Izvor: Politika, 07.Avg.2015, 15:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predsednik Srbije poslao poslanike na „popravni”
Predsednik u obrazloženju kaže da zakon nije u skladu sa Ustavom, koji predviđa da „svi imaju jednak položaj na tržištu”
Zakon o posebnim uslovima prodaje određenih nepokretnosti u svojini Srbije protivustavan je, ocenio je Tomislav Nikolić, predsednik države, i vratio ga Skupštini Srbije na ponovno izjašnjavanje. Poslanici će odlučiti o ponovnom glasanju na prvoj narednoj sednici, rekla >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je za „Politiku” Maja Gojković, predsednica parlamenta, ali nije mogla da precizira kada će to biti.
Ona podseća da je parlament u vanrednom zasedanju, te da sednica može biti zakazana samo na zahtev vlade ili trećine poslanika.
Sporni zakon skupština je usvojila prošlog petka, a predsednik Nikolić vratio ga je na ponovno odlučivanje četiri dana kasnije, u utorak u 14.40. Ovo je prvi zakon koji je Nikolić za tri godine, otkako je postao predsednik, vratio parlamentu.
Predsednik u obrazloženju kaže da zakon nije u skladu sa Ustavom, koji u članu 84, stavu 1, predviđa da „svi imaju jednak položaj na tržištu”. U dopisu parlamentu, Nikolić je naveo: „Zakon o posebnim uslovima prodaje određenih nepokretnosti u svojini Republike Srbije ne uređuje na odgovarajući način prodaju određenih nepokretnosti zato što je u javnosti pre više od godinu dana bilo poznato da je zakon u pripremi i da treba uzimati u zakup određenu državnu imovinu, onu koja je sada predmet prodaje. Podsećam da Zakon o javnoj svojini u članu 4, stavu 2, ograničava da ’odredbe posebnih zakona kojima se uređuje režim stvari u javnoj svojini ne mogu biti u suprotnosti sa ovim zakonom’. Odredbe zakona o javnoj svojini i sada ovlašćuju vladu da odluči o pribavljanju nepokretnosti i raspolaganju njima i uslovima za pribavljanje i otuđenje nepokretnosti. Predviđeno je javno nadmetanje, a u posebnim uslovima, koji moraju da budu obrazloženi Aktom o ovakvom raspolaganju, stvari se mogu pribaviti ili otuđiti i neposrednom pogodbom.”
Predsednica parlamenta Maja Gojković nije želela da bilo šta da komentariše, već ističe da će Narodna Skupština, kao i uvek do sada, postupiti u skladu sa Ustavom, zakonom i poslovnikom. Ona dodaje da je poslovnik vrlo jasan: „Ako Narodna skupština odluči da ponovo glasa o zakonu, koji je predsednik republike vratio na odlučivanje, zakon se izglasava većinom od ukupnog broja poslanika (126). Predsednik je dužan da proglasi ponovo izglasan zakon, a ukoliko ne donese ukaz o proglašenju u Ustavom predviđenom roku, ukaz donosi predsednik Narodne skupštine. Procedura je jasna i mi ćemo se držati nje.”
Spornim zakonom je predviđeno da pravo na kupovinu nepokretnosti (stanovi, kuće, poslovni prostori, garaže) imaju korisnici i zakupci koji su ugovore potpisali pre 1. januara ove godine. Rasprava o zakonu bila je obeležena žestokim polemikama, opozicija je tvrdila da je „zakon pisan za tajkune, koji će doći do stanova i vila na Dedinju i Vračaru po bagatelnim cenama”, a vlast odgovarala da to nije tačno.
Zoran Živković, lider Nove stranke, optužio je naprednjake da su njihovi „tajkuni drugu polovinu prošle godine proveli zakupljujući državne nekretnine da bi sada mogli da ih otkupe po ceni – važi, brate, dogovorićemo se”. Zoran Babić (SNS) odgovorio mu je podacima: „Direkcija za imovinu sačinila je do 2012. godine, dakle pre dolaska SNS-a na vlast, 614 ugovora i aneksa ugovora. Od 2012. pa do dana današnjeg sačinjeno je 78 ugovora. Ako ćemo da razgovaramo na taj način, onda će pravo preče kupovine imati 614 funkcionera bivšeg režima, ali da ne govorimo neozbiljno i paušalno.”
Slobodan Homen (SDS) rekao je da nije bitno kome se imovina prodaje, već zašto se prodaje ispod realne cene i zašto nema javnog nadmetanja. Homen je predložio da se utvrdi realna cena, ali ne prema proceni Poreske uprave, već da bude tržišna, a da zakupci imaju pravo preče kupovine. Ministar Dušan Vujović je rekao da nema ništa protiv toga i da „cilj onima koji su pripremali zakon nije da se to prodaje po fiksnoj ceni”. Vujović je podsetio i da treba imati u vidu da postoje poteškoće da se ti stanovi i nepokretnosti prodaju po „normalnoj ceni” zato što su u zapuštenom stanju: „Vama danas za promenu osnovnih instalacija, kupatila, kuhinje, parketa treba ulaganje od 15 do 30 odsto vrednosti tih stanova.” Aleksandar Senić (SDS) razumeo je, kako je rekao, ministrovu potrebu da retorikom sačuva svoju čast, podsetivši ga da to može da pretoči u amandman, i to i posredstvom vlade i Odbora za finansije. Veroljub Arsić (SNS), predsednik Odbora za finansije, ukazao je: „Rasprava u pojedinostima je u toku, a, po poslovniku, Odbor za finansije više ne može da podnese nijedan amandman. Možemo da se dogovaramo koliko hoćemo, ali amandmani više da se podnose ne mogu.”
U prilog javnom nadmetanju, Aleksandar Senić je naveo primer kako je „Skupština Beograda ponudila stan u Gospodar Jevremovoj ulici za 9.000 evra, a dobila je 39.000 evra”. Zoran Živković je kazao: „Ministar je procenio da će potencijalni prihod od prodaje biti 40 miliona evra. Jedan poslanik je rekao da se prodaje 700 objekata, što znači da će skoro 700 objekata, mahom na Dedinju i Vračaru, biti prodato po ceni od 600 evra za kvadrat.” Ministar je odgovorio da nije rekao da će „sve što zadovoljava kriterijume ovog zakona biti prodato” i zamolio Živkovića da ne vadi „cifre iz konteksta”: „Rekao sam da je moja procena da u najboljem slučaju prihod može biti 40 miliona evra.”
Zakon je usvojen tako kako ga je vlada predložila, predsednik države ga je vratio na ponovno glasanje, a poslanici će se o njemu izjašnjavati krajem avgusta ili početkom septembra.
Mirjana Čekerevac
------------------------------------------------------------
Zakon otvara prostor za korupciju
Unapred određujući moguće kupce i cenu država isključuje nadmetanje i konkurenciju
Agencija za borbu protiv korupcije juče se oglasila navodeći da Zakon o posebnim uslovima prodaje određenih nepokretnosti u državnoj svojini otvara prostor za korupciju. Tačnije, „zakonske odredbe kojima se uređuje pravo na kupovinu i određivanje cene sadrže rizike korupcije”. Zbog toga je juče Agencija pozvala narodne poslanike da prilikom ponovnog odlučivanja o ovom zakonu razmotre iznete sugestije i preporuke.
Zašto se Agencija za borbu protiv korupcije nije ranije oglasila s istim navodima nego tek juče? U Agenciji odgovaraju da je ovaj zakon, kao i mnogi drugi, usvojen bez javne rasprave i po skraćenom postupku, tako da nisu imali ni vremena ni kapaciteta da se njime ranije pozabave. To su učinili naknadno na traženje nevladine organizacije CATOR.
U mišljenju koje je juče objavljeno na njihovom sajtu Agencija navodi da zakon, za razliku od drugih važećih propisa koji se odnose na otuđenje nepokretnosti u javnoj svojini, u potpunosti isključuje nadmetanje i konkurenciju, unapred određujući moguće kupce i cenu.
Takođe, navode da su u suprotnosti osnovni cilj zakona, a to je da budžet prihoduje od prodaje tih nepokretnosti, s odredbama po kojima kupci mogu biti isključivo pravna i fizička lica koja koriste predmet prodaje na osnovu ugovora o zakupu, koji je zaključen pre 1. januara 2015. i koja su izmirila u celosti obavezu plaćanja zakupnine na dan podnošenja zahteva za kupovinu. Dodatno, prodajna cena je tržišna koju treba da odredi poreski organ za razliku od drugih propisa koji regulišu prodaju državne imovine, a koji omogućavaju konkurenciju radi postizanja veće cene.
Sem toga, ovim zakonom predviđeno je pravo na značajno umanjenje cene po kvadratnom metru, kao izuzetak od pravila po kome se ta cena određuje u skladu s tržišnom vrednošću. Predviđeno je da cena može biti umanjena ukoliko je tržišna vrednost predmeta prodaje rezultat investicija zakupca učinjenih u prethodnih deset godina, s tim što iznos umanjenja ne može preći 25 odsto od utvrđene tržišne vrednosti. Na taj način ostavljen je prostor da propisani izuzetak zapravo postane pravilo, to jest da se bez prethodno precizno određenih kriterijuma u pojedinačnim slučajevima cena po kvadratnom metru umanjuje do četvrtine utvrđene tržišne vrednosti. Polazeći od toga, može se očekivati da će u skladu s predloženim rešenjem podnosioci zahteva samo u izuzetnim slučajevima platiti tržišnu vrednost utvrđenu od poreskog ili drugog nadležnog organa, što ponovo stvara sumnju da se zakonom promovišu pojedinačni ili grupni interesi koji su suprotni javnom interesu.
Za razliku od Agencije za borbu protiv korupcije, Ministarstvo finansija, kao predlagač ovog zakona, nije su juče oglasilo. A na naša pitanja izbegli su odgovore i Direkcija za imovinu i DIPOS, preduzeće koje upravlja brojnim vilama, stanovima i poslovnim prostorom, a koji bi mogli da budu ponuđeni na prodaju.
J. Rabrenović
Pogledaj vesti o: Maja Nikolić
