Izvor: Studio B, 10.Apr.2013, 17:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nikolić: Haški sud kao inkvizicija

Haški tribunal nije ispunio osnovni proklamovani cilj, pomirenje u regionu, i zato ne može biti ni budućnost međunarodne pravde, već samo njena ružna prošlost, izjavio je u Ujedinjenim nacijama (UN) predsednik Srbije Tomislav Nikolić.

Nikolić je ocenio da haški procesi mogu da se stave u istu ravan sa procesima koje je vodila Inkvizicija. On je, u tematskoj debati Generalne skupštine UN o ulozi >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << međunarodnih krivičnih sudova u procesu pomirenja, podsetio da je Srbija među prvima podržala osnivanje Tribunala, ali da danas oseća da mu je neopravdano dala legitimitet.

Osećanje nezadovoljenja pravde prisutno je kod srpskog naroda, ukazao je Nikolić, koji smatra da su haške presude uticale na ponovno otvaranje rana nezadovoljene pravde još iz Drugog svetskog rata, kada je, kako je konstatovao, "u hrvatskom Aušvicu, zloglasnom logoru Jasenovac, ubijeno 700 hiljada Srba i mnogo manje Jevreja, Roma i drugih".

Napominjući da je tužilačka strana, od samog početka haških procesa, bila favorizovana na štetu odbrane, Nikolić je ukazao i na primere, kao u slučaju Vojislava Šešelja, da se okrivljeni godinama drži u pritvoru, a da se ne otpočinje sa suđenjem.

On je ocenio i da su branioci pod finansijskom kontrolom Tribunala, čije su, pak, finansiranje, funkcionisanje i sam opstanak direktno zavisili od interesa "zaiteresovanih država".

Prema aktu o osnivanju Tribunala, njegova nadležnost je ograničena samo za događaje posle 31. decembra 1991. godine, rekao je Nikolić i primetio da se na taj način isključuje pitanje zločina protiv mira.

Međutim, u zločin protiv mira prema bivšoj SFR Jugoslaviji nesumnjivo su upletene i velike sile, pa bi suđenje koje bi obuhvatilo i zločin protiv mira razotkrilo nesumnjivo učešće sila koje su i najviše zaslužne za formiranje Tribunala, ocenio je Nikolić.

On smatra i da je nepristrasnost svakog sudije ponaosob u Haškom sudu bila ugrožena sistematskim stvaranjem atmosfere linča u "odnosu na sve što je srpsko", budući da su moćna sredstva informisanja na Zapadu stvorila sliku o apriornoj krivici Srba.

Ukazujući i na eklatantne primere nezakonitog i preventivnog hapšenja, Nikolić je konstatovao da je nehuman tretman nastavljan i za vreme suđenja, dok su pretresi i izvođenje dokaza održavani beskrajno dugo i na njih dovođeni pritvorenici ozbiljno narušenog zdravlja.

To je u svim slučajevima rezultiralo smanjenim procesnim kapacitetom za odbranu, ocenio je Nikolić, a u nekoliko slučajeva imalo je smrtni ishod optuženog lica.

U više slučajeva pribavljeni su dokazi bez prethodne saglasnosti suda ili drugog organa, precizirao je Nikolić, uz konstataciju da "za Srbe ne važe pravila civilizovanog

sveta i sud ne odbacuje dokaze koji su nezakonito pribavljeni".

Sigurno najveća protivrečnost u pogledu izvođenja dokaza tiče se svedoka, rekao je Nikolić i podsetio da se svi dokazi protiv Srba zasnivaju na svedocima.

U Hagu su više od 20 puta menjana pravila postupka u toku samog postupka, rekao je Nikolić , prigovarajući i što se kazne mogu određivati na osnovu "podzakonskih" akata, koji nemaju nikakvo pravno utemeljenje, i to retroaktivno.

Pojam "Zajednički zločinački poduhvat" Haški tribunal je uveo tek šest godina posle otpočinjanja sa radom, kada je uvideo da tužilac nije u stanju da dokaže odgovornost najviših funkcionera koji su se borili protiv secesije i koji su stali u odbranu naroda, naglasio je Nikolić.

Ta konstrukcija "Zajednički zločinački poduhvat" je u Tribunal uvedena iz angloameričkog trgovinskog prava, rekao je Nikolić, i nema nikakvog pravnog utemeljenja u krivičnim stvarima.

Tribunal je uveo i komandnu odgovornost, kao vrstu objektivne krivične odgovornosti, dodao je Nikolić, po kojoj bi se mogao osuditi svaki visoki političar ili vojni starešina.

Statut Tribunala govori o individualnoj odgovornosti, a zajednički zločinački poduhvat i komandna odgovornost prirodno upućuju na kolektivnu odgovornost, ukazao je Nikolić.

Cilj je očigledan, smatra Nikolić, da se okrivi država, odnosno državni entitet, i to, u slučaju haških procesa, samo Srbija i Republika Srpska.

Kao da ima više verzija pravde, precizirao je Nikolić, u srpskom jeziku postoji i izraz "haška pravda", kao objašnjenje za nepravednu pravosudnu odluku zasnovanu na neistinama i donetu pod političkim pritiskom.

Kritički stav koji postoji prema Haškom tribunalu u Srbiji nije politički motivisan. U Srbiji se rad Tribunala ocenjuje kao pristrasan, rekao je Nikolić.

Republika Srbija i njeno rukovodstvo verovali su i veruju da zločinci treba da budu kažnjeni. Samo zbog toga, ilustrovao je Nikolić, Srbija je izručila Haškom sudu 46 okrivljenih, među kojima i dvojicu bivših predsednika, članove vlade, trojicu načelnika Generalštaba svoje vojske i više policijskih i vojnih generala.

Srbija se, kao skoro nijedna zemlja na svetu, gotovo odrekla svog suvereniteta, dodao je Nikolić, i više od 750 svedoka oslobodila obaveze čuvanja državnih tajni, kako bi im omogućila da daju svoje iskaze u Sudu.

Uprkos tome, Nikolić smatra da haški procesi, sa stanovišta nauke i etike, mogu da se stave u istu ravan sa procesima koje je vodila Inkvizicija, kao i sa pariskim i moskovskim procesima.

Postupci protiv Srba su motivisani kažnjavanjem i odmazdom, a odmazda, naročito u savremenom pravu, nikada ne može da bude opravdana kao pravedna. Haški postupci su bez pravde i pravednosti, a bez njih nema dostojnog razloga postojanja čoveka, objasnio je Nikolić.

Ne može se biti pravedan prema nekima, a prema drugima ne, rekao je Nikolić i upitao kako objasniti da skoro niko, osim u jednom slučaju u Bosni i u jednom slučaju na Kosovu, nije bio pravnosnažno osuđen za zločine nad Srbima.

To ni na koji način neće doprineti da se dođe do istine i da bude uspostavljeno istinsko pomirenje na prostorima bivše SFRJ, napomenuo je Nikolić.

Prema njegovoj oceni, kod Hrvata i Bošnjaka ovakve presude Haškog tribunala podstiču egzaltiranost i trijumfalizam, dok kod Srba one izazivaju frustriranost i depresivnost.

Ukupna visina kazni do sada izrečenih Srbima je oko 1.150 godina, dok su predstavnici drugih naroda za zločine nad Srbima osuđeni na ukupno 55 godina, precizirao je Nikolić.

"Haška suđenja", čini se, uglavnom neće uspeti da dosegnu pravu i potpunu istinu, pa će i pomirenje biti nametnuto i neiskreno, predvideo je Nikolić.

On smatra da se, ipak, ne može se osporavati da je želja za postizanjem istine i pomirenja, kao i želja za spostavljanjem individualne krivične odgovornosti za ratne zločine, nešto što je u principu pozitivno.

Skoro sve presude Haškog suda pokazuju, međutim, da javno postavljeni zadaci nisu ispunjeni, a nepokretanje postupaka protiv nekih lica dokazuje da se, možda, nije ni želelo ostvarenje misije zbog koje je Tribunal, navodno, stvoren, ocenio je Nikolić.

Srbija ne želi da ospori da su u nekim predometima u Sudu utvrđene nepobitne činjenice, rekao je Nikolić, i da su odgovorni za teška kršenja međunarodnog prava zasluženo kažnjeni.

Stanovništvo u državama nastalim od bivše Jugoslavije, a tako i u Srbiji, trebalo bi da se odnosi prema žrtvama sa pijetetom i poštovanjem, dodao je Nikolić i naglasio da Srbija ne negira krivicu da su u ratnom vihoru Srbi činili zločine.

Srbija osuđuje zločine svojih sunarodnika, ali to treba da učine i države u ime kojih su takođe činjeni užasni zločini prema srpskom narodu, poručio je Nikolić.

Doprinos Haga u nekim slučajevima je uočljiv, međutim ozbiljnu i tešku senku na rad čitavog Suda, prema rečima Nikolića, baca činjenica da su politički lideri samo jedne strane, srpske, u Hag došli kao okrivljeni, a iz njega otišli kao krivi.

Ta senka se, kako smatra Nikolić, "posebno nadvila nad reputacijom Haškog suda posle oslobađanja od krivice hrvatskih generala Ante Gotovine i Mladena Markača, komandanta tzv. Oslobodilačke vojske Kosova Ramuša Haradinaja i bošnjačkog vojnog vođe u Istočnoj Bosni Nasera Orića".

"Nijedan politički prvak hrvatske, bošnjačke ili albanske nacionalnosti, niti ijedan viši oficir Hrvatske vojske, nekadašnje Armije Bosne i Hercegovine ili tzv. Oslobodilačke vojske Kosova nije bio optužen, odnosno osuđen za zločine nad Srbima", precizirao je Nikolić.

Srbija je svoju saradnju sa Haškim sudom okončala, naglasio je Nikolić i rekao da je, posle oslobađajućih presuda Gotovini, Markaču, Oriću i Haradinaju, ogorčenje čitave

srpske javnosti i njenih građana dovelo do odluke srpske vlade da sa Tribunalom sarađuje samo na tehničkom nivou.

Kao predsednik Srbije, dužan sam da branim svoj narod. S druge strane, ne želim, niti sam u obavezi da štitim one njegove pripadnike koji su u ratovima u Hrvatskoj, BiH ili u Srbiji prekršili zakone, naglasio je Nikolić.

Kao predsednik Srbije, naglasio je Nikolić, nemam, međutim, ni pravo da ne ukažem da su nekadašnji lideri Hrvata, Bošnjaka i kosovskih Albanaca, takođe, odgovorni za stradanje Srba.

Hiljade ubijenih, raseljenih i poniženih traže pravdu i istinu koju Haški sud nije želeo da pokaže svetu, ocenio je Nikolić.

Pomirenja bez povratka onih koji žele da se vrate u svoje domove, od kojih je veliki broj, nažalost, srušen, ne može biti, rekao je Nikolić i upozorio da nekažnjavanje i, još opasnije, glorifikovanje zločinaca, ne doprinosi pomirenju.

"Neko pokušava da utemelji konstataciju da je srpska strana bestijalno, orgijastički ubijala i sprovodila genocid, dok je druga sedela skrštenih ruku i bavila se svakodnevnim poslovima i humanitarnim radom", napomenuo je Nikolić i

predočio da u tom ratu "koji nas je sve uništio" nisu jedni samo ginuli, a drugi samo ubijali.

"Možda je sve bilo uvertira za otimanje Kosova i Metohije od Srbije koje je sada na delu, i u koje je umešana organizacija najmodernijih i trebalo bi da bude, najpravednijih zemalja. Da, ali i najmoćnijih, iz čijih redova je pravda pobegla", smatra Nikolić.

Ako u nepristrasnosti nije uspeo Haški sud, uspeo je, donekle, Savet Evrope, istakao je Nikolić, pozivajući se na izveštaj Dika Martija o kidnapovanju i ubijanju Srba kojima

su organi vađeni i prodavani.

"Apelujem na vas, dragi prijatelji, da podržite Srbiju u naporima da se o tom i drugim zločinima sazna istina, a da krivcima bude izrečena pravedna kazna", poručio je Nikolić, uz konstataciju da za pomirenje nikada nije kasno.

Srbija i ja spremni smo da ne čekamo da bismo se pomirili sa komšijama sa kojima smo nekada živeli u istoj državi ili sa kojima, "mislim na Kosovo i Metohiju, i danas živimo u jednoj zemlji", rekao je Nikolić.

On je duboko uveren da je Haški Tribunal odmogao kada je taj proces u pitanju i da ga je, verovatno, nepotrebno odložio na naredna pokolenja. Svakako ga je, u velikoj meri, usporio i otežao. Ako je jedna strana nezadovoljna radom Haškog tribunala, upozorio je Nikolić, do stvarne istine i pomirenja neće doći.

Da li je Tribunal, izazivajući kod jednog naroda osećaj da mu je počinjena nepravda, a kod drugog trijumfalizam, doveo do pomirenja i otklonio bojazan da bi se građanski rat iz devedesetih mogao ponoviti, upitao je Nikolić i naglasio da prikrivanje istorijske istine ne daje dobre plodove.

Niko ne pominje da je na današnji dan, 10. aprila 1941, formirana prohitlerovska nacistička "Nezavisna Država Hrvatska", podsetio je Nikolić i precizirao da su, "u vihoru Drugog svetskog rata, hrvatski fašisti, uz pomoć Trećeg Rajha, stvorili zločinački poredak koji je, za četiri godine, ubio više od milion Srba, Jevreja i Roma".

Ta istina skrivana je zarad lažnog bratstva i jedinstva jugoslovenskih naroda, smatra Nikolić, a istorija se, posle 50 godina, u jugoslovenskim ratovima ponovila.

Međunarodni sudovi, stoga, treba da utvrde istinu. Bez istine nema ni pomirenja, rekao je Nikolić i naglasio da Srbija prati i podržava rad ukupnog međunarodnog

pravosuđa.

Spremna je da sasluša i kritičke argumente koje iznose naši prijatelji iz drugih delova sveta. Zapravo, iz Afrike, sa čijim državama Srbiju vezuje višedecenijsko prijateljstvo,

zasnovano na saradnji, razumevanju i međusobnom uvažavanju, istakao je Nikolić.

Izgleda da je međunarodna pravda odlučila da previdi zločine na drugim kontinentima, rekao je Nikolić, i da kažnjava samo neke, što se svrstava u "diskriminaciju kojoj smo tako često bili izloženi".

Nadamo se da zločina više neće biti, ali očekujemo da se nastave istrage i za nedela do sada počinjena van Afrike ili Balkana, protiv svih počinilaca, bez obzira na njihovo

državljanstvo, boju kože, imovno stanje ili politički položaj, naglasio je Nikolić.

Selektivna pravda, kako je rekao, koja važi samo za neke, pa bili oni sa prostora bivše Jugoslavije ili iz Afrike, koja neke zaobilazi, ne doprinosi miru i stabilnosti.

Srbija je svoju opredeljenost za poštovanje međunarodnog prava potvrdila i potpisivanjem Rimskog statuta Međunarodnog krivičnog suda, još 2000.godine, podsetio je Nikolić.

Međunarodni krivični sud, čiji rad Srbija snažno podržava i u čiju misiju veruje, prema rečima Nikolića, treba da ima na umu potrebe raznih delova sveta, ali i činjenicu da

zločinaca ima i među "prosvećenim" narodima.

Nikolić je apelovao na Haški sud i na generalnog sekretara UN, da iznađu formalni način i dozvole osuđenim Srbima da na odsluženje kazne budu poslati u Srbiju.

"U Haškom tribunalu nismo našli punu pravdu za zlostavljane, proterane, ubijene srpske žrtve. A one postoje, kao što postoje i njihove porodice bez utehe i pravde, kao što postoje oni koji su počinili zločine nad Srbima", rekao je Nikolić.

Haški tribunal nije ispunio osnovni proklamovani cilj, pomirenje u regionu, i zato ne može biti ni budućnost međunarodne pravde, već samo njena ružna prošlost, smatra Nikolić.

Prema njegovoj oceni, korist od Haškog tribunala postoji samo utoliko što je "sada potpuno jasno da je način njegovog osnivanja, njegov celokupni rad pokazao da se tako više nikada ne sme raditi".

Međunarodna pravda je danas preko potrebna, ali legalna i legitimna. Međunarodnu pravdu može da sprovede isključivo stalni Međunarodni sud pravde, naglasio je Nikolić.

Srbiji se danas spočitava da je isuviše posvećena istoriji i da preterano inklinira patriotizmu. Mi ne osećamo potrebu da se pravdamo zato što imamo istoriju. Da se pravdamo zato što smo tokom istorije bili na strani istine, na strani saveznika, braneći domovinu, rekao je Nikolić.

"Mi nemamo čega da se stidimo, već imamo na šta da budemo ponosni. Da, bili smo izvrgnuti ruglu, podsmehu, uvredama...", rekao je Nikolić i objasnio da se "mi takvoj nepravednoj slici suprotstavljamo kako najbolje znamo i umemo".

"Naša snaga je u istini za koju se borimo i od te borbe ne želimo da odustanemo. Pravda je možda slepa, spora i možda su njeni tasovi čas gore, čas dole, ali naša je dužnost da na tas istine neprekidno dodajemo činjenice i dokaze, koji će doprineti da se ona dosegne", zaključio je Nikolić. 

 

Jeremić: Pomirenje ključno za budućnost

 

Predsednik Generalne skupštine Ujedinjenih nacija Vuk Jeremić danas je u sedištu UN, otvarajući tematsku debatu o ulozi međunarodnih sudova u procesu pomirenja, izjavio da bi zajednički cilj napora da se ostvari pravda i postigne pomirenje trebalo da bude okončanje neprijateljstava i mržnje.

Jeremić je ocenio da se radi o izuzetno osetljivom pitanju, jer rasprava o međunarodnim sudovima često uključuje delikatne teme, kao što su suverenitet i neopristrasnost.

Čvrsto verujem da u Generalnoj skupštini ne bi trebalo da bude zabranjenih tema, naglasio je Jeremić.

On je upitao na kojem bi drugom mestu, osim UN, zemlje članice mogle da istupe zajedno i ravnopravno, razmenjujući mišljenja otvoreno i iskreno o dalekosežnim pitanjima.

Prema rečima Jeremića, suštinsko je pitanje kako u postkonfliktnim i društvima u tranziciji međunarodno krivično pravosuđe može doprineti pomirenju između nekadašnjih sukobljenih strana.

Ističući da pomirenje ima ključni značaj za budućnost, Jeremić je objasnio da ono podrazumeva da svaka strana prihvati svoj deo odgovornosti, ali je napomenuo da ne postoje krivica ili nevinost cele nacije.

On smatra da će do pomirenja doći kada svi učesnici sukoba budu bili spremni da jedni drugima kažu istinu.

Odavanje pošte svim žrtvama je u srcu tih nastojanja. Zato je važno osigurati da se zločini ne poriču, niti da se slave kao nacionalne pobede, izjavio je Jeremić.

Prema Jeremićevoj oceni, pomirenje će sprečiti "da jučerašnje tragedije ograniče našu sposobnost da jedni drugim pružimo ruku i zajednički radimo na boljoj sutrašnjici".

Radi se o pitanju od ogromnog značaja za međunarodnu zajednicu, istakao je Jeremić i ocenio da broj zemalja koje će učestvovati u današnjoj raspravi pokazuje široku zainteresovanost za tu temu.

On je konstatovao da je rad međunarodnih sudova pokrenuo rasprave o pravnim kriterijumima na osnovu kojih se izriču presude, procesu izbora službenika suda, nadležnostima tribunala, poštovanju prava žrtava, ali i optuženih. 

Nastavak na Studio B...

Radio Televizija Vojvodine: Nikolić: Haški procesi kao Inkvizicija