Izvor: RTS, 10.Sep.2013, 20:54   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kapital beži iz Srbije

Dinar slabi i zato što se kapital odliva iz zemlje, upozoravaju stručnjaci. Svi se razdužuju, a samo se država zadužuje. Stručnjaci predlažu da se što pre sklopi aranžman sa MMF-om, koji bi podrazumevao refinansiranje dugova.

Kapital beži iz Srbije, upozoravaju stručnjaci časopisa Makroekonomske analize i trendovi Ekonomskog instituta. Svi se razdužuju, a samo se država zadužuje. Da bi pokrila deficit >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << budžeta, država će, do kraja ove i početkom naredne godine, morati da se zaduži emitovanjem evroobveznica za još dve milijarde 600 miliona evra, i to pod uslovom da proda "Telekom".

Stručnjaci MAT-a upozoravaju da se time samo gomilaju skupi krediti, čija će otplata biti dovedena u pitanje 2017. godine. Zato se zalažu da se što pre sklopi aranžman sa MMF-om, koji bi podrazumevao refinansiranje dugova.

Psihološka ili ne, granica od 115 dinara za jedan evro prekoračena je, a naša valuta prema evropskoj vredi manje nego ikada do sada. Jedan od razloga za to je novo zaduživanje države.

Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta kaže da je država u ponedeljak kupila 37 miliona evra da bi finansirala deficit i da je percepcija banaka da bi Narodna banka mogla u narednom periodu da popusti u sprovođenju monetarne politike.

"S obzirom na to da se referentna kamatna stopa ne menja, može se očekivati da se narednih dana kurs stabilizuje na ovom nivou, ako ne i da se vrati na prethodni", kaže Nikolić.

Dinar slabi, kažu, i zato što se kapital odliva iz zemlje. U prvoj polovini godine, samo je država pozajmila više novca nego što se razdužila - oko milijardu evra. Svi ostali su se razduživali i iz zemlje je preko stranih banaka otplaćeno 657 miliona evra više nego što je uzeto preko novih kredita.

Stojan Stamenković iz MAT-a kaže da je to vrlo opasno, jer bez te kreditne podrške, pogotovo kad su i strane investicije u pitanju, nema investicija.

"Bez toga sve priče o razvoju koji će otvoriti nova radna mesta jesu prazne priče. Nama su nužni krediti, ne ovi koje država uzima da bi pokrila deficit i potrošnju", ističe Stamenković.

I dok strane banke povlače kapital, od onih u državnom vlasništvu, kažu stručnjaci, nije realno očekivati da, kao u drugim zemljama, odobravaju više kredita i pomognu razvoj privrede. Kod nas, od sedam državnih banaka, dobro rade samo dve, gde su suvlasnici međunarodne finansijske institucije.

"Sva sreća pa su to male banke, i upravljanje tim bankama je pod uticajem političkih stranaka i interesnih grupa povezanih sa strankama", kaže Boško Živković sa Ekonomskog fakulteta.

"Otuda moj predlog da država razmisli još jednom o formiranju razvojne banke, koja bi na način kao što to radi EBRD podsticala privredu", ističe Živković.

Dobra vest je da se privreda ipak oporavlja i da je industrijska proizvodnja u julu bila 12,5 procenata veća nego pre godinu dana.
Pogledaj vesti o: Telekom Srbija,   Prodaja Telekoma

Nastavak na RTS...