Izvor: Politika, 05.Jul.2011, 23:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko puta ćemo glasati
SPS i JS za to da lokalni izbori budu odvojeni od parlamentarnih, PUPS i URS da treba da budu istovremeno
Vladajuća koalicija, sudeći po izjavama stranačkih funkcionera, još nema jedinstven stav o tome da li će se na proleće ići i na parlamentarne i na lokalne izbore ili će se za gradske skupštine, ipak, glasati nekoliko meseci ranije. Na razdvajanju izbora ovih dana insistira vrh Socijalističke >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << partije Srbije, objašnjavajući da nije dobro da lokalni izbori ostanu u senci republičkih jer tada velike političke teme poklope one koje su od vitalnog značaja za opštine. Kao mogući termin održavanja lokalnih izbora već se nezvanično i pominje decembar, dok i dalje nije poznato da li bi, u slučaju da lokalni i parlamentarni izbori budu odvojeni, pokrajinski izbori bili održani kada i lokalni. Socijalisti, ipak, veruju da će sa Demokratskom strankom dogovoriti najbolje rešenje u interesu građana
U svakom slučaju, SPS za sada ima podršku jednog svog koalicionog partnera (JS), dok drugi (PUPS) zastupa drugačiji stav. Dragan Marković Palma, predsednik Jedinstvene Srbije i gradonačelnik Jagodine, kaže da „ne treba mešati jedne i druge izbore” da bi građani mogli tačno da znaju ko ima je šta obećao i posle šta je ispunio. „Ovako, mogu da kažu nismo mi to mislili na lokalu, nego na republičkom nivou i obrnuto. Prošli put kad su bili izbori, svi su svašta obećavali, od promene Ustava pa nadalje, sve stvari koje nisu ni u kakvoj vezi sa lokalnim problemima. A kad se razdvoje tačno se zna ko je za šta i ko šta može da uradi. Osim toga, ako je neko 50. na listi za poslanike, a zna da stranka ne može da osvoji više od 30 mesta, on se neće angažovati uopšte na terenu, pa neće dobiti ni u svojoj opštini”, ističe Marković. On dodaje da su priče o tome kako je skupo da se izbori održavaju odvojeno „čiste gluposti”, jer ništa nije skupo što je u interesu građana.
Momo Čolaković, šef poslaničke grupe Partije ujedinjenih penzionera Srbije, kaže da mu nije poznat predlog SPS-a, niti se unutar njegove stranke razgovaralo o terminu izbora. „Moj lični stav je da bi izbori trebalo da budu istovremeno, u aprilu. Ako bi izbori bili odvojeni, potrošili bismo duplo više vremena i novca. Osim toga, iskustva sa prethodnih izbora iz 2008. godine pokazala su da je izlaznost birača bila dosta velika kada se glasalo i za lokal i za parlament, prema tome mislim da to povećava i zainteresovanost birača za glasanje”.
Suzana Grubješić, član Predsedništva Ujedinjenih regiona Srbije, takođe, smatra da je i „za državu i za građane jeftinije da lokalni i parlamentarni izbori budu održani istovremeno u redovnom terminu, na proleće 2012”.
Meho Omerović, visoki funkcioner Socijaldemokratske partije Srbije, kaže, pak, da toj partiji odgovara bilo koji način organizovanja izbora. „Mi smo spremni za izbore i kao što smo u Boru, Aranđelovcu, Negotinu već ušli u lokalne skupštine, ubeđen sam da će biti malo opština u kojima nećemo biti zastupljeni”.
Pa, ipak, konačna odluka o tome kada će se ići na koje izbore zavisiće najviše od stava najveće partije vladajuće koalicije – Demokratske stranke. A sudeći bar po nedavnim izjavama zamenika predsednika Dragana Đilasa, i u DS-u se razmišlja o razdvajanju izbora. Đilas koji je prekjuče i zvanično objavio da će se kandidovati za gradonačelnika Beograda i na narednim izbora, u intervjuu za „Politiku” pre dva meseca rekao je da lokalne i parlamentarne izbore treba razdvojiti kad god je to moguće.
Vladimir Goati, predsednik organizacije Transparentnost Srbija, međutim, ne očekuje da će lokalni izbori biti održani pre parlamentarnih: „Nemam utisak da je vlast donela odluku da se prvo organizuju lokalni izbori, mada to ne znači da će tako i biti”.
Goati navodi da ima dosta razloga zbog kojih bi izbori trebalo da budu objedinjeni. „Normalno je da je jeftinije kad su u isto vreme, jer je propagandna aktivnost u velikoj meri ista i za lokalne i za parlamentarne izbore. U nekim zemljama čak kada se istovremeno održavaju lokalni i savezni izbori novac koji im se dodeljuje za učešće na izborima smanjuje se za jednu trećinu. Osim toga, time se dobija i homogeniji sastav oba nivoa odlučivanja, ili sva tri budu i pokrajinski izbori u isto vreme ”.
Dejan Vuk Stanković, politički analitičar, kaže da sa stanovišta vlasti možda ne bi bilo loše da prvo testiraju snagu na lokalnim ili pokrajinskim izborima, pa da onda idu na parlamentarne. „Mislim da bi, kad već nema prinude da svi izbori budu istovremeno, to bilo taktički bolje rešenje, jer bi se moglo dogoditi da dođe do potpunog protestnog glasanja kao 2000. godine, pa da građani glasaju protiv jedne stranke ne gledajući ko je kandidat i da onda izgube i mesta „na lokalu”, kaže Stanković.
G. Novaković
-----------------------------------------------------------
Đilas: kandidat za gradonačelnika ili premijera
Zamenik predsednika DS-a i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas najavio je u nedelju da će se ponovo kandidovati za gradonačelnika i zatražio za to podršku svoje stranke. Za sada je, bar zvanično, još nije dobio. Kako se do sada uveliko spekulisalo da je prvi čovek Beograda „viđen” za premijera posle narednih izbora, Đilasova odluka, o kojoj će DS verovatno tek odlučivati, predstavlja malo iznenađenje.
Dejan Vuk Stanković misli da je Đilas, ipak, doneo politički profitabilniju odluku. „Mislim da je reč o realističnom razmišljanju, jer je shvatio da bi ako bi vodio kampanju za premijera u ovim uslovima mogao politički da propadne. Bila bi to posledica protestnog glasanja, jer će DS na parlamentarnim izborima morati da se suoči sa nezadovoljstvom građana zbog socijalno-ekonomske situacije, koja će dovesti sigurno makar do apstinencije birača iz srednje klase koji su najjače osetili krizu, a možda će njihovi glasovi otići i opoziciji. Đilas ne želi da u ovom trenutku preuzme odgovornost za stanje u Srbiji koje nije on kreirao”, objašnjava Stanković. On dodaje da iako na prvi pogled deluje da je Dragan Đilas izabrao rezervnu poziciju, mesto gradonačelnika Beograda je politički i te kako značajno i uticajno. „Osim toga on u Beogradu ima rezultate i verovatno je favorit u trci za gradonačelnika, dok bi u trci za premijera u prednosti bili neki drugi”.
Ipak, da bi Đilas bio izabran i za gradonačelnika, DS na izborima mora da obezbedi većinu u gradskoj skupštini. Jer, po sadašnjem Zakonu o glavnom gradu, gradonačelnika bira Skupština grada, iz reda odbornika, većinom glasova od ukupnog broja odbornika Skupštine grada. Iako je bilo predloga, pre svega iz Ujedinjenih regiona Srbije da se gradonačelnici ubuduće biraju neposredno, malo je verovatno da će se to dogoditi na predstojećim izborima, pošto za sada nema ozbiljnijih razgovora o promeni zakona, a lokalni izbori bi, ako bude prihvaćena ideja SPS-a mogli biti pdržani već do kraja ove godine.
objavljeno: 06.07.2011
Pogledaj vesti o: Izbori
