Izvor: Medijski istraživački centar, 21.Maj.2012, 10:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbija izabrala novog predsednika

Srbija je dobila novog predsednika – Tomislava Nikolića.
Izbori su obeleženi najnižom izlaznošću u proteklih osam godina. Ovaj rezultat prema prvim reakcijama ne bi trebalo da utiče na preliminarni dogovor Demokratske stranke i Socijalističke partije Srbije da zajedno formiraju vladu. Međutim, konačna odluka o tome tek će biti doneta. >> Pročitaj celu vest na sajtu Medijski istraživački centar <<
Tadić je na ovim izborima kažnjen zbog loše ekonomske situacije, visoke nezaposlenosti, raširene korupcije i nedovoljnih reformi. Deo nekadašnjih glasača DS-a, ali i Liberalno demokratske partije, zalagao se u prvom krugu izbora da se na izbore izađe, ali ne glasa, kako bi se poslala politička poruka o nezadovoljstvu ponuđenim opcijama i protestu zbog nedovoljnog napretka.
 Sa druge strane, sa stanovišta evropskih integracija, Tadić se smatra pouzdanijim, budući da dojučerašnji pripadnik ulltranacionalističke Srpske radikalne stranke Nikolić tek treba da dokaže svoju proevropsku orijentaciju, koju je zauzeo 2008, nakon istupanja iz SRS i osnivanja SNS. Nikolić je u svom 'pobedničkom' govoru ponovio da Srbija neće skrenuti sa evropskog puta.
Kuriozitet po pitanju odnosa EU prema ovim izborima bila je čestitka EU Tomislavu Nikoliću koja je, prema pisanju medija, objavljena više od tri sata pre zatvaranja birališta, a nakon toga povučena uz izvinjenje.
Kada je reč o formiranju nove vlade, od parlamentanrih izbora 6. maja procenjuje se da će Socijalistička partija Srbije biti 'jezičak' na vagi. Prema prvoj reakciji lidera SPS Ivice Dačića, dogovor te stranke sa DS neće biti promenjen rezultatima predsedničkih izbora. Tu se, međutim, postavlja više pitanja – da li se zahtevi koalicionih partnera mogu povećati zbog lošije pozicije DS, da li će to produžiti pregovore o vladi u trenutku kada su neophodni brzi koraci da bi se poboljšala ekonomska situacija i da li je moguće da se od te koalicije odustane zbog ovog donekle neočekivanog rezultata SNS.
U javnosti se dosta raspravlja i o tome da li bi kohabitacija, odnosno različite opcije u predsedništvu i vladi Srbije, bile dobre za Srbije. Argumenti za kohabitaciju su međusobna kontrola vlasti i razdvajanje stranačkog liderstva i funkcije predsednika Srbije.
Čak je i deo intelektualaca, poput Vesne Pešić u javnosti iz tih razloga pozvala da se glasa za Nikolića, čiji je žestoki protivnik. Prema njenim rečima, to bi moglo da dovede do promena i unutar DS. Sa druge strane, međutim, postoji bojazan da ta kohabitacija neće moći da funkcionise efikasno, budući da dve strane imaju sredstva da se međusobno blokiraju.
Narednu vladu svakako očekuju nepopularne mere da bi se obezbedio novac u budžetu i podstakla ekonomija.
Ko je Tomislav Nikolić?
Nikolić je u politiku ušao angažmanom u Narodnoj radikalnoj stranci u Kragujevcu, koja se naknadno ujedinila sa mesnim odborom Srpskog četničkog pokreta Vojislava Šešelja, čime je u februaru 1991. stvorena Srpska radikalna stranka. Nikolić je dugo bio potpredsednik SRS, ultranacionalističke i antievropske stranke, koja je u jednom periodu delila vlast sa SPS tokom 90-ih godina.
Kada su 24. marta 1998. radikali prvi put ušli u republičku vladu izabran je za potpredsednika. Ulaskom radikala u rekonstruisanu saveznu vladu u avgustu 1999. ponovo je izabran za potpredsednika i na toj funkciji je ostao do pada bivšeg režima 2000. U maju 2007. pet dana je bio predsednik Skupštine Srbije, ostavku je podneo na tu dužnost jer je većina zatražila njegovu smenu.
Nikolić je i nakon 2000. ostao funkcioner SRS i vodio je stranku od 2003, od kada je njen lider Vojislav Šešelj u Hagu gde mu se sudi za ratne zločine.
Antievropsku orijentaciju napustio je krajem 2008. godine, nakon što je sa delom članova SRS, uključujući Aleksandra Vučića, otišao iz SRS formirao Srpsku naprednu stranku. Od tada se, sa više ili manje žara, zalaže za EU, insistirajući i na zaštiti Srba na Kosovu.
Bio je kandidat SRS na izborima za predsednika SRJ 24. septembra 2000. kada je osvojio treće mesto sa 280.013 (5,88%) glasova birača. Tri puta je bio kandidat za predsednika Srbije, prvi put 2003. na neuspelim predsedničkim izborima osvojio je najviše glasova birača, drugi put 2004. u drugom krugu izgubio je od kandidata DS Borisa Tadića. I na trećim izborima u februaru 2008. u drugom krugu je izgubio od Borisa Tadića koji je postao predsednik Srbije.
Euractiv.rs 
mic.org.rs
Pogledaj vesti o: Tomislav Nikolić

Nastavak na Medijski istraživački centar...