Izvor: B92, 20.Nov.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
60 godina posle Nirnberga
Berlin -- Danas se obeležava 60 godina od početka Nirnberškog procesa.
Suđenje nacističkim zločincima, koje je počelo 20. novembra 1945. godine, prvi je proces čelnicima jedne države za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, a nasleđe Nirnberga, i posle više od pola veka, vidljivo je u modernom međunarodnom pravu.
Nirnberški sud formirale su savezničke sile odmah po završetku rata. Sudsko veće činile su sudije iz Sjedinjenih Država, Ujedinjenog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Kraljevstva, SSSR i Francuske, a predsedavao je američki sudija Robert Džekson.
Na optuženičkoj klupi našlo su se 22 nacistička lidera, među kojima i Herman Gering, Rudolf Hes i Joakim fon Ribentrop. Gotov svi su tvrdili da nisu znali ili da nisu bili odgovorni za ono što se dešavalo. Svi su odgovarali po tri tačke optužnice: zločini protiv čovečnosti, ratni zločini i zločini protiv mira.
Istoričar Predrag Marković smatra da se Nirnberški proces razlikuje od sadašnjih procesa u Hagu, gde je situacija dosta komplikovanija, a bio je neobično dobro vođen. Imao je oskudne resurse i održavao se neposredno po završetku Drugog svetskog rata, ali je i pored toga bio dobro pripremljen: "Ruku na srce, na Nirnberškom procesu su stvari bile jasne, tako da se on teško može porediti sa, na primer, današnjim procesom u Hagu, jer je danas situacija mnogo komplikovanija. Tada je bilo jasno i nesumnjivo ko su glavni krivci i ko su žrtve."
Predrag Marković dodaje da Nirnbeški proces nije odmah uticao na denacifikaciju u Nemačkoj, već da se taj proces odigrao mnogo kasnije: "Proces denacifikacije u Nemačkoj je završen tek šezdesetih godina i za njega je važan jedan drugi proces, a to je proces Ajhmanu u Jerusalimu. Nirnberški proces apsolutno je imao ulogu na dugu stazu, ali u tom trenutku ne."
Taj proces danas će obeležiti jedan od tadašnjih sudija Vitni Haris i drugi svedoci suđenja, povratkom u sudnicu u kojoj je proces održan.
Suđenje u Nirnbergu je pratilo 350 novinara i pisaca, među kojima i američki književnici Džon Stajnberg i Ernest Hemingvej. U sudnici je bio i budući nemački kancelar Vili Brant, koji će dve decenije kasnije kleknuti na mestu gde se nalazio zloglasni nacistički logor Aušvic i na taj način simbolično zamoliti za oproštaj zbog Hitlerovih zločina.
Nirnberški proces trajao je do 30. septembra 1946. godine i okončan je izricanjem 12 smrtnih kazni. Jedanaest nacističkih lidera je obešeno, a sedmorica su osuđena na dugogodišnje kazne zatvora. Troje ih je pušteno.
