Izvor: Press, 11.Okt.2013, 15:14   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vladimir Ilić dao izjavu u policiji zbog Nacionalne štedionice

Ilić je potvrdio Tanjugu da je danas dao izjavu u vezi Nacionalne štedionice, a on je pozvan da to učini u svojstvu građanina.

Izjavu o slučaju Nacionalne štedionice u Upravi kriminalističke policije pre dva dana dao je i lider URS-a Mlađan Dinkić, koji je u vreme privatizacije i prodaje Štedionice bio guverner Narodne banke, a potom i ministar finansija.

Nakon što je dao izjavu u >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << policiji, Dinkić je rekao da je tu izjavu kao građanin, kao svedok u vezi Nacionalne štedionice, da mu je savest apsolutno čista i da je veoma zadovoljan što je posle 12 godina dobio priliku da državnim organima razbije neke zablude koje su imali o Nacionalnoj štedionici.

"Pozvan sam da razjasnim taj slučaj i više od četiri sata sam, na moje insistiranje, objašnjavao zašto je formirana Nacionala štedionica", rekao je Dinkić posle izlaska iz policije i naveo da je mnogo toga uspešno urađeno njenim formiranjem.

Tada je najavljeno i da će osim Dinkića izjavu o slučaju Nacionalne štedionice dati i Ilić i Vesna Arsić, nekadašnja najbliža Dinkićeva saradnica u Ministarstvu finansija. 

Ilić je u sredu, kad ga je Tanjug kontaktirao zbog najave o davanju iskaza u vezi sa Štedionicom, rekao da se nalazi u Azerbejdžanu, gde je sa još nekoliko poslanika pratio predsedničke izbore u toj zemlji.

O zloupotrebama u vezi sa Nacionalnom štedionicom, koja je osnovana 2002. godine, mediji su pisali već naredne godine (2003.), a u izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije iz 2004. godine analizirana je struktura njenog vlasništva.

Tom prilikom Savet je naveo koje korake Vlada Srbije treba da preuzme kako bi se utvrdilo da li je prilikom privatizacije Štedionace prekršen zakon i da li je bilo korupcije među visokim državnim funkcionerima.

Specijalno tužilaštvo, prema navodima medija iz tog perioda, pokrenulo je 2005. godine istragu o privatizaciji Nacionalne štedionice, koja se potom našla na listi 24 sporne privatizacije, koje je EU dostavila Vladi Srbije 2011. godine i na čijem rasvetljavanju aktuelna vlada radi.

Prema izveštaju Saveta, država je na početku bila većinski vlasnik Šteadionice sa više od 60 odsto akcija, ali je na kraju procesa njen udeo pao na 37 odsto, jer su privatni vlasnici u međuvremenu izvršili nekoliko dokapitalizacija čime je državni udeo umanjen.

Većinski vlasnik Nacionalne štedionice 2005. godine sa 62,3 odsto akcija postala je EFG Eurobank grupa, kojoj su privatni vlasnici prodali svoje akcije. 

Država je tada, prema izveštaju Saveta, odbila da proda svoje akcije iako je ponuđena cena veća od knjigovdstvene vrednosti, a 2006. godine predstavnici Vlade Srbije i Eurobanke EFG potpisali su ugovor o kupoprodaji preostalih 37,7 odsto državnog paketa akcija u Nacionalnoj štedionici.

Ujedinjeni regioni Srbije juče su saopstenjem reagovali na pojedine navode iz izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije, a koje su mediji perethodnih dana citiralio. 

Između ostalog URS navodi da je činjenica da je Nacionalna štedionica postala privatna banka, ali da nije istina da je za to odgovoran Dinkić, jer je za odluke o državnom vlasništvu i udelima u bankama ovlašćena jedino Vlada Srbije.

URS navodi i da je do kraja mandata Dinkića na mestu guvernera NBJ vlada imala indirektno većinsko vlasništvo u Nacionalnoj štedionici od 60 odsto, a da je u junu 2002. godine, s obzirom na to da nijedan od postojećih akcionara, pa ni država, nije iskoristilo pravo preče kupovine, ta banka dobila četiri privatna vlasnika. 

U septembru 2003. godine, mesec dana nakon Dinkićeve smene sa mesta guvernera NBJ, udeo države u vlasništvu Nacionalne štedionice sveo se na 10 odsto i to tako što je Vlada Srbije propustila da učestvuje u dokapitalizaciji Nacionalne štedionice i iskoristi pravo preče kupovine - o čemu je nesumnjivo bila obaveštena s obzirom na to da je u Upravnom odboru Nacionalne štedionice imala dva predstavnika, navodi se u saopštenju.

URS ističe da je jedna od najvećih zabluda Saveta za borbu protiv korupcije da je Nacionalna štedionica ekskluzivan posao isplate stare devizne štednje dobila bez tendera, jer stečaj banaka se nigde u svetu ne može unapred najaviti, jer bi svaki nagoveštaj propasti neke banke uznemirio čitav bankarski sistem i doveo do panike među štedišama i zato se isplatne banke ne određuju tenderom.

URS navodi da je prodajom državnog udela u Nacionalnoj štedionici banci EFG postignuta cena od 38 miliona evra (uključujući i dobijene donacije), što je 7,5 puta više od ukupnih ulaganja koja je država izvršila od osnivanja banke do njene privatizacije - ukupan državni ulog u novcu iznosio je svega 1,2 miliona evra, a ulog u nekretninama dodatnih 3,9 miliona evra, što ukupno iznosi samo 5,1 miliona evra. 

Na ovaj način, država je višestruko zaradila, zbog čega ovaj slučaj predstavlja zapravo jednu od najuspešnijih privatizacija u bankarskom sektoru Srbije, navode u Dinkićevoj stranci.
Pogledaj vesti o: Ujedinjeni Regioni Srbije

Nastavak na Press...