovnog državnog tužioca potrebna je dvotrećinska većina, a bez glasova DPS-a se ona ne može obezbediti i birao bi se vršilac dužnosti na godinu dana.
"Za neke ozbiljnije reforme u pravosuđu, taj period sužava manevarski prostor", zaključuje on.
Možda će vas zanimati i ova priča:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Izvor: BBC News na srpskom
Crna Gora i politika: Ko su nova, a ko stara lica u vladi Dritana Abazovića
Izvor: Radio 021, 28.Apr.2022
43. Vlada Crne Gore imaće 18 ministarstava i dva ministra bez portfelja.
