Izvor: B92, 24.Jul.2012, 17:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nije realno da UN posreduje
Beograd -- Nameru državnog vrha Srbije da traži da dijalog Beograd - Priština bude vođen uz prisustvo predstavnika UN analitičari ocenjuju kao logičnu, ali nerealnu.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izneo je tu ideju, ali analitičari smatraju da je malo izgleda da se u svom punom kapacitetu Ujedinjene nacije pojave za pregovaračkim stolom.
Profesor Fakulteta političkih nauka Predrag Simić >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << smatra da se diplomatija Evropske unije nije baš najbolje pokazala na Kosovu i u nedoumici je da li je to bila "greška same EU diplomatije ili pregovarača Roberta Kupera koji je ili pristrasno, ili nestručno vodio pregovore".
Posledica takvog pristupa pregovorima bila je, podsetio je Simić, polugodišnja blokada na severu Kosova i poremećeni odnosi, odnosno produbljen jaz izmedju Beograda i Prištine.
"Prema tome, ovakav sled dogadjaja je sasvim logičan u ovim okolnostima. Očigledno da i generalni sekteta UN Ban Ki-mun želi da da veću ulogu UN i sasvim je očekivano da takvu ulogu želi i Beograd. Pokazalo se da je UNMIK relativno nepristrasan, za razliku ud Euleksa, Kfora ....i ostalih koji su, praktično, stali na jednu stranu", kaže Simić.
On smatra da bi povratak pregovora u UN bio "nešto sasvim logično i sa stanovišta Beograda i sa stanovišta svih zemalja koje žele da vide veću ulogu svetske organizacije".
Ni za njegovog kolegu Dušana Janjića, iz Foruma za etničke odnose nije iznenadjujuće što je Nikolić u ovom trenutku, kada se zapravo tek razgovara o nekom mogućem formatu i sadržaju političkog dijaloga, kandidovao ideju uključivanja UN u pregovarački proces.
Smatra da je to politički manevar, proba da zemlja dobije ono što je najpovoljnije, naravno iz odredjenih razloga za koje pretpostavlja da su u prvom redu podrška Rusije i Kine i predsedavanje Vuka Jeremića Genralnom skupštinom Ujedinjenih nacija.
"Postoji i treći razlog - još je na snazi rezolucija 1244, pa bi po tom osnovu UN itekako imale mesta u kosovskoj priči. Ali taj razlog koliko ide u korist, toliko i ne", ukazao je Janjić.
On dodaje da su u ovom trenutku male šanse da se ideja koju je kandodovao Nikolić i dogodi i objašnjava da na unutrašnjem planu u pregovaračkom procesu nije dobro da se počne sa zahtevom koji nema mnogo šanse da bude realizovan.
U slučaju Nikolića, podsetio je Janjić, taj rizik je malo ublažen jer je on već u Briselu izrazio želju koja iz pregovaračkog procesa ne isključuje EU (niti je to moguće), ali traži uključenje UN.
Razloge male verovatnoće za rasplet situacije u tom pravcu Janjić vidi u samoj Rezoluciji 1244 koja, kaže, opstaje na snazi samo zato što je Rusija, zajedno sa Kinom, blokirala donošenje nove rezolucije povodom Ahtisarijevog plana.
"Vraćanje UN za pregovarački sto bi bilo protumačeno kao pitanje otvaranja nove rezolucije i to ne mora da bude dobro po Srbiju. Većina članica UN, stalnog sastava SB, su za nezavisnost Kosova pa bi nam se mogao desiti 'prepad preko noći', ili pregovori izmedju velikih sila i na kraju pregovaračkog procesa bismo mogli da dobijemo i novu rezoluciju, odnosno da izgubimo 1244", upozorio je Janjić.
Drugi razlog je, prema njegovom mišljenju, zapravo nastojanje velikih sila da konačno rešenje statusa Kosova drže što je moguće duže otvoreno, da se ne bi oko njega konfrontirali, pošto imaju veće teme - Iran, Koreju, Izrael... generalno arapski svet.
"Njima balkansko pitanje upravo odgovara u ovom domenu. Ne treba zaboraviti ni da je Evropska komisija, odnosno Evropska unija duboko 'ušla na Kosovo' - da je Srbija u statusu kandidata i da je prihvatila kroz tehnički dijalog isključivo nadležnost Evropske komisije. I Nikolić se obavezao na poštovanje do sada dogovorenih obaveza i ne može stvari vraćati unazad", objasnio je Janjić.
Ne treba zaboraviti ni, dodao je, da postoje grčeviti napori zemalja koje podržavaju nezavisnost Kosova da isključe što je moguće više Rusiju iz pregovora.
"Dakle, to su argumenti zbog kojih ja mislim da je razumljivo i u redu što je Nikolić kandidovao tu ideju, ali je malo izgleda da se u svom punom kapacitetu Ujedinjene nacije pojave za pregovaračkim stolom. Maksimum bi bilo da se neko iz UNMIK-a pojavi u svojstvu posmatrača političkog dijloga", u ovom trenutku misli Janjić.
Oliver Ivanović, državni sekretar u minsitarstvu za KIM i "čovek sa terena" kaže da bi nesumnjivo bilo bolje da UN bude uključen u sve procese koji se vode vezano za Kosovo jer je, kaže, "to forum u kojem svako moguće rešenje mora da doživi verifikaciju".
Ali, i on sumnja da će u ovoj fazi Ujedinjene nacije moći da budu "vraćene u igru", s obzirom na činjenicu da mogu da povlače neke ozbiljne poteze samo u slučaju da postoji dogovor najmanje pet stalnih članica Saveta bezbednosti.
"A tih dogovora nema. Amerika, Francuska, Britanija (stalne članice SB) su priznale nezavisnost Kosova i ne žele da se to pianje rešava na forumu gde Rusija i Kina mogu da stave veto na bilo kakvu odluku... to je velika prepreka. Nije realno, voleo bih da se UN uključe u proces, ali...", pesimista je Ivanović zbog toga što ne veruje da će velike sile prihvatiti da se preispituje njihova odluka o priznanju Kosova.
"Vraćanje Ujedinjenih nacija u igru bi značilo preispitivanje te odluke na jedan indirektan način. Evropska unija nije sporna, ona bi ostala u igri, ali kao alternativa. Tu je odnos snaga drugačiji, nema veta, tu se sve zemlje moraju usaglasiti da bi odluka postala odluka EU", zaključuje Ivanović.
Bivši ambasador Srbije u Nemačkoj Ognjen Pribićgević je uveren da je nastojanje da se u pregovarački proces uključi UN vezano za pokušaj da se u priču uključe, pre svega, Rusija i Kina.
"Očigledno da unutar UN postoji veće raspoloženje kada je Srbija u pitanju nego kada je EU u igri. Nema dileme da bi nama bilo bolje ukoliko bi se UN bavile pitanjem Kosova, ali druga je stvar koliko je to realno".
Da ovo nije naš prvi pokušaj uključivnja UN u priču kaže i Pribićević i podseća da je to isto pokušala i prethodna vlast nekoliko godina unazad i da se u tome nije uspelo najviše zbog "stalnog dvojstva koje kod Srbije postoji".
S jedne strane je, objašnjava dvojstvo, borbe za Kosovo (bolje da bude UN za pregovaračkim stolom), a sa druge strane glavno strateško opredeljenje je Evropska unija i u tom pogledu misije Euleks i druge imaju neke svoje prednosti kada je Srbija u pitanju.
"Ništa bitno se nije promenilo u odnosu na dileme koje je imala prethodna vlast, bojim se da će se ta dilema nastaviti i u narednom periodu imajući u vidu da Srbija želi da sačuva od Kosova što se može sačuvati i, s druge stane, da se što brže uključi u evropske integracije", zaključak je Pribićevića.
Koliko je zahtev realan i koliko je nov prokomentarisao je za Radio Slobodna Evropa dosadašnji šef pregovaračkog tima Beograda Borislav Stefanović i potvrdio da su "uvek tražili da se UN uključi", odnosno da je to bio jedan "kontunuirani zahtev na koji je UN prvo gledao blagonaklono..., ali je ta ideja umrla zbog toga što nisu bili spremni da se konfrontiraju sa zapadnim državama".
"Mislim da je dobro da se uvek traži prisustvo UN, jer se time čuva Rezolucija 1244 i čuva se život UNMIK-a. Nisam siguran da će to biti uspešno.... ključno je da obe strane nastave da beleže napredak u dijalogu", smatra Stefanović.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
