Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 28.Jan.2013, 15:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Đurić: Moguć konsenzus Beograda i Prištine

BEOGRAD -

Jaz između kosovske stvarnosti i platforme o Kosovu jeste veliki, izjavio je Marko Đurić, savetnik predsednika Srbije Tomislava Nikolića za spoljnu politiku, u intervjuu za Radio "Slobodna Evropa", ali je dodao da ni ono što piše u Ustavu Kosova ne odgovora realnosti na terenu.

On je rekao da veruje da se rešenjima koja predviđaju nedavno usvojeni dokumenti Srbije o Kosovu, u duhu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << kako navodi "Slobodna Evropa", "konstruktivne dvosmislenosti koju nude", može doći do konsenzusa između Prištine i Beograda, pri čemu ni jedna strana neće ostati bez dostojanstva.

"Realnost koja piše u Ustavu Srbije da Kosovo i Metohija na čitavoj svojoj teritoriji funkcioniše u okviru sistema Srbije nije nešto što, nažalost, ekstremni separatistički krugovi u Prištini priznaju. Isto tako možemo reći da naša zajednica na Kosovu i Metohiji, pa i veći broj zemalja u međunarodnoj zajednici, ne priznaju jednostranu odluku Prištine da se konstituišu kao država", podsetio je Đurić.

"Ni ono što piše u takozvanom Ustavu Kosova ne odgovara stanju na terenu u pokrajini. Ono što mi želimo jeste da postignemo rešenje koje će omogućiti obema stranama da ono što je činjenično stanje bude usklađeno i sa normativnim stanjem, ali i sa interesima obeju strana. Mi mislimo da to nije nemoguće i nedostižno", naglasio je savetnik predsednika Srbije.

Upitan da prokomentariše izjavu predsednika Nikolića da veruje da evropski političari neće staviti Srbiju pred izbor - EU ili Kosovo,

Đurić je odgovorio da "mi želimo da Srbija postane član EU, a ono što ne želimo jeste postavljanje novih uslova i to je jasna poruka koju šaljemo".

Podsećajući da je, "prvi put nakon 13 godina, naša strana izašla sa svojim viđenjem rešenja odnosa Beograda i Prištine, što, barem sa naše strane, čitavom procesu daje novi kvalitet", Đurić je dodao da "mi želimo da preko ustavnog zakona prenesemo određene nadležnosti na privremene institucije samouprave; da ozakonimo jedno stanje koje je odavno izašlo izvan okvira prava".

Upitan mogu li tenzije koje su nastale uklanjanjem spomenika u Preševu dovesti do negativnih posledica po dijalog između Beograda i Prištine, Đurić je preneo veliku zabrinutost "zbog toga što predstavnici Republike Albanije na jedan veoma neadekvatan način komentarišu pitanja koja su unutrašnja stvar Republike Srbije".

"Ponovo smo imali prethodnih dana izjave predsednika Vlade Albanije koje zvuče preteće po sve zemlje koje se graniče sa Republikom Albanijom", izjavio je Đurić.

"Otvoreno pozivanje na borbu za ujedinjenje svih Albanaca na svim etničkim prostorima koje oni naseljavaju i slanje poruke da oni ne mogu da ostvare svoja prava u okviru država u kojima predstavljaju nacionalne manjine, nije dobra poruka za stabilnost u regionu. To je nešto zbog čega visok stepen zabrinutosti izražavaju i Brisel i najuticajnije zemlje koje su prisutne u našem regionu".

Đurić je dodao da "najneposrednije zabrinjava talas nasilja koji se sprovodi nad srpskim kulturnim i istorijskim nasleđem, ali i nad nadgrobnim spomenicima, pa i spomenicima antifašističkoj borbi na području Kosova i Metohije".

"Mislim da javni udar na antifašističke tradicije, u prisustvu predstavnika kosovskih policijskih struktura i bez ikakvog postupanja da se takvo nešto spreči, šalje opomenu svima nama o tome koliko je ekstremizam još rasprostranjen u pojedinim političkim krugovima", istakao je Đurić za Radio slobodnu Evropu.

Na pitanje da li je Beograd zadovoljan dosadašnjom reakcijom međunarodne zajednice povodom toga, on je rekao da "mi možemo biti zadovoljni onog trenutka kada to nasilje prestane".
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...