Izvor: B92, 22.Dec.2008, 18:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"I pasivno pušenje ubija"
Beograd, San Francisko -- U Srbiji je počela jednogodišnja kampanja o štetnosti pušenja sa fokusom na opasnost od pasivnog udisanja duvanskog dima.
Ministar zdravlja Tomica Milosavljević kazao je na konferenciji za novinare da će naredne godine biti definisan jasan akcioni plan o postepenoj zabrani pušenja na svim javnim i radnim mestima u cilju sprečavanja pasivnog pušenja odnosno udisanja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << duvanskog dima iz okruženja.
Ministar je istakao da svaki građanin Srbije ima pravo na čist vazduh i naveo da ne postoji neškodljiva količina duvanskog dima.
On je dodao da jedna cigareta popušena u prostoriji sa slabom ventilacijom stvara veću koncentraciju toksičnih materija u vazduhu nego što je ona na ulicama grada koja nastane kao posledica izduvnih gasova vozila.
"Srbija, kao i Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Gruzija i druge zemlje istočne Evrope, je među onima sa najdramatičnijim situacijama po pitanju izloženosti dece duvanskom dimu", kazao je Milosavljević.
Prema njegovim rečima, 700 miliona odnosno polovina dečje populacije na svetu izložena je dimu cigarete.
Kampanja, koju organizuju Ministarstvo zdravlja i Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", sprovodiće se do avgusta sledeće godine pod sloganom "Duvanski dim je serijski ubica", a u drugom delu godine "Izbaci duvanski dim".
Evropa i Srbija
Inače, u Evropi više od milion ljudi godišnje umre od posledica pušenja, od čega više od pola miliona u zemljama Evropske unije u kojima 19.000 nepušača umire od posledica pasivnog pušenja.
Procenjuje se da je 25 odsto smrtnih slučajeva od malignih obolenja posledica pušenja, 20 odsto od kardiovaskularnih bolesti, kao i da je 15 odsto svih smrtnih ishoda posledica te loše navike.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) traži od svih zemalja da radna i javna mesta budu potpuno bez duvanskog dima, a prvi zakon koji zabranjuje pušenje donet je u Irskoj 2004. godine, koji je potom sledilo još mnogo zemalja.
Direktor Regionalne kancelarije SZO za Evropu Mark Danzon je ocenio da je dim od duvana najveći serijski ubica i istakao da je najvažnije uskladiti poruke koje deca o tome mogu čuti iz medija, od roditelja ili iz škole.
Direktorka Instituta za javno zdravlje Tanja Knežević je navela da će se u naredne četiri godine emitovati spotovi napravljeni za ovu kampanju, kao i da će promotivnim plakatima biti oblepljivani autobusi gradskog prevoza.
Milosavljević je apelovao na medije da podrže i pridruže se kampanji u borbi protiv pušenja, te da se reklamni spotovi puštaju u udarnim terminima.
U Srbiji je, prema Istraživanju zdravlja stanovništva iz 2006. godine, gotovo dve trećine ljudi izloženo duvanskom dimu u svojoj kući, što je za četiri procenta manje nego 2000. godine.
Drugo istraživanje iz 2008. godine je pokazalo da 77 odsto mladih od 13 do 15 godina živi sa nekim ko puši u njihovom prisustvu, što je, iako je i dalje mnogo, za petinu manje nego 2003. godine.
Sjedinjene Američke Države
Broj smrtnih slučajeva i srčanih udara čiji je uzrok pasivno pušenje mogao bi u SAD da budi manji za 30 odsto ukoliko se nastavi sadašnji trend sve manje izloženosti američkog stanovništva dimu iz tuđih cigareta, poručuju stručnjaci sa Univerziteta Kalifornije.
Dr Džems Lajtvud i njegove kolege napominju da je u poslednjih osam do deset godina izloženost Amerikanaca pasivnom pušenju smanjena za 25 do 40 odsto, ali da još uvek nije zanemarljiva, prenosi Rojters.
U svom istraživanju kalifornijski stručnjaci su procenjivali izloženost pasivnom pušenju na osnovu kompjuterskih modela službi specijalizovanih za srčane bolesti, kao i na osnovu sadržaja kotinina (nusproizvoda nikotina) u krvi osoba koje su učestvovale u američkom Nacionalnom istraživanju zdravlja i ishrane.
Ustanovljeno je da je među stanovnicima SAD, starosti od 35 do 84 godine, do 40 odsto muškaraca i 30 odsto žena u izvesnoj meri izloženo pasivnom pušenju.
Kalifornijski stručnjaci napominju da je u periodu između 1994. i 2004. godine pasivno pušenje povećavalo rizik od srčanih bolesti među Amerikancima za 26 do 65 odsto.
Oni se zalažu za dalje smanjenje izloženosti svojih zemljaka pasivnom pušenju kroz zabranu pušenja na javnim i radnim mestima i kroz promociju "domova bez dima".
.jpg)
