Izvor: Danas, 22.Jan.2016, 12:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nikolić ponovo sa Putinom u martu
Beograd -
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić ponovo će boraviti u poseti Ruskoj Federaciji. Kako je saopšteno iz njegove pres-službe, Nikolić će, kako se navodi u saopštenju, boraviti u radnoj poseti Rusiji 9. i 10. marta tokom koje će se susresti sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom i patrijarhom moskovskim sve Rusije Kirilom.
Saopštenje je izdato povodom jučerašnjeg sastanka >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << sa predsednikom Međunarodnog društvenog fonda jedinstva pravoslavnih naroda Valerijem Aleksejevim. Sastanak je upriličen povodom nagrade tog fonda za 2015. godinu, čiji je dobitnik predsednik Srbije i koja će Tomislavu Nikoliću biti uručena na svečanoj ceremoniji u Moskvi 9. marta.
Valerij Aleksejev je čestitao Nikoliću na nagradi, istakavši njegov ogroman doprinos unapređenju odnosa Srbije i Rusije, saradnji pravoslavnih naroda i promociji hrišćanskih vrednosti. "Predsedniku Vladimiru Putinu je veliko zadovoljstvo što dolazite u Moskvu da primite nagradu i što će razgovarati sa Vama", naglasio je Aleksejev, navodi se u saopštenju.
On se saglasio sa Nikolićem da su izazovi pred pravoslavljem veliki i da Međunarodni društveni fond jedinstva pravoslavnih naroda ima brojne aktivnosti da kroz dijalog pomogne da se problemi i teškoće prevaziđu. Priznanje koje dodeljuje Fond jedinstva pravoslavnih naroda, pod pokroviteljstvom patrijarha moskovskog i cele Rusije Kirila, biće dodeljeno i bugarskom patrijarhu Neofitu, kao i predsedniku Državne dume Ruske Federacije Sergeju Nariškinu.
Velika je čast biti dobitnik tako značajnog priznanja, istakao je Nikolić, navodi njegova pres-služba, i dodao da je to priznanje za Srbiju i za njega lično. Istorija srpsko - ruskih odnosa je istorija prijateljstva i ljubavi dva naroda, naglasio je Nikolić. On je ocenio su ti odnosi na političkom nivou u pojedinim trenucima prekidani, ali da ostaje nepomućena činjenica da je Srbija u borbi za slobodu imala ogromnu pomoć Rusije.
"Mi ćemo uvek biti zahvalni Rusiji na nesebičnoj i bratskoj pomoći u teškim trenucima naše istorije", naglasio je Nikolić. On je, komentarišući aktuelnu političku situaciju, rekao da su "pravoslavni narodi i hrišćanstvo uopšte pred velikim iskušenjima i veoma je važno održavati kontinuiranu komunikaciju i saradnju".
Nikolić je konstatovao i da migrantska kriza može da oteža ionako delikatne odnose u regionu.
Od dolaska predsednika Putina na vojnu paradu u Beograd 17. oktobra 2014. ovo će biti četvrti susret zvaničnika dve zemlje na najvišem nivou, ne računajući nedavnu posetu ruskog vicepremijera Dimitrija Rogozina Srbiji, kao i kontakte na ministarskom nivou i na međunarodnim skupovima.
Predsednik Nikolić bio je u Moskvi na vojnoj paradi 9. maja 2015, a krajem oktobra 2015. premijer Aleksandar Vučić predvodio je delegaciju Vlade Srbije koja je učestvovala na poslovnom forumu u Moskvi. Tom prilikom potpisano je više međudržavnih sporazuma, i održani su razgovori na najvišem nivou u kome je učestvovao i ruski premijer Dmitrij Medvedev.
Posredovanje
Interesantno je da su juče beogradski mediji preneli izjavu ambasadora Srbije u Turskoj Danila Vučetića jednom turskom listu da je turski premijer Ahmet Davutoglu zatražio posredovanje Srbije u rešavanju spora Ankare sa Moskvom, nakon što je Turska oborila ruski vojni avion na granici sa Sirijom. Podsetimo, Davutoglu je u decembru bio u poseti Beogradu, i tom prilikom je nakon susreta sa predsednikom Srbije, saopšteno da je tražio od Tomislava Nikolića da posreduje kod Putina. "Ostaje da se vidi tačan i specifičan obim onog što Srbija može da učini, ali ono što je ovde najvažnije su dobra volja i konstruktivnost koju mi reprezentujemo", rekao je Vučetić.
Na proleće i o vojnotehničkoj saradnji
Prilikom nedavne posete Dmitrija Rogozina, ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić najavio je da će srpsko ruska vojnotehnička komisija biti konstituisana do kraja februara i početi sa radom u martu ili aprilu. Prema podacima izvora ruskog lista Komersant, Beograd se obratio Moskvi povodom ruskog PVO sistema pošto je Hrvatska saopštila da namerava da od SAD nabavi operativno-taktičke rakete MGM-140 ATACMS, koje mogu da obaraju ciljeve na rastojanju od 300 kilometara.
"Srpska vojska smatra da će pojavljivanje ovakvog oružja na Balkanu promeniti ravnotežu snaga u regionu. Ali, pomoć od onih koji ih tako aktivno zovu u NATO nisu dočekali. I bili su prinuđeni da se obrate nama", naveo je izvor lista.
Srpski zahtev već je upućen u Rusiju. Specijalna komisija za vojnotehničku saradnju dveju zemalja razmotriće ga do kraja januara, o čemu je nedavno govorio i ruski vicepremijer Dmitrij Rogozin. "Mi ćemo ovaj spisak proučiti s najvećom pažnjom, razmotrićemo ga i u skladu s mogućnostima ispuniti", obećao je Rogozin. Prema podacima Komersanta, srpsku vojsku interesuju pre svega sistemi PVO srednjeg ("buk" i "tor") i malog ("pancir-S1") dometa. Što se tiče pitanja o isporuci kompleksa zemlja-vazduh S-300, tokom susreta u Beogradu ono nije potegnuto, pošto srpski vojni budžet ne dopušta takvu vrstu kupovine. Pored toga, prema informacijama lista, Ministarstvo odbrane Srbije namerava da popuni svoj avio-park s nekoliko lovaca tipa MiG-29.
Izvori lista tvrde da ako Moskva i Beograd usaglase količinu neophodnih sistema PVO i aviona, oni će biti isporučivani iz postojećih resursa Ministarstva odbrane Rusije, uz naknadnu modernizaciju. Ta varijanta će za Srbiju biti i brža i jeftinija, piše list i navodi da će to omogućiti očuvanje balansa snaga u balkanskom regionu, piše Komersant. Pojedini ruski portali objavili su, pozivajući se na anonimne izvore, i da je razgovarano o tome da Srbija dobije oružje besplatno, uz garancije da njeni arsenali neće biti upotrebljeni na strani NATO, odnosno o formi nekog pristupanja Organizaciji za kolektivnu bezbednost, naslednici Varšavskog pakta koji predvodi Rusija.
