Izvor: Politika, 21.Maj.2014, 12:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta je motiv javnih saveta Tadića Nikoliću
Predsednik nije supermen, neko ko se mimo svojih ustavnih ovlašćenja bavi nadležnostima vlade, kaže Stanislava Pak Stanković, komentarišući predloge bivšeg predsednika Srbije
Ranije ugovorena poseta predsednika Srbije Tomislava Nikolića Francuskoj biće prilika i da se njegovom domaćinu francuskom predsedniku Fransoa Olandu uputi apel za pomoć Beogradu u borbi sa katastrofalnim posledicama poplava, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << a srpski predsednik će se preko francuskih medija obratiti i čitavom svetu. Već 26. i 27. maja Nikolić putuje u Njujork na sednicu Saveta bezbednosti, gde će takođe sa govornice ove svetske organizacije pozvati svet da pomogne Srbiji, kaže Stanislava Pak Stanković, savetnica za medije predsednika Nikolića, komentarišući apel bivšeg predsednika Borisa Tadića da svi oni „čija je uloga da predstavljaju Srbiju idu u druge zemlje i lično se angažuju u traženju pomoći”.
Obraćajući se, kako je u apelu naglasio, državnim predstavnicima, Tadić je „objasnio” da je u ovakvoj situaciji uloga premijera da ostane u zemlji i organizuje borbu protiv poplava, „ali uloga predsednika države i ministra spoljnih poslova je da traže pomoć za našu zemlju u svetu”. Zato Tadić „sugeriše” da predsednik Nikolić ne bi trebalo da otkazuje posete stranim zemljama, nego „da kao izabrani predstavnik građana Srbije poseti što veći broj zemalja i lično zatraži pomoć”.
Iz Nikolićevog kabineta, međutim, odgovaraju da se radi vrlo efikasno.
„Ako je predsedniku Tadiću malo to što je predsednik prikupio pomoć od četiristo hiljada evra, što su obavešteni predsednici brojnih država u regionu i u svetu, što je prikupljena pomoć u vidu opreme i tehnike za evakuaciju stanovništva... Predsednik nije supermen, neko ko se mimo svojih ustavnih ovlašćenja bavi nadležnostima vlade”, kaže Pak Stanković.
Ona napominje i da se predsednik ponaša tačno u skladu sa svojim ustavnim obavezama, a da je vlada ta koja operativno sprovodi sve što je potrebno u ovakvoj situaciji.
„Na šta bi to ličilo kad bi sad bila dva lanca komande – i predsednik i vlada. Ranije je bio slučaj da je premijer neko ko je samo fiktivno vodio vladu, a u stvari sve konce je držao predsednik. Ovde je situacija onakva kakva po Ustavu treba i da bude”, objašnjava Nikolićeva savetnica i dodaje da se mnogo toga odvija i daleko od očiju javnosti poput sastanka Nikolića sa saradnikom šeika Muhameda bin el Zajeda koji će pomoći Srbiji sa deset miliona dolara.
„To što nema manifestacije iz sata u sat, ne znači da predsednik nije aktivan 24 sata. Najbitnije je da se na kraju vide rezultati”, kaže Pak Stanković.
Naš sagovornik koji je u diplomatiji trideset godina kaže da je ovakva vrsta javnih „saveta” bivšeg predsednika aktuelnom potpuno neuobičajena i da jedini motiv može biti jeftina reklama.
„Ko je ikada čuo da Džordž Buš stariji kaže Bilu Klintonu šta treba da radi ili da Džordž Buš mlađi preko medija govori Baraku Obami kako treba da se ponaša u nekoj situaciji. Znam za situacije da se dešavalo da aktuelni predsednik uputi bivšeg u neku misiju, ali ne znam za slučaj da bivši upućuje aktuelnog”, objašnjava naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, ako je neko vođen dobrom namerom onda bi se njegova kredibilnost ogledala u tome što bi na neformalan način dao savet ako mu se rodi neka dobra ideja. Da bi bio kredibilan, za tvoj savet, kako ističe, ne smeju da znaju mediji.
„Ako, pak, to radiš preko medija onda je dobronamernost poslednje na šta misliš”, kategoričan je naš sagovornik.
„Saveti” i packe koje ponekad bivši predsednici umeju da šalju svojim naslednicima nisu dobro prihvaćeni ni u drugim zemljama. Kada je nedavno Nikola Sarkozi kritikovao politiku svog naslednika Fransoa Olanda prema Siriji doživeo je ne samo oštar odgovor iz vlade nego i kritike u medijima, dok su ankete pokazale da čak 63 odsto Francuza nikako ne bi želelo da se Sarkozi vrati na vlast iako je svojevremeno bio mnogo popularniji nego aktuelni francuski predsednik.
U Americi se bivši predsednici takvih vrsta saveta i eksponiranja strogo klone. Tamo važi izreka da za bivše predsednike na javnom mestu važi isto pravilo kao za decu: treba da ih vidimo, ali da ih ne čujemo. Tako se Džordž Buš prošle sedmice nije pojavio na otvaranju muzeja žrtvama 11. septembra iako je celu naciju pridobio odlučnim držanjem posle terorističkog napada 2001. godine. Muzej je otvorio Barak Obama, a Bušov izgovor bio je da ima „ranije dogovorene obaveze“.
Predrag Simić, bivši ambasador Srbije u Francuskoj, smatra da je pre obaveza MSP-a nego predsednika da se angažuje po svetu tražeći pomoć.
„Nisam siguran da predsednik treba da ide okolo i traži pomoć.
On bi, možda, trebalo da se obrati međunarodnoj javnosti pismom ili govorom iz neke međunarodne organizacije kako bi upoznao svet sa razmerama katastrofe u Srbiji, procentom nacionalnog dohotka koji će biti izgubljen”, objašnjava Simić i dodaje da je prema našem Ustavu uloga predsednika više simbolička nego stvarna i da je vlada ta koja ima najznačajniju ulogu.
J. Cerovina
objavljeno: 21.05.2014.
Pogledaj vesti o: Tomislav Nikolić, Maja Nikolić, Nju Jork
