Izvor: S media, 07.Maj.2010, 09:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Želimo da budemo treća politička snaga
Ambicija Ujedinjenih regiona Srbije (URS) jeste da bude treća politička snaga u državi, izjavio je predsednik G 17 plus i vicepremijer Mladjan Dinkić, dodavši da je siguran da za to imaju dovoljno potencijala i da će se za tu poziciju boriti sa drugim političkim strankama.
"Pomerićemo fokus političkih prioriteta sa opštih tema na rešavanje konkretnih problema. Hoćemo da pomognemo ljudima >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << u unutrašnjosti koje niko ne čuje i niko ne vidi. Želimo da se glas drugih gradova i opština jače čuje u Beogradu", rekao je Dinkić za sutrašnje "Novosti".
"Cela Srbija mora jednako da se razvija, a svi naši gradjani moraju imati jednake uslove bez obzira na to gde žive. Nepravda je da se najveći deo društvenog bogatstva stvara u unutrašnjosti, da oni plaćaju najviše poreze, a da su u nekim mestima plate triput manje nego u Novom Beogradu. Mladi odlaze iz svojih rodnih gradova jer ne vide u njima budućnost. Takva neravnomernost se mora promeniti", naglasio je on.
Na pitanje ko će im se još pridružiti u Uniji, pn je odgovorio: "Hajde da sačekamo 16. maj i osnivačku skupštinu. Sve ćete tada videti".
"Sa Majom Gojković napravili smo odlično partnerstvo za izbore u Žablju, u nedelju. Inače, Veroljub Stevanović biće zamenik predsednika Unije, a u Predsedništvu će sedeti i Boško Ničić i Mirko Todorović, Goran Paskaljević i Predrag Marković, koji se na taj način vraća u politiku", dodao je on.
Dinkić je rekao da nije razgovarao sa Draganom Markovićem Palmom jer je on u koaliciji sa SPS i PUPS i da bi to bilo nekorektno, ali je dodao da je Palma "tip lidera koji se uklapa u misiju Unije da lokalne probleme najbolje umeju da reše lokalni lideri.
"Želimoi da lokalnim liderima omogućimo jači uticaj na Vladu", istakao je on.
Dinkić je naglasio da Demokratska stranka ostaje njihov "dugoročni i strateški partner", da "tu neće biti nikakvih promena" i da sa predsednikom Tadićem ima izuzetnu saradnju.
Na opasku da se u Srbiji stvaraju dva tabora predvodjena DS i SNS, on je rekao da ne veruje da će u Srbiji još dugo vremena da zavlada bipolarna politička scena.
Povodom spekulacija o rekonstrukciji vlade na jesen, Dinkić je rekao da sa njim o tome niko nije pričao i da "dok god neko to pitanje ozbiljno ne pokrene, ne vredi ga ni komentarisati", ali je izrazio stav da bi manja vlada bila efikasnija.
Ministar ekonomije i regionalnog razvoja je rekao da "nema nesuglasica" izmedju njega i ministra za infrastrukturu Milutina Mrkonjića u vezi sa izgradnjom Koridora 10, ali da je i dalje nezadovoljan brzinom kojom se rade putevi.
"Nezadovoljan sam što u tom sektoru još nije napravljen sistem koji će omogućiti efikasniju izgradnju. Na tu temu razgovarao sam sa predsednikom Tadićem, premijerom Cvetkovićem, potpredsednikom Dačićem i ministrom Mrkonjićem, i uskoro će u tom sektoru biti velikih kadrovskih promena", kazao je on.
Dinkić je rekao da "iza cele ujdurme" oko statističkih regiona i zahteva za ponovno krojenje mape statističkih jedinica "stoji D S S".
"Oni su dezinformisali stanovništvo zapadne Srbije zarad jeftinih političkih poena. Zakon o regionalnom razvoju ne podrazumeva stvaranje centara regiona. Vrlo brzo će i Užičani i svi u okolini shvatiti da je reč o demagogiji opozicije i da će im prava decentralizacija doneti korist. Kada bude bilo reči o političkoj regionalalizaciji, onda će gradjani odlučivati na referendumu", naglasio je ministar.
Po njegovim rečima, Ustav se neće menjati u mandatu ove vlade.
"Realno je da će to da se desi u narednih nekoliko godina. Založićemo se i za izmenu izbornih zakona. Predložićemo da se predsednici opština i gradonačelnici biraju direktno. Istovremeno, u republičkom parlamentu trebalo bi da postoje ili dva doma ili da imamo jednodomnu skupštinu sa dve grupe poslanika. Naravno, bez povećanja ukupnog broja poslanika. U jednoj bi bili oni izbarani većinskim, a u drugoj oni koji su birani proporcionalnim sistemom. Ovi prvi mogli bi istovremno da budu i predsednici opština", rekao je Dinkić.
Povodom upozorenja da Srbija može da doživi ono kroz šta danas prolazi Grčka, vicepremijer je istakao da problem Grčke ne treba potcenjivati i da "to, očigledno, misle i članice Evropske unije, bar sudeći po vrednosti pomoći koja se za tu zemlju najavljuje".
"Ipak, ne bih uporedjivao stanje naših javnih finansija sa grčkim, jer je naš spoljni dug četiri puta manji od njihovog, dok nam je deficit budžeta niži tri puta", rekao je on.
Na pitanje da li misli da su grčka ulaganja u Srbiji sigurna, on je rekao da "ne veruje da će tu biti bilo kakvih problema" i da su "njihova ulaganja uglavnom koncentrisana u bankarskom sektoru i posluju po pravilima naše centralne banke, zahvaljujući kojima su danas sigurne".
Pogledaj vesti o: Ujedinjeni Regioni Srbije
