Izvor: KMnovine.com, 04.Okt.2014, 11:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Memorandum predsedniku Srbije gospodinu Tomislavu Nikoliću
Poštovani gospodine Predsedniče, upućujem Vam ovaj Memorandum, jer ste Vi, po položaju koji zauzimate, vrhovna vlast u Srbiji, pa ste u mogućnosti da rešite problem koji Vam predstavljam.
...
Vama, kao Srbinu i čelnom čoveku države Srbije, je stalo u najvećoj meri do sudbine srbskog naroda i njegove države Srbije. Sudbina srbskog naroda se ne određuje samo kroz ekonomsko finansijska poslovanja, nego mnogo više kroz obrazovanje i nacionalno vaspitanje. >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << U tome, glavnu ulogu ima nacionalna istorija i njeno poznavanje.
Srbi, u 21, veku duhovno izumiru, a duhovno izumiranje prethodi fizičkom, jer ne poznaju svoju prošlost – svoju istoriju, pa ne mogu da se snađu u sadašnjem vremenu i nemaju nikakvih ideja o svojoj budućnosti. Srbi su izgubili samosvest i lako se odriču nacionalnog identiteta i pretvaraju u druge narode, jer ne znaju ko su – pošto im je sve u vezi sa poreklom omalovaženo i poniženo. Za duhovno izumiranje Srba su danas krivi naši istoričari i naša prosveta. Narod koji nije napisao svoju istoriju, pa je nije ni shvatio, nije mogao da formuliše jasnu nacionalnu politiku. U politici se sve zasniva na istoriji. Videli smo na primeru zapadnih agresora, koji su, pred otimanje pojedinih srbskih zemalja, prvo pisali istoriju tih zemalja. Iako potpuno lažna, ona im je služila kao neko opravdanje. To su bili slučajevi istorije Kosova i Metohije i istorije Bosne i Hercegovine.
Nije moguće, gospodine Predsedniče, vaspitavati mlade generacije – da vole svoju Otadžbinu i da budu spremne da svoj život za nju daju, ako im je u toj Otadžbini sve prikazano kao najgore, sve ublaćeno lažnma i propagandom. To je rađeno, od Berlinskog kongresa (1878) do danas u Srbiji. Zato Srbi ne znaju svoju prošlost, pa i ono malo što znaju, ne razumeju i vide je kao u krivom ogledalu. Da bi srbski narod preživeo ova teška vremena, potrebno mu je ohrabrenje i samopouzdanje.
PROBLEM
Naša omladina, đaci i studenti, uče lažnu nacionalnu istoriju. Umesto naučne istorije, Vaši udžbenici i nastavni programi sadrže antisrbsku i antislovensku propagandu. Tu predstavu naše nacionalne istorije, formulisala je Austro Ugarska početkom 20. veka – kao strateško oružje za pokoravanje i uništavanje Srba i drugih Slovena.
KAKO JE NASTAO
Oslobođena Srbija, još mala i nejaka, bila je na udaru tadašnjih kolonijalnih evropskih sila, u prvom redu Nemačke i Austrije. Posebno je bila zabrinuta Austrija, jer su Sloveni pod njenom okupacijom počeli da gledaju prema Srbiji kao baklji svoje buduće slobode. Smetala je Srbija austrijskom „prodoru na istok“. Uz Austriju je stajala i moćna Katolička crkva, koja nije želela širenje i jačanje jedne pravoslavne države na Helmu (Balkanu). Britanska imperija je nastojala da suzbije ruski uticaj u Evropi, a u Srbiji je videla malu Rusiju, pa je i ona podržavala antisrbsku politiku. Sve te sile su složno nametnule Srbiji uslove na Berlinskom kongresu 1878. godine, koji će Srbiju sprečavati da se razvija i omogućiti Austriji da ju uništi. Tada je, na jednom međunarodnom kongresu, jednoj naciji i jednoj državi zabranjena stvarna istorija i nametnuta lažna.
1. Srbiji se zabranjuje da izučava svoju istoriju iz vremena od pre Nemanje. Ovim nalogom je sakrivena istorija Srbije iz ranog srednjeg veka, od prvog do desetog veka. To je ono vreme kada su na Balkanskom poluostrvu živeli samo Srbi i Grci, pre dolaska Bugara, Mađara, Hrvata i Šiptara. Da se ne zna da je u osmom i devetom veku zapadna granica Srbije bila na reci Soči. Da je Franačka imperija napala Srbiju da bi joj otela Istru i druge zapadne krajeve.
2. Srbiji se zabranjuje svojatanje Srba i teritorija preko Drine i Dunava. Dat je mandat Austo-Ugarskoj da okupira Bosnu i Hercegovinu.
Da bi se ispoštovao nalog Beča, da je Srbija samo do Drine, nastao je problem oko Hercegovine. Hercegovina je Nemanjina očevina, Nemanjin otac, ban i vojvoda Desa, bio je ban Huma i sahranjen je u Trebinju. Nemanja je rođen u Ribnici, savremenoj Podgorici, koja je bila u vlasti bana Dese. Ovo su potvrdili svi naši raniji i strani istoričari. Iz Beča je naređeno da se menja ime Nemanjinog oca, da se on ne zove Desa – nego Zavida, neki čobanin iz Raške. Tako se, do dana današnjeg, predaje po našim školama i fakultetima. Ali, bečki istoričari nisu znali ko je bio Zavida, to otvoreno priznaju Jiriček i Ćorović. Ali, patrijarh Pajsije je ostavio zapis o Zavidi – on je bio Nemanjin stariji brat, koji je bio protiv Nemanje i poginuo je na čelu vizantijske vojske u bitci kod Vučitrna. Knez Huma Miroslav je Zavidin sin i nije Nemanjin brat nego bratić.
To je primer kakvu istoriju naši đaci uče.
3. Dat je nalog da se u srbske škole uvedu novi programi istorije, u kojima će biti zastupljene seobe Slovena u sedmom veku. Sve do tada (do 1878), ta krivotvorena germanska teorija o Slovenima nije postojala u Srbiji.
Priča o seobama Slovena je najveća podvala u istoriji uopšte. Ta priča je nastala u 17. veku i Srbiji je nametnuta posle Berlinskog kongresa, 1878. Sama priča je potpuno luda i besmislena, fizički neizvodljiva. Za tu priču nema nikakvih dokaza u arheologiji, istoriji i lingvistici. Temelji se na samo jednom jedinom falsifikatu iz 17. veka, a zakačen je za ime vizantijskog cara Konstantina Porfirogeneta iz desetog veka. Šta su hteli postići tom podvalom? Kao prvo, osporiti Srbima tapiju istorijskog prava na sopstvene teritorije i tu tapiju preneti na jedan drugi narod – Šiptare. U međuvremenu, jedan nemački istoričar, Timan, je postavio tezu da Srbi nisu Iliri, nego da su to Šiptari. Tako, po germanskoj podvali, Šiptari polažu pravo na sve srbske teritorije – pa i na Beograd. Videli smo kakve su posledice bile tih podvala. Srbi su došljaci u šiptarsku zemlju, koju treba vratiti njenim istorijskim vlasnicima – Šiptarima. Kao drugo, seobama Slovena se isključuju Srbi, a preko Srba i svi Sloveni, jer su se svi antički preci Slovena zvali Srbima, kojima se uskraćuje udeo u stvaranju evropske kulture i civilizacije i trpaju se među nepismene varvare. Srbi su dali pismenost Evropi i svetu, Vinča, a proglašeni su za nepismene varvare. Celokupna srbska kultura iz antičkog vremena je pripisana Grcima, a srbska kultura iz srednjeg veka Vizantiji. Sa teorijom o seobama Slovena izvršen je najveći kulturno istorijski genocid na svetu i na njemu se temelje svi naredni genocidi nad Srbima. Razmere tog genocida se vide bolje danas, jer je i genetika zauzela svoje mesto u nauci, te je dokazala starosedelaštvo Srba na Balkanu, Sredozemlju i Podunavlju.
4. Naređeno je od Austrije, da se dotadašnji profesori istorije u Srbiji udalje s univerzitetske nastave – u prvom redu Miloš Milojević i Pantelija Srećković.
Smenu srbskih istoričara je Beč postigao preko svog miljenika kralja Milana Obrenovića. Odmah se u Srbiji prišlo stvaranju novih srbskih istoričara -prema bečkom ukusu. Rodonačelnik tog novog talasa je Konstantin Jozef Jiriček. Poreklom Čeh, rođen u Beču 1854. godine. Školovan je u Beču na višoj „Jezuitskoj školi“ – „Terenianum“ i postavljen za profesora istorije na Bečkom univerzitetu. Ubrzo je postao viši savetnik „Balplaca“, austrijskog ministarstva spoljnih poslova. Jiriček i Hrvat Vatroslav Jagić su bili profesori istorije i kod njih su završili fakultet Srbi: Stojan Novaković, Stanoje Stanojević i Vladimir Ćorović. To su pisci naše zvanične istorije, koja se predaje u školama. Jiričeka su poslali u Bugarsku da bude ministar prosvete i da napiše istoriju Bugara -prema bečkim interesima. Pošto je bio zagriženi katolik, došao je u sukob sa bugarskom crkvom i morao je da napusti Bugarsku. Potom ga šalju u Dubrovnik da napiše istoriju Srba. Ta njegova istorija Srba je trebala da bude priručnik za austrijske političare i diplomate – kako da manipulišu Srbima. To njegovo delo je trebalo da odredi granice srbske istorije – šta Srbi smeju da nauče, a šta ne smeju da znaju.
U vreme Berlinskog kongresa (1878), predsednik srbske vlade Jovan Ristić je predstavljao Srbiju na kongresu i nije hteo da prihvati ove ucene. Zato mu nisu dali reč da se obrati Kongresu, a bečki dvor je preko kralja Milana uspeo da odmah smeni Ristića i da se u Beogradu sprovedu svi austrijski nalozi.
KAKO SE SVE TO ODRŽALO
Stvorena je nova, probečko-berlinska, intelekualna elita na čelu sa Stojanom Novakovićem i Ilarionom Ruvarcem. Nastalo je ruganje i ismejavanje svih srbskih istorijskih ličnosti i svega što je srbsko. Novi profesori, nove istorijske škole, su stvarali svoje kadrove i prenosili bečko „znanje“. Da ne bi priznali da su njihove diplome obično parče papira i da oni šire neprijateljsku propagandu među svojim narodom, oni su uporno zastupali ono što su ih bečki đaci naučili. Tu su bili u pitanju lični interesi, karijere, a i sama pomisao da su izdali svoj narod činila ih je još više tvrdoglavim. Ima ih takvih i danas. Kada im donesemo zapis u kamenu – u stanju su da kažu da kamen laže. U tome su bili dobro podržavani iz Berlina, Minhena, Beča i Pariza. To je bila potpuna dominacija nemačke istorijske škole, koja je imala za cilj ponižavanje, podcenjivanje i potiskivanje svih Slovena i stvaranje „leben placa“ za širenje Germana. Od uticaja nemačke istorijske škole, nisu se lako oslobađali ni trezveniji intelektualci u Srbiji.
Posle obnove srbske istorijske škole i pojave više dela iz naučne istorije, nemačka Akademija nauka se odrekla nemačke istorijske škole iz 19. veka – kao netačne. Ali, avaj, nje se nije odrekla SANU, ni naše ministarstvo prosvete – kod nas je još uvek na snazi ta bečko-berlinska istorija iz 19. veka. Kod nas je bila ograničena istorijska nauka i svedena na samo ono što su napisali Jiričekovi đaci, a Vi znate, da nijedna nauka ne može da se ograniči. Svi antički pisci i svi srednjevekovni pisci, koji su pisali o Srbima, bili su sklonjeni i zanemareni. Primera radi, u Narodnoj biblioteci Srbije, nema nijednog dela antičkog istoričara ni geografa. Knjiga vizantijskog pisca Mihaila Ataliote, savremenika i svedoka dovođenja Albanaca u Srbiju 1043. godine je sklonjena iz svih biblioteka u Srbiji. Ko bi u Srbiji izneo neki podatak u prilog srbskoj nacionalnoj istoriji, različit od bečke škole, bio bi proglašavan pustim i ludim. Našu Akademiju nauka i univerzitete su držali bečki đaci i njihovi sledbenici, pa je to slučaj i danas. Da nije jedna grupa intelektualaca obnovila srbsku istorijsku školu u inostranstvu, ne bi se nikada saznala istina o nama i našoj istoriji.
Najizrazitiji primer poturanja antisrbske propagande za nacionalnu istoriju, nalazi se u udžbeniku „Istorija za 6 razred osnovne škole, koji je napisao prof. dr Rade Mihaljčić, a izdao Zavod za izdavanje udžbenika, odobrilo Ministarstvo prosvete i Prosvetni savet. U tom udžbeniku je široko zastupljena albanska i svaka druga antisrbska propaganda.
Da bi neko imao zaposlenje i uživao privilegije društva, honorare od pisanja udžbenika, a izgleda i druge honorare, on može da upropaštava generacije i da po školama i u udžbenicima priča monstruozne budalaštine, kao što čine pojedini naši profesori. Umesto da takvi budu pozvani na odgovornost i kažnjeni, oni dele i primaju kojekakve nagrade.
ŠTA JE VAŠA DUŽNOST
S obzirom da se nalazite na položaju na kojem se nalazite, pretpostavlja se da je Vama poznato – šta je Vaša dužnost i šta treba da radite. Neće biti na odmet da Vas i ja na to podsetim. Prioritet prioriteta savremene srbske države i nacije, kao i svake druge ozbiljne države, jeste uspešna i odgovorna kulturna politika, i kvalitetno i rodoljubivo obrazovanje. Najbitnije je za obezbeđenje budućnosti srbskog naroda demografska obnova, zaštita kulturnog nasleđa, očuvanje nacionalne svesti i predavanje u školama i na univerzitetima istinske nacionalne istorije – zasnovane na nauci. Dužnost prosvete je da stvara ponosne i obrazovane rodoljube, a ne hulitelje i samomrzitelje, koji se srame pred svetom što su Srbi. Više od jedne decenije se vodi oštra rasprava o valjanosti programa nacionalne istorije. Na jednoj, možemo je nazvati švapskoj strani, imate jedan jedini dokument za koji je dokazano da je falsifikat – zakačen za ime Konstantina Porfirogeneta, a na drugoj strani imate hiljade dokumenata i činjenica iz arheologije, pisane istorije, lingvistike i na kraju genetike. A genetika je potvrdila sve istorijske izvore – Srbi su starosedeoci Balkana, Sredozemlja i Podunavlja. Niko normalan ne može po školama da priča priče – koje se ne temelje na činjenicama. A one su u tekstovima uklesanim u kamenu – kao što je srbski zakonik na obelisku iz Sirbina, ili tekst na kamenu Rozeta.
REFORMA
Ovu agoniju neko sa vrha vlasti treba da preseče. Vi ste dužni da sprovedete reformu nastave istorije u našoj prosveti i da postavite istoriju na naučnu podlogu. Da vratite naučnost u istorijsku nauku. Zaključno sa ovom godinom, raspon je postao toliko veliki između naučne i propagandističke istorije, da više nije moguća nikakva diskusija o pojedinim pitanjima. Onaj deo nastavnog kadra koji ne prihvata da se poduči – da bi mogao nastaviti svoj posao, neka ide u penziju; dosta su trovali našu omladinu. Dosta je bilo laži, prevare i samoobmane.
Sada je pitanje odluke – ko je za jedno, a ko za drugo. Mi imamo već situaciju gde roditelji zabranjuju svojoj deci da pohađaju časove istorije, jer neće da im deca uče laži protiv sopstvenog naroda. Štetne posledice po Srbiju bile su veće od istorijskih podvala, u poslednja dva veka, nego od svih ratova. Da je urađena i prihvaćena prava istorija srbskog naroda, ne bi nikada bila moguća ona satanizacija Srba i Srbije u svetu – kakva je bila prilikom razbijanja Jugoslavije, a koja i danas traje. Francuzi kažu: „Onaj koji ne poznaje istoriju svog naroda, neka se ne meša u politiku“. Nama su naši neuki državnici, koji nisu poznavali nacionalnu istoriju, a donosili su istorijske odluke, više štete naneli nego bilo koji drugi neprijatelj. Niti su znali, niti su imali od koga da nauče. To su izraziti slučajevi kralja Aleksandra Karađorđevića i predsednika Slobodana Miloševića. Da i ne govorimo o polupismenim komunističkim rukovodiocima. Zahvaljujući njima, u najvećoj meri, Srbija ima ove i ovakve probleme danas. Gospodine predsedniče, hoćete li da dozvolite – da i posle jednog veka od propasti Austro Ugarske, Srbi uče svoju istoriju iz austro ugarskih knjiga. Valjda, da se nikom ne zamerimo, da i dalje sami od sebe pravimo budale i da dozvolimo da nam otimaju zemlju, kulturu, jezik, istorijske spomenike i junake.
Ja se obraćam Vama, a Vi izaberite – šta će da uče naša deca u školama ISTINU ili LAŽ!, po Jovanu ili po Jozefu.
U Beogradu 14. januara 2014.
Akademik dr Jovan I. Deretić
Pripremile: KM Novine
Pogledaj vesti o: Tomislav Nikolić
