Izvor: Nezavisne Novine, 16.Nov.2016, 21:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Batine do smrti

Novosađanin J.M. (54) uhapšen je pod sumnjom da je nevenčanu suprugu V.S. (49) pretukao do smrti. Navodno je bio i ljubomoran. I pijan.

Još 31 žena i troje dece žrtve su porodičnog nasilja ove godine u Srbiji.

Poslednji zločin dogodio se samo tri dana uoči parlamentarne rasprave o Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici, koji će ubuduće, kao novu meru, uvesti privremeno, hitno iseljavanje nasilnika/ice iz kuće, uz zabranu prilaska žrtvi kada se proceni da ima rizika >> Pročitaj celu vest na sajtu Nezavisne Novine << po žrtvu. Biće pritvoren/a prvo na 48 sati, a potom i na mesec dana. Uslediće i hitan sudski postupak.

O ovom, ponešto redukovanom tzv. austrijskom modelu zaštite žrtava porodičnog nasilja u Srbiji se dugo govori. Nimalo slučajno, jer svake godine desetine muškaraca ubije svoje partnerke, zvanične i nezvanične. Često posle dugogodišnjeg maltretiranja u svim zamislivim i nezamislivim oblicima koji se smeštaju u emocionalno, psihičko, fizičko i ekonomsko iscrpljivanje žrtve.

Ima, naravno, i muškaraca koji stradaju od ženske ruke, ali neuporedivo manje.

A deca stradaju uvek, jer su nemoćni svedoci ovakvog stalnog demonstriranja sile, a često i neposredne žrtve. Koliko jake pokazuje i drugi aktuelni slučaj, u kom je devetogodišnji sin B.Č. praktično prijavio oca nasilnika. Šokantni detalji mučenja koje je ova žena iznela javno ravni su hororu, a ono što ovo desetogodišnje zlostavljanje izdvaja od drugih je aktivno učešće bliskih prijatelja i srodnika. Dakle, nisu, kao obično, bili nemi posmatrači, nisu samo okretali glavu, već su gledali širom otvorenih očiju, a po tvrdnjama žrtve, neki su se priključili i njenom bivšem mužu u - silovanju. On i porodica demantuju, a slučaj će očito ući u dugu sudsku agoniju jer B.Č. nije, sve dok dečak nije progovorio, prijavljivala nasilnika.

No, ona je uspela, uz pomoć svoje šokirane porodice, da se otrgne, utekne iz začaranog kruga zla.

Mnogi drugi, posebno druge i posebno druga (deca), to ne uspevaju.

Novi zakon biće stoga tračak nove nade za sve one koji su unutar svoja četiri zida prinuđeni da trpe nasilje. Doduše, pod uslovom da se nalog iz prvog stava člana 12 ispuni: "Svako mora da policiji ili javnom tužiocu prijavi bez odlaganja nasilje u porodici ili neposrednu opasnost od njega". Ako se i kada se to MORA i BEZ ODLAGANJA zaista dogodi i nasilje PRIJAVI - a još bolje opasnost od njega, makar uzbuna bila lažna - onda se primenjuje novi scenario zaštite žrtve, s jedne strane, a s druge njene obuke za život bez uslovljavanja, batina i inih metoda "prevaspitavanja".

Dosad se, međutim, srazmerno ili, još bolje reći, nesrazmerno retko dešavalo da neko prijavi nasilje nad nekim, ne samo kada je reč o zlostavljanju supruge/a, već i o zlostavljanju dece i posebno starijih. Prosto, o tim se stvarima rečito ćuti ili govori ispotiha, daleko od komšija i rođaka iz čijih kuća dopiru jecaji. Žene, majke, oca, deteta...

Ovdašnja "kultura" porodičnog nasilja beleži, primerice, da je petina najstarijih članova domaćinstva stalno izložena nekom od pet definisanih oblika nasilja - fizičkom, finansijskom, psihičkom, seksualnom i zanemarivanju. I dok se modrice na telu silovane i/ili prebijene žene ipak uoče, tortura nad nemoćnima - decom, starijima i invalidima - ostaje uglavnom nevidljiva. Te oku nevidljive ožiljke malo ko beleži, posebno ako je reč o ekonomskoj iznudi i zanemarivanju. Ponekad je teško uočljiva i samim žrtvama, koje bez roptanja prihvataju oduzimanje penzije, slabu hranu, staru odeću, manjak higijene, stalne zamerke. Kada se stigne do batina - ne pominju se. Što od straha da ne izazovu novi talas mučenja, što od sramote pred ljudima.

Osim toga, tradicija i običaji nalažu da je ono što se događa unutar četiri zida porodična stvar. Nešto kao svetinja u koju se ne dira. I kojoj se svi čude kad se otme "kontroli". Nasilnika/ce, jer je on/a taj/ta koji/a određuje tempo i snagu udara. Iščuđavali su se tako svi letos kad je, u nastupu ljubomore, Z.S. (38) u kafiću u Žitištu ubio svoju bivšu suprugu i još četvoro ljudi. No, kako je vreme prolazilo, zvanični i nezvanični su se prisetili da je žena ranije prijavljivala nasilnika Centru za socijalni rad. I zbog nasilja se razvela. Prisetili su se mnogi i da je Z.S. imao arsenal oružja na tavanu, među kojima i kalašnjikov, čiji je rafal prekinuo pet života u trenu.

Neki su se, valjda, prisetili i da su ga bukvalno pujdali na ženu, koja je nameravala da se uda za drugoga. Te večeri su ga, kažu svedoci, naizmenično obaveštavali gde se i s kim ona "provodi". No, pred zakonom oni nisu ni suodgovorni za pet smrti, jer su se, za boga miloga, samo šalili na račun njegove ljubomore. Teške more koja je čest okidač svakovrsnog nasilja, počev od čvrste kontrole kretanja žene, preko zatvaranja u kuću, izolacije, do ubistva.

Policijski podaci kažu da je ove godine mesečno podnošeno 500 krivičnih prijava za porodično nasilje, 70 više po mesecu nego lane. Nema pouzdanih pokazatelja o tome da li se nasilje širi ili su kampanje za njegovo zaustavljanje dale prve plodove, pa se žrtve u većem broju osmele da prijave torturu.

Ono što se pouzdano zna na osnovu relevantnih istraživanje jeste da svaka druga žena u Srbiji trpi neki vid nasilja, pri čemu je to "trpi" zaista stalno stanje u dobrom delu slučajeva. Uz nju, dabome, trpe i deca, neretko i roditelji.

Nasilnici su iz svih društvenih slojeva i iz svih profesija, uključujući prosvetu, policiju i - sveštenstvo.

Takođe, statistika kaže da je u 37 odsto slučajeva glavni "krivac" za nasilje alkoholizam ili je pijanstvo okidač koji dovede do brutalnosti, a povremeno i smrti.

Što samo po sebi nasilnika smešta među one koji zbog smanjene uračunjivosti ne dobijaju punu kaznu. A ako se još nađu svedoci koji će potvrditi da ga je "izazivala" time što je doterana izlazila iz kuće, koketirala i ko zna šta još sve radila, kazna ide još nadole.

Sa druge strane, evidentno je da žrtve ćute prevashodno zbog ekonomske zavisnosti, u koju su neretko gurnute uz sopstveni pristanak u vreme kad je ljubav cvetala, ako su žene u pitanju. Ćute, trpe i ostaju da im deca ne rastu bez oca (retko majke), nesvesne/i da iz kuće nasilja niko ne izlazi zdrav. I da mali nemi svedoci kućne sile često i sami postaju veliki nasilnici. Ili podatne žrtve. Šta bi drugo, kad na tom modelu rastu? A i kad kroče iz kuće nepogrešivo ih "nanjuši" neki vršnjak nasilnik. Napokon, ako zavire u čarobnu TV kutiju videće da su svuda na ceni sirova snaga i dominacija, brutalnost uz uvrede. U filmovima i lakoj (?) muzici, u tzv. zabavnim programima, u parlamentu, vestima, na ulicama širom sveta. I mile nam domovine.

Nastavak na Nezavisne Novine...