Izvor: BKTV News, 10.Sep.2014, 12:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BUNJEVAČKO PITANJE: Opet smeta ćirilica
Povodom početka školske godine, bez velike pompe i najava predsednik Srbije Tomislav Nikolić donirao je bunjevačkoj nacionalnoj manjini u Vojvodini ćirilične udžbenike. Možda javno mnjenje ne bi ni primetilo dobronamerni gest prvog čoveka Srbije da se u zvaničnom Zagrebu nije upalio „crveni alarm“. Isprovocirani pamfletom sa Fejsbuka koji je objavila >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << predsednica desne Hrvatske stranke prava Ante Starčevića Ruža Tomašić, hrvatski novinari su pohitali u Pazin da od predsednika Hrvatske Ive Josipovića zatraže da se zvanično izjasni o pitanju Bunjevaca u Vojvodini.
Tim povodom predsednik Hrvatske Ivo Josipović je odgovorio: „Taj potez nije korektan, i nadam se da će se ispraviti. S druge strane mislim da se ne smijemo zaustaviti samo na tome da kritiziramo što je u drugoj državi napravljeno, nego što smo propustili i gdje je naš problem“. Na pitanje novinara da li misli da je to provokacija, Josipović je rekao da je to „zasigurno jedan kontinuitet politike koja želi asimilirati Hrvate u Srbiji“.
Šta zaista o Bunjevcima misli predsednik Srbije Tomislav Nikolić moglo se čuti 25. novembra prošle godine tokom govora u sali Gradske kuće u Subotici, a povodom praznika bunjevačke nacionalne manjine. „Niste ni Srbi, ni Hrvati, već autentična slovenska narodnost koja ima sve atribute posebnosti i jedinstvenosti, svoj kulurni identitet, folklor, istorijsko nasleđe“, rekao je tada Nikolić, naglasivši da Bunjevci vekovima žive na ovim prostorima i da je njihovo pravo da čuvaju svoju posebnost i da uvek ponosno ističu da su Bunjevci iz Srbije.
„Osećaj pripadnosti Vojvodini i Srbiji, kao svojoj matičnoj zemlji, izuzetan je izraz nacionalne i patriotske svesti“, rekao je tada Nikolić i dodao da se razume da je Dekret iz 1945. godine, kada su bili primorani da se izjašnjavaju kao Hrvati sada nevažeći i da im je vraćeno pravo da se, kako je rekao, slobodno i ponosno izjašnjavaju kao Bunjevci.
U „Leksikonu naroda sveta“ poznatog etnologa i novinara Mila Nedeljkovića piše: „Bunjevci su poznati kao katolički Raci, Dalmati i Iliri poreklom ‘od Bune’ (iz kraja od Neretve i Splita), po čemu su dobili ime, došli su krajem 17. veka u Bač, Sombor, Suboticu i Segedin, očuvali etničke osobine uprkos mađarizaciji i pohrvaćivanju kojima su bili izloženi. U nedavnoj prošlosti, upućeni na Mađare, znatno su doprineli mađarskom razvitku i kulturi. Jedna grupa se naselila u Liku. Jezik je srpski (ijekavica i ikavica), pripadaju južnoslovenskoj podgrupi slovenske grupe indoevropske porodice jezika. Vera hrišćanstvo (katolicizam, u Lici pravoslavlje)“.
A šta Bunjevac misli o sebi, možda treba potražiti odgovor u pesmi Zvonka Bogdana: „..A na glavi boca puna vina/ kolo igra, svakomu se divi/ nek se znade da Bunjevac živi“. Podele unutar bunjevačke zajednice postoje duže vreme. Dok jedni smatraju da su Hrvati, drugi su izričiti da su Bunjevci, dok su se treći izjašnjavali na popisima da su neopredeljeni. Na insistiranje Bunjevačke i Šokačke stranke 1991. godine, Savezni zavod za statistiku uvodi šifru za upis kod izjašnjavanja nacionalnosti Bunjevac. To je uzrokovalo da je 2002. godine popisano 15.527 Bunjevaca, dok ih je na narednom popisu registrovano 16.706. I da ih više niko ne bi svojatao uvek treba pitati Bunjevce ko su i šta su. A oni kažu „mi smo Bunjevci i ništa više“.
Predrag Prokopljević
Foto: Večernje novosti
The post BUNJEVAČKO PITANJE: Opet smeta ćirilica appeared first on BK Televizija - BKTV News - Telefakt.
