Izvor: Press, 04.Nov.2012, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko to tamo prisluškuje
Slabosti - Slučaj praćenja razgovora najviših državnih funkcionera pokazuje da bezbednosne službe ne funkcionišu jedinstveno,jer ne postoji zajednički kontrolni sistem u zemlji
Za obaveštajne službe obično se kaže da su oči i uši državnog vrha. Sudeći po onom što se dešava u aferi prisluškivanja predsednika Srbije Tomislava Nikolića i potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića, naše službe su, izgleda, ogluvele i oslepele, jer kontraobaveštajnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << merama nisu sprečile njihovo praćenje.
Da je zaista tako, potvrđuje i činjenica što ni nakon nekoliko dana otkako je objavljeno da je „neko" neovlašćeno tražio listing njihovih razgovora nema odgovora na pitanje ko sme da se usudi da stavlja pod operativne mere dvojicu od tri najvažnija funkcionera u državi, a javnost odgovor nije dobila ni ko je i iz kojih interesa to uradio.
Sistemski problem
Za razliku od bezbednosnih službi koje se još ne oglašavaju, to je juče učinio potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić.
- Nekome je bio bitan uvid u kretanje mene i predsednika Srbije Tomislava Nikolića, a ne samo spisak ljudi s kojima smo mi razgovarali. Nekome je to bilo mnogo važnije od spiska ljudi sa kojima razgovaramo, pošto ni predsednik Nikolić ni ja ne razgovaramo ni sa Šarićima, ni sa ne znam kim, niti smo ikada razgovarali. Prisluškivanje predsednika Nikolića je zaustavljeno i zaštićen mu je telefon - rekao je Vučić.
Sagovornici Pressa upozoravaju da ovaj slučaj pokazuje da bezbednosne službe ne funkcionišu jedinstveno, jer ne postoji zajednički kontrolni sistem u zemlji. Dugogodišnji radnik BIA za Press kaže da nam ni ubistvo premijera Zorana Đinđića nije poslužilo kao nauk da se to mora promeniti.
Šta podrazumeva kontraobaveštajna
zaštita ličnosti:
- provera svih koji pokušavaju da službeno ili na bilo koji drugi način stupe sa njima u kontakt
- pregled svih pošiljki i paketa
- isprobavanje jela i pića
- provera mobilne i fiksne telefonije
- kontrola interneta - društvenih mreža, mejlova...
- I tada i danas osnovno je pitanje ko prisluškuje u Srbiji i ko je korisnik informacija. Zato ovaj slučaj mora što pre da se reši, jer pre atentata na Đinđića i njegove komunikacije su praćene - kaže izvor Pressa iz BIA, i dodaje da se zaštita državnika, kako fizička tako i njihovih komunikacija, mora obavljati 24 sata dnevno.
S njim se slaže i nekadašnji načelnik Katedre bezbednosti Vojne akademije i vanredni profesor Fakulteta bezbednosti u Beogradu, pukovnik Milan Mijalkovski.
- To podrazumeva tri vrste zaštite - kontraobaveštajnu, fizičku i tehničku. Najznačajnija je kontraobaveštajna zaštita zato što se njenom realizacijom najviši državni funkcioneri čuvaju od nasrtaja stranih obaveštajnih službi, ekstremista, terorista, organizovanih kriminalnih grupa. Kontraobaveštajne službe preduzimaju operativne mere kao što su tajno praćenje, prisluškivanje, pretresanje, prema svima za koje sumnjaju da ugrožavaju bezbednost državnika. I njihove porodica moraju biti pod neprekidnom zaštitom, jer može i preko njih da se ugrozi bezbednost funkcionera - objašnjava Mijalkovski.
Svako svakog sluša
Naš sagovornik kaže da su strane obaveštajne službe prve na listi onih koji pokušavaju da prisluškuju čelne ljude države.
- Druga grupa su ekstremisti, organizovane kriminalne grupe i politički protivnici. Ukoliko neko od njih planira da ugrozi bezbednost državnika, BIA i VBA odmah moraju da preduzmu operativne mere kao što su kontrola svih komunikacija i fizičko praćenje osoba i sumnjivih grupa koje mogu da budu bezbednosno opasne - ističe Mijalkovski.
Ko funkcionere štiti od špijunaže
1 BIA - predsednika Srbije i većinu članova Vlade
2 VBA - ministra odbrane, načelnika Generalštaba i predsednika Srbije (po potrebi)
Sličnog mišljenja je i vojni analitičar Miroslav Lazanski.
- U ovoj aferi mora da se utvrdi da li su Nikolić i Vučić slušani ili kontrolisani da bi bili zaštićeni od nekih opasnosti. Ako je to tako, odnosno ako su to bile kontraobaveštajne mere njihove zaštite, onda su oni morali da budu obavešteni. Ukoliko nisu, onda je to protivzakonito i to mora da se preispita - kaže Lazanski za Press, i dodaje da naši političari nemaju bezbednosnu kulturu, što dodatno otežava rad službi.
Sagovornik Pressa iz BIA to i potvrđuje.
- Vlada je donela Uredbu o zabrani unošenja mobilnih telefona na sednice Vlade. To se ne poštuje, a znate šta to znači - direktan prenos važnih državnih informacija svakog ko ima prislušne uređaje. Ovaj slučaj je nauk da se mora stvoriti samo jedan centar kontrole rada svih službi - kaže naš izvor.
I Orhan Dragaš, direktor Međunarodnog instituta za bezbednost, upozorava da su mobilni telefoni raj za otkrivanje poverljivih informacija.
- Prisetimo se samo prošlosti. U kohabitaciji Koštunica - Đinđić svako je svakoga prisluškivao. Aca Tomić, tadašnji šef Vojne službe, prisluškivao je Đindića i njegov kabinet, a Beba Popović, tadašnji šef Informativne službe Vlade, prisluškivao je Koštunicu. U sledećoj kohabitaciji Rade Bulatović, šef BIA, prisluškivao je Tadića. U kohabitaciji Tadić - Dačić, BIA je prisluškivala Ivicu Dačića i njegov kabinet. A sada treba utvrditi ko prisluškuje Nikolića i Vučića - kaže Dragaš.
Profesor Mijalkovski nije želeo da spekuliše ko je imao interes da prisluškuje Nikolića i Vučića.
- Možda su oni prisluškivani po nalogu neke strane obaveštajne službe ili organizovane kriminalne grupe. Ali, odgovorno tvrdim da je nalog za njihovo prisluškivanje dat svesno, a to znači da je počinjeno krivično delo. BIA zato mora da utvrdi da li iza toga stoji pokušaj državnog udara ili nešto drugo. Priča da nalogodavac prisluškivanja nije znao o čijem se telefonu radi u najmanju ruku je smešna - kaže profesor, i dodaje da su, bez obzira na aferu prisluškivanja, Nikolić i Vučić bezbedni.
Ko u Srbiji može da prisluškuje
1. Bezbednosno-informativna agencija (BIA)
2. Vojnobezbednosna agencija (VBA)
3. Vojnoobaveštajna agencija (VOA)
4. Služba za borbu protiv organizovanog kriminala
5. Kriminalističko obaveštajna služba
6. Uprava kriminalističke policije
7. Sektor unutrašnje kontrole MUP-a
8. Carinska policija
