Izvor: Blic, 04.Avg.2008, 15:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odgovaraću na žalbe pacijenata
Kako će funkcionisati farmaceutsko tržište Srbije, šta će doneti uvođenje elektronske dokumentacije u zdravstvu, da li ćemo satima čekati na pregled kod lekara, koliko studenata medicine nam je godišnje potrebno, ima li šanse da mladi lekari nađu posao, samo su neka pitanja na koja su u intervjuu za „Blic" osvrnuo novi/stari ministar zdravlja Tomica Milosavljević.
- Nelegalno farmaceutsko tržište ozbiljan je problem u celom svetu i mi ćemo pokušati da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ga rešimo obeležavanjem svake legalno prisutne kutije lekova sa posebno zaštićenom markicom, najavljuje ministar i upozorava da je prodavanje i propisivanje neregistrovanih lekova koji nisu na listi D u Srbiji protivzakonita radnja i da će država pokušati na sve načine da tome stane na put.
Kako je onda moguće da takvi lekovi još postoje na našem tržištu?
- Napravili smo proceduru legalne nabavke neregistrovanih lekova. Svi takvi lekovi su na listi D. Listu prave stručnjaci i ukoliko su zaboravili da stave neki lek, moraju da isprave grešku. Ako za određeni lek postoji zamena, lekar treba da preporuči zamenu.
Zašto neki lekari, ipak, propisuju takve lekove?
- Dešava se, nekad da imate potrebu da nekome date neki lek, koji, recimo više nije registrovan na našem tržištu jer je proizvođač tako odlučio. Ima slučajeva kada lekar hoće da pomogne čoveku, ali mora da mu objasni da lek nije registrovan, da ima alternative tom leku.
Kakvo je tržište lekova kod nas ?
- Tržište je otvoreno i da testira i registruje svoj lek u Srbiji. Nema više politike koja zabranjuje nekome da dođe. Od 2002. naše tržište je otvoreno i oformljena je Agencija za lekove koja testira i registruje lek. Više ne može bilo kako to da se čini.
Koliko država štiti domaći farmaceutski proizvod?
- Država kontroliše cene, odobrava cenovnik i ne dozvoljava poskupljenje tek tako. Srbija ima analizu tržišta lekova i to je potpuno javno. Ukupni promet lekova porastao je u odnosu na 2004. za 126 odsto. Tržište je za tri godine poraslo sa 24 milijarde dinara na 54 ove godine. Domaći proizvod uvek ima prednost.
U zdravstveni sistem Srbije uvešće se elektronska dokumentacija. Kada očekujete da se zakonom prihvati elektronski dokument i šta će pacijenti time dobiti?
- Umrežene su filijale zdravstvenog osiguranja, imamo bazu osiguranika, nove knjižice sa barkodom i zaštitom. Imamo bazu podataka o ustanovama i kadrovima, baze koje su rađene kroz razne projekte. Očekujem da do 2015. informacioni sistem bude zaokruženiji. To će omogućiti lakšu, bržu i efikasniju uslugu pacijentima.
Građani čiji su pregledi zakazani kod lekara ipak čekaju i po nekoliko sati.
Zašto se to događa i kako se može prevazići?
- U anonimnoj anketi 80 odsto korisnika usluga u domovima zdravlja izjasnilo se da je zadovoljno. Ipak, ima dugog čekanja i problema u komunikaciji. Hitni slučajevi ne čekaju. Ako pacijent ima izabranog lekara opšte prakse, zna njegovo ime i telefon, može da zakaže pregled kada mu odgovara. To treba da je privilegija.
Šta pacijent da radi ako se zakazani termin ne poštuje?
- Može da se obrati zaštitniku prava pacijenata koji radi u svim ustanovama, da se javi na beli telefon 0700111700 ili Ministarstvu. Lično ću odgovoriti na svaku žalbu. Ukoliko nisam u Ministarstvu, mogu da ostave kontakt. Sigurno ću se javiti. Moramo da imamo svest da svoja prava ostvarujemo legalnim procedurama.
Čitaoci imaju najviše primedaba na rad sestara i napise koje zatiču na vratima, kao što su „Ne ulazite preko redaaa!" Nisu li to ustanove koje pružaju usluge i gde bi trebalo da sestre budu prijatne i ljubazne?
- Ima loše komunikacije. Ali ne možete da očekuje od svih da budu sjajni. Godinama su bili ponižavani, naviknuti na nemaštinu. Ministavrsto sve vreme radi na razvoju bolje komunikacije s ciljem da se vrati dostojanstvo i pacijentima i zaposlenima.
Često govorite da je jedan od prioriteta države da reši nacionalnu sramotu, tj. nezaposlenost lekara. Kada očekujete novi konkurs za zapošljavanje?
- Od januara, kada počne nova organizacija dopunskog rada. Siguran sam da će biti novih mesta za mlade.
Kada će država da donese zakon o transplantaciji, transfuziji i veštačkoj oplodnji?
- U prvih sto dana Vlade biće završene radne verzije. Zakonom o transplantaciji sistematski će se rešiti ta oblast, ali ne i svi problemi. Nemamo više transplantacija, ne zato što nemamo zakon, već zbog stručne nedovoljne osposobljenosti i svesti u stručnim krugovima o značaju transplantacionih metoda. Učinjeno je sve što je struka navodila kao smetnje. Ustanova koja presadi jetru dobija 40.000 evra za tu transplantaciju.
Kako vidite zdravstvo Srbije za četiri godine?
- Sa završenim kliničkim centrima, većim pravima za osiguranike, većom ekonomskom moći, osnovanim dopunskim osiguranjima, komorama koje su aktivnije i prisutnije sa sudovima časti. Vidim ga sa dopunskim radom koji je zaživeo kao večernje klinike u državnom sistemu, sa više usluga koje pružaju privatnici na teret zdravstvenog osiguranja. Sa boljom prevencijom, manjim brojem pušača, dobrim znacima skrining programa. Prevencija karcinoma grlića materice za četiri godine pokazaće prve rezultate.
Šta podrazumevate pod večernjim klinikama?
- One će biti organizovane u državnim institucijama i podrazumevaće dopunski posao za lekare i dopunske usluge za pacijente. Večernje klinike doneće više novca državnim ustanovama, a to je deo prihoda koji je sada u privatnoj praksi. Tako će taj novac doći tamo gde i treba - u državne ustanove, odakle su potekli doktori konsultanti koji obavljaju dve trećine posla u privatnim ustanovama.
Kakva će biti projekcija obrazovanja, hoće li biti smanjen broj studenata medicine?
- Za obnavljanje kadra i racionalnu kadrovsku politiku godišnje je potrebno 500 studenata medicine na svim univerzitetima. A to što ih ima više, to je nadležnost Ministarstva prosvete koje bi trebalo da se pozabavi time.
Tenderi za novu opremu
Ministarstvo je nedavno kupilo aparat za zračenje i skener za bolesnike Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije. Planira li se uskoro kupovina još nekog aparata, s obzirom na to da oboleli dugo čekaju na zračnu terapiju?
- Upravo teče tender za kupovinu pet multislajsnih skenera koji se raspoređuju na različita mesta i za magnetnu rezonancu za Tiršovu. U ovom trenutku je i nabavka 80 kola Hitne pomoći, angio-sale i opreme za kardiohirurgiju u Nišu. U toku je tender za petskener centar u Kliničkom centru Srbije.
