Izvor: Politika, 19.Jul.2013, 13:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Kulturnom dodatku u subotu, 20. jula, čitajte:
Tekst Slobodana Giše Bogunovića „Pionirski grad Velikog brata”
Valter Sanders, foto arhiva Lajfa, 1948, Getty Images
Osiguran čuvarima, čvrstim protokolom i dnevnim redom, prostorno zaokružen, Pionirski grad je predstavljao „zaseban svet”, kako je pisalo na razglednicama tog vremena. Držao se u svome doktrinarnom određenju, oko ideje dečjeg pregnuća, unapređivanja zdravlja, zabave, organizacije dokolice i dnevnih zaduženja, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kao prostorni okvir dosledne društvene aksiologije i pedagogije.
------------------------------------------------------
Intervju sa Krinkom Vidaković-Petrov „Sefardski jezik sačuvale su žene”
Krinka Vidaković-Petrov
Jedan od prijatelja Miloša Obrenovića bio je Sefard koji se prezivao David, a koji mu je radio razne finansijske transakcije.Miloš Obrenović ga je prozvao Davidče, odnosno Davičo iz milja. Oskar Davičo je iz te porodice, a njegov predak koji se zvao Hajim Davičo bio je prvi Jevrejin u diplomatskoj službi Kraljevine Srbije – kažeKrinka Vidaković-Petrov
-------------------------------------------------------
Kolumnu Lasla Blaškovića „Venčanje”
Velika prašina digla se povodom izgradnje nove zgrade Srpskog narodnog pozorišta. Te zbog nje se mora srušiti pola Jevrejske ulice, te ne odgovara konceptu starog jezgra grada, te liči na ogromni beli bunker, te kako je se i njen projektant, zbog obilja naknadnih intervencija, javno (što se kaže: preko novina) odrekao... Rečju, stoji Novom Sadu kao tuđe, barem tri broja veće, odelo.
------------------------------------------------------
Tekst Nikole Lorencina „Beleške kućanice Marije”
Iz Marijinih pisama, u kojima su sačuvane slike i prizori iz života Šumanovića, nastao je dokumentarni film
Među mnogim raseljavanim i deportovanim Slovencima s početka rata nalazila se i devojka Marija Demšar,kojoj su nemačke i Pavelićeve vlasti septembra 1941. godine odredile da dospe u Šid, u kuću znamenitog slikara Save Šumanovića, da u njoj dobije smeštaj i posao: Marija Demšar, pomoćnica kod gospođe Šumanović, pomagala je ukućanima, slikaru i majci njegovoj, gospođi Persidi (otac Savin već je bio umro) i tako je postala svedokom i hroničarem događanja i života slikara – od septembra (19. uveče!) 1941. godine, sve do hapšenja i smrti slikareve. Ova hronika svedoči isto tako i o sudbini Šumanovićeve majke i grada u koji je Demšarova nenadano dospela.
-------------------------------------------------
Polemiku, odgovor Selimira Radulovića Ivanu Medenici
U Politici od 6. jula 2013. godine u Kulturnom dodatku, obesnažio sam stav Ivana Medenice da je Sterijino pozorje proteklo u znaku nacionalističke retorike,imenujući ga kao neodgovoran i nedostojan intelektualni gest. To je bio jedini i osnovni razlog moga javljanja – zaštita institucije na čijem se čelu nalazim. Nedoumice, sporenja, kontroverze, koje svake godine prate selekciju nacionalne drame i pozorišta, dobrodošle su našem pozorišnom životu, ali i srpskoj kulturi u celosti – one su stvar ljudi iz struke i medija. U svom odgovoru Ivan Medenica svoj (čvorovićevski) uvid više i ne pominje. Znači da je sitnom ideološkom dojavom pokušao da obmane srpsku javnost, pa je dužan izvinjenje i srpskoj javnosti i Sterijinom pozorju.
-------------------------------------------------------
Od našeg stalnog dopisnika iz Vašingtona Milana Mišića:
Raskrinkana velika e-zavera
Odnedavno postaje jasno da elektronska knjiga u stvari nije u vlasništvu kupca
U sporu o kojem smo na ovom mestu pisali krajem juna je u međuvremenu doneta presuda. „Epl”, velika tehnološka kompanija, proglašen je krivim za monopolističko ponašanje, domunđavanje sa velikim izdavačima da se sa jedne strane oslabi stisak najveće virtuelne knjižare „Amazon” nad distribucijom elektronskih (digitalnih) knjiga, a sa druge da se poveća njihova cena. Okrivljeni je najavio žalbu, a dok se ona sprema, u najavi je i poseban sudski proces u kojem će tužilac opet biti država, to jest Ministarstvo pravde, na kome treba da se odredi kazna.
------------------------------------------------------
Tekst Milana Jovanovića „Nova boja vesterna”
Svako poglavlje stripa počinje velikom ilustracijom na dvostrukom panelu. I svaka od njih je malo remek-delo slikarstva. Prva takva ilustracija, odmah nakon prologa, prikazuje šumu pod snegom
Profesor Hakman je obilazeći izložena studentska platna stao ispred slike Milićaod Mačve, zagledao je pažljivo i onda rekao: „Kažite vi tom Miliću da sneg nije beo!” Kada budete pročitali prolog „Vesterna” i stignete do pomenute ilustracije Rosinskog, zapitajte se, koje boje treba da bude sneg da bi mi, čitaoci, u njemu i videli sneg?
-------------------------------------------------------
Džez skice Vojislava Pantića „Kuba sreće Mediteran”
Di Di Bridžvoter
Festival Umbria Jazz ne čine ekskluzivne produkcije u areni, sola za pamćenje u Morlakiju i promocije novih talenata. Šarm ovog veličanstvenog festivala zaokružuju vrela leta Umbrije sa suncem koje se ogleda u kamenu srednjovekovnih palata, hiljade mladih ljudi na parkovima i trgovima, restorani sa mirisima Italije...
Kulturni dodatak
objavljeno: 19.07.2013.
Pogledaj vesti o: Veliki Brat
.jpg)
